0
Sve veći broj kriminalaca iz Srbije već godinama unazad svoje prljave poslove premešta iz Evrope u Latinsku Ameriku - kontinent koji važi za carstvo kokaina i odakle se čitav svet snabdeva ovim narkotikom. Osim zbog droge, naši mafijaši na ovom kontinetu mahom pronalaze i utočište od likvidacija ili zatvorskih kazni koje im prete u domovini. Lokalci ih opisuju kao "žestoke momke" koji u tamošnje podzemlje ulaze kao telohranitelji i kuriri, da bi neki od njih ubrzo i napredovali u kriminalnoj hijerarhiji krijumčara narkotika.
Kriminalci iz Srbije su sa tamošnjim kartelima počeli da „šuruju“ pre petnaestak godina. Tačnije, tada je naša mafija počela da organizuje velike pošiljke kokaina koji se kupuju od Peruanaca, Kolumbijaca ili Bolivijaca. Atraktivni za ovaj „biznis“ su i Paragvaj i Brazil. Tamo se droga uzgaja i pakuje za dalji transport u Španiju, Holandiju ili Grčku.
Postoje četiri puta kojima se švervcuje kokain. Jedan je – kontinentalna ruta i ona se prevozi džipovima, kamionima i avionima po teritoriji Južne Amerike.
Druga ruta je – centralna ruta. Brodovi prevoze od Latinske Amerike preko Zelenortskih i Kanarskih ostrva ka Evropi. Zatim tu je i takozvana – afrička ruta koja ide preko zemalja zapadne Afrike do Španije i Portugalije. Severna ruta ima istu destinaciju kao i afrička, ali ide preko Kariba i Azurskih ostrva.
Evropa je, nakon što su se narko bosovi premestili u Južnu Ameriku, ostala na „korišćenje“ lopovima i malo drugačijim kriminalnim organizacijama poput – „Pink pantera“.
Neki kažu da je period naše mafije u Južnoj Americi počeo kada su ubistva u Srbiji dobila „potpis“ Državne bezbednosti.
Ko je Ciga Nešić
Jedna od prvih priča sa Latinskom Amerikom i našom mafijom se pojavila kada je kokainski don Goran Nešić Ciga uhapšen u akciji brazilske policije pre desetak godina. On se, kako upućeni navode, kotirao bolje od Darka Šarića. Podsetimo, za Nešića, kog su u Južnoj Americi poznavali pod nadimkom Debeli, radili su Vladimir Milisavljević Budala, Luka Bojović, kao i Dejan Stojanović Keka.
Brazilski mediji su tada javili i da je Ciga bio jedan od najmoćnijih mafijaša u Latinskoj Americi, da je držao dva brazilska fudbalska kluba – jednog uspešnog prvoligaša i jednog koji igra u drugoj ligi. Njegov posao je, nakon hapšenja, preuzeo Darko Šarić.
Nešić je pre dve godine u najvećoj tajnosti prebačen u zatvor „Zabela“ u Požarevcu, a za njega takođe tvrde i da je bio glavni snabdevač klana „Amerika“ koji i dalje operiše po Latinskoj Americi.
Za klan Amerika kažu da su Zemunci pre Zemunaca. Bili su glavni za ubistva u Srbiji u drugoj polovini devedesetih godina, na čelu sa Vojislavom Raičevićem, koji je bio njihov glavni egzekutor. Kasnije su svoje delovanje usmerili na drogu i tako se „preselili“ u Latinsku Ameriku.
Tito glavni kokainski don
Nedavno se pojavila i priča da u Latinskoj Americi vlada misteriozni bokser iz Srbije, koji je poznat po nadimku Tito i kojeg je DEA označila kao kokainskog dona jačeg i od El Čapa. Kako su prenosili mediji, istražitelji su do imena balkanskog kralja kokaina došli zahvaljujući prisluškivanim razgovorima nedavno razbijenog nakro-klana braće Loza iz Argentine. Otkriveno je da je ovaj klan tokom 2017. i 2018. godine često kontaktirao sa izvesnim Titom, koji je finansirao velike pošiljke narkotika iz Perua, Argentine i Kolumbije do evropskih luka. Međutim, tamošnji istražitelji nisu uspeli da otkriju ko je ovaj misteriozni Srbin.
Od kurira do bosova
Na početku, Srbi su bili angažovani kao mule, kuriri i telohranitelji narko-kartela, a potom su postajali bosovi. Recimo, jedan od finansijera međunarodne bande koja je krijumčarila drogu iz Latinske Amerike u Evropu, je i jedan od vođa „Grupe Amerika“ Zoran Jakšić (57) koji je uhapšen jula 2016. godine.
On je pred peruanskim sudom u Limi osuđen na 20 godina zatvora. Jakšić je još od 2008. godine optuživan da je šef organizacije koja je krijumčarila tečni kokain u Evropu morskim putem. On je i pre toga hapšen, 2009. godine u Madridu, međutim, ubrzo je pušten.
Ubistva Srba u Južnoj Americi
Informacija da je neki naš državljanin uhapšen ili stradao u Južnoj Americi pre tri decenije bila je retkost, međutim sve se promenilo u poslednjih 10 godina od kada je veliki broj naših državljana brutalno ubijenih u Južnoj Americi, a određeni broj nalazi se u bekstvu ili po tamošnjim zatvorima. Najviše je odjeknula vest pre 10 godina o ubistvu trojice srpskih državljana pošto su iz Brazila ušli u Boliviju. Sve o tome možete pročitati OVDE.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
