Foto: Miljana Isailović/Nova.rs; Nova

Porodice rudara nastradalih u rudniku „Soko“ kod Sokobanje i njihove kolege koje su preživele nesreću u rudarskom oknu, kao „veoma sramnu“ ocenjuju odluku Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da odbaci krivičnu prijavu protiv rukovodstva rudnika „Soko“ kod Sokobanje, za smrt osmorice i povrede 18 rudara u nesreći koja se dogodila 1. aprila 2022. godine.

Aleksinačko tužilaštvo je odlučilo da nema odgovornosti nadležnih za smrt rudara i da je za njihovu pogibiju kriva „viša sila“.

Sanja Trivunac, supruga nastradalog rudara Nenada Trivunca (37) kazala je da odluku tužilaštva smatra „veoma sramnom“.

Sanja Trivunac Foto: Miljana Isailović/Nova.rs

„Šta reći, a ne zaplakati. Kažu „viša sila“. Viša sila nije mogla da bude. To su potvrdili rudari koji su radili u rudniku. Svako normalan zna da to nije viša sila, jer se 10 ili 15 dana pre nesreće pričalo o tome da ima promena u rudarskom oknu i da se nešto oseća. Znači nije viša sila“, istakla je Trivunac za naš portal.

Ona je istakla da je u radu rudnika bilo brojnih nepravilnosti, ali da ih sada tužilaštvo nigde ne spominje.

„Sada kao sve je bilo ispravno i svi su radili kako treba, a bilo je brojnih nepravilnosti koje su i dovele do nesreće“, naglasila je Trivunac.

Dodala je da, na žalost, nije iznenađena odlukom aleksinačkog Osnovnog javnog tužilaštva.

„Od tog tužilaštva ništa drugo ne mogu da očekujem. Po meni i ostalima, ono važi za najgore u Srbiji. Očekivala sam da će da kažu isto što i pre, da nema krivih da su svi nevini“, izjavila je Trivunac.

Prema njenim rečima, porodice se ne mire sa odlukom Osnovog tužilaštva i uložiće žalbu.

„Znamo da neće da bude onako kako bi mi želeli, ali bar neće da ostane na ovome“, naglasila je Trivunac.

Saša Dimitrijević, jedan od rudara povređenih u rudarskoj nesreći, rekao je da je razočaran odlukom aleksinačkog tužilaštva i da porodice treba da ulože žalbu.

„Mora i treba da se žale. Tu nema više sile, ljudski faktor je u pitanju. Svako treba da odgovara kada je kriv. Lopova kada uhapse okrive ga i ide u zatvor, a ovo ljudi izginuli, a nema krivice. Kao niko nije kriv, to je van pameti. Mora da odgovaraju prvo tadašnji direktor rudnika i upravnik jame“, izjavio je Dimitrijević.

Rudar Saša Dimitrijević Foto:Miljana Isailović/Nova.rs

Krivičnu prijavu je, u ime porodica poginulih, podneo advokat Bratislav Stojanović, koji je najavio podnošenje žalbe na odluku OJT Aleksinac.

„Mi ćemo se žaliti na ovu odluku jer ovo nikako ne može da se podvede pod višu silu, jer ti ljudi nisu stradali od udara groma, već od gušenja zbog visoke koncentracije metana u jami. Nije viša sila jer je rad u oknu mogao i trebao biti prekinut usled većeg prisustva metana u jami, o čemu je bilo jasnih znakova“, rekao je Stojanović za portal Nova.rs.

Osnovno tužilaštvo u Aleksincu najpre je u julu 2022. godine zaključilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti. Potom je Ministarstvo rudarstva i energetike, predvođeno ministarkom Zoranom Mihajlović, na osnovu izveštaja rudarske inspektorke, podnelo krivičnu prijavu protiv 14 osoba, ali je tužilaštvo u Aleksincu tu prijavu odbacilo.

Na žalbu advokata porodica stradalih rudara Više javno tužilaštvo u Nišu vratilo je predmet OJT Aleksinac na ponovno odlučivanje. U novom postupku tim veštaka rudarske struke uradio je dopunu veštačenja i saslušani su rudari koji su se u momentu nesreće nalazili u rudarskom oknu.

Preživeli rudari su posvedočili da je danima pre i u noći pogibije rudara u Rudniku „Soko“ bila povećana koncentracija metana, a da dežurni rudarski inženjer kobne noći nije prekinuo rad i spasao ih.

Advokat Bratislav Stojanović potvrdio je da postoje materijalni dokazi da su i pored gašenja mašina iz bezbednosnih razloga i visoke količine metana u jami – nastavili da ih uključuju, čak i ručno, umesto da ih ugase i evakuišu rudare iz jame.

U nesreći koja se dogodila u zoru 1. aprila poginuli su Darko Zlatković (1979), Nenad Trivunac (1985), Petar Petrović (1991), Radovan Grujić (1975), Branko Čokorilo (1966), Branislav Zlatanović (1967), Bratislav Živković Bratislav (1963) i Bojan Stajić (1988).

Iza njih je ostalo dvanaestoro dece, a najmlađe dete u trenutku pogibije svog oca Bojana imalo je svega mesec dana.

Bonus video: Prvi deo razgovora Dispečera u rudniku Soko sa rudarima u trenutku tragedije

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar