Ovih dana će srpska policija skromno, tiho i bez pompe obeležiti jedan jubilej - pune dve godine bez prvog operativca, direktora MUP Srbije. Tu fotelju popunjava vršilac funkcije, dok ministar unutrašnjih poslova, preko svog kabineta preuzima njegove ingerencije. Sada je i na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije imenovan vršilac dužnosti, Tomislav Radovanović.
Poslednji „pravi“ direktor policije, Vladimir Rebić je u decembru 2021. godine otišao na godišnji odmor, a sa odmora u penziju. Dok se, u nedogled, čeka izbor novog direktora policije, njegovu fotelju „greje“ vršilac dužnosti, koji, čini se, čuva mesto za neku osobu od poverenja koja treba da popuni najvažnije mesto u policiji. U početku nije bilo jasno zašto to mesto nije popunjeno i sve se pripisivalo inertnosti vlasti, ali je situacija postala jasnija posle nekoliko pokušaja vlasti da se promeni Zakon o policiji.
Po tom zakonu koji reguliše rad MUP Srbije i njenih sužbenika, da bi neko postao direktor policije, mora da uz odgovarajuću stručnu spremu i obrazovanje ima i duži staž u policiji. Izmenama je to trebalo da bude izmenjeno da svako ko je proveo izvestan broj godina na poslovima bezbednosti može da konkuriše na to mesto. To je navodno bilo namenjeno da bi sadašnji ministar policije Bratislav Gašić doveo nekog čoveka od poverenja iz Bezbednosno-informativne agencije, ali bi to u teoriji značilo i da direktor policije može da postane neko iz Vojske Srbije ili čak iz neke agencije za obezbeđenje. Pri tome, treba imati u vidu da MUP, BIA i vojska, iako svi rade na poslovima bezbednosti, imaju potpuno drugačiji sistem rada, način rada, ovlašćenja i zadatke.
Zamišljeno je da direktor policije, što je dva puta bio Milorad Veljković, sadašnji savetnik predsednika Repbulike, a potom i Vladimir Rebić, bude zapravo prvi policajac, najvažniji operativac. Ipak, ta namera nije zaživela.
„Ministar bi trebalo da bude osoba koja će posredovati između politike i policije, ali ne i da se meša direktno u njihov rad. Primer kako ministar ne treba da se ponaša bio je Aleksandar Vulin, koji je voleo da oblači uniformu policajca, sa sve službenom značkom. Oni su sebi čak propisali status ovlašćenog službenog lica, a nemaju ni znanje, ni zvanje, ne znaju da rade poslove, a ministar ne mora da prođe čak ni bezbednosnu proveru, kao što mora da prođe svako ko hoće da se zaposli u policiji. Ministar treba da se bavi svojim poslom, direkcija policije svojim. Zamišljeno je da direkcija izoluje policiju od uticaja politike, da to bude samo struka, ali se to nije dogodilo“, objašnjava Nenad Ljubišić iz Strukovnog udruženja policije „Dr Arčibald Rajs“.
Ako već nije mogao da na mesto direktora policije dovede svog čoveka, Bratislav Gašić je stavio vršioca dužnosti, ali je doveo najbolje što je mogao, po zakonu u tom trenutku. Za načelnika Sektora unutrašnje kontrole došao je proveren kadar iz BIA Goran Colić, koji je postao šef Sektora unutrašnje kontrole. Tako je zaobiđen i Zakon o policiji, ali i funkcija direktora policije, jer sve njegove nadležnosti su preuzeli kabinet ministra podržan od strane Sektora unutrašnje kontrole.
„Imenovanje nekoga na mesto vršioca dužnosti direktora policije nije potrebno, jer taj posao, do izbora novog direktora, može da obavlja njegov pomoćnik ili zamenik. Ovo stanje, da dve godine nema nikog na funkciji direktora policije se odražava na rad, jer su odluke koje se donose često politički marketing i ne doprinose boljem radu policije. Slično je i sa BIA, koja radi potpuno drugačiji posao. Imenovanje Tomislava Radovanovića, koga znam iz vremena dok je bio u Žandarmeriji, gde je važio za strogog i rigidnog starešinu, nije dobra stvar, jer ne znam čime je on mogao da zasluži tu poziciju osim politčkom podobnošću i poslušnošću. Isto kao što nije dobro za MUP da na njegovo čelo dolazi neko iz BIA, isto važi i u obrnutom pravcu, nije dobro da neko iz policije dođe na čelo te službe“, objašnjava Ljubišić.
Pitanje je da li zakon uopšte poznaje funkciju vršioca direktora u MUP i u BIA, kada su u pitanju javna preduzeća, zakon ograničava njihov mandat na godinu dana, ali u praksi je to potpuno drugačije, pa je V.D. direktor JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak na toj funkciji duže od devet godina. Čini se da MUP i BIA dele sudbinu tih javnih preduzeća u kojima gazduju partijski kadrovi.
BONUS VIDEO: Ministar Bratislav Gašić u Skupštini Srbije
.