0
Otkrivanje preljubnika, provera zaposlenih od strane poslodavca, bilo da je u pitanju bolovanje ili neko krivično delo poput krađe, solventnost firme, ali i poligrafsko testiranje, samo su neki od razloga zbog kojih se građani obraćaju agencijama koje se bave privatnim detektivskim poslom.
Jedan od onih koji se bavi poslom privatnog detektiva, i to poslednjih 17 godina, jeste i Slobodan Pajić, vlasnik agencije „Diza“, koji je pre toga, 20 godina radio u policiji. U razgovoru za portal Nova.rs, Pajić navodi da nije preduslov da li je neko radio ili ne u organima bezbednosti, ali da po njegovom mišljenju, iskustvo mnogo znači u radu sa klijentima i pomaže u rešavanju problema. U svom poslu kaže, bavi se različitim stvarima, ali je danas najčešće poligrafsko testiranje.
„S obzirom na to da se bavimo i poligrafskim testiranjem i ispitivanjem, dobar deo klijenta dolazi po tom osnovu, kako pravna, tako i fizička lica. Pored toga, građani dolaze i za provere u vezi sa krađa po firmama, provere bračnog partnera, ili momka odnosno devojke, provera predbračnog perioda, sve zavisi. Firme traže podatke da prikupljaju za radnike, provere, poligrafska testiranja lica koja treba da se zaposle, testiranje onih lica koje su izvršili krivično delo, provera vernosti partnera“, objašnjava u razgovoru za naš portal Pajić.
On dodaje i da dođe bračni par na primer, pa se međusobno testiraju, a može i na zahtev jednog, odnosno drugog partnera. Vreme koliko radi na slučaju, kaže da zavisi od toga šta se proverava.
„Provera solventnosti neke firme traje duži vremenski period jer se prikupljaju podaci o imovnom stanju, o tome koje firme i gde neko poseduje neko lice, o finansijskom kretanju određene firme, i može da traje i do mesec dana. Kada se prikupljaju informacije, ako se radi operativno praćenje, to zavisi od toga koliko klijent traži, i za koji period“, objašnjava vlasnik detektivske agencije.
Estrada kaže ne dolazi u njegovu agenciju, jer je to, kako kaže, rijaliti, dok političari ne koriste poligraf.
„Političari na poligraf neće doći, a bilo bi dobro da dođu, jer bi imali mnogo štošta da razotkrijemo. U agenciji se rade ozbiljni slučajevi. Ako pričamo o poligrafu, test se ne može dobiti suprotno od onoga što je rezultat testa, a to kažem jer smo imali zahteve da se uradi test sa kojim lice prolazi, a to ne može, bez obzira koliko klijent ponudio para za tu uslugu. Ima nepristojnih ponuda jer su ih verovatno navikli neki drugi, dok ja držim do toga da je poligraf instrument koji ukazuje 95 do 97 odsto na to da li lice laže ili govori istinu, i na tome treba da ostane, i da tome služi. Ako uzmem od jednog klijenta novac zato što ću mu napraviti lažan test, onda ja više se ne bavim poligrafijom, već nekim biznisom na crno“, kategoričan je Pajić.
Sa klijentima sa kojima se on susreće, navodi Pajić, u dosta slučajeva je reč o zadiranju u privatnost, u porodične odnose, gde, kako kaže gleda da pomogne klijentu, nekada čak i da ne naplati uslugu, pogotovu ako su u pitanju deca, i ako je potrebno sačuvati bračnu zajednicu dok deca ne odrastu.
„Tu sam spreman da razgovaram po više sati i da pokušam da amortizujem stvari, jer kada dođe do sumnje u bračnog partnera, a postoje deca, onda ljudi usko gledaju da reše svoj problem, kako će da uhvati partnera u preljubi, a kada im postavim pitanja, „a šta ćete sa decom“, verujte mi, nijedan klijent, bio muško ili žensko, nije imao odgovora. Ne razmišljaju o tome šta će sa tom decom, nego kako da reši preljubu svog partnera, ili sumnju u preljubu“, kaže Pajić,
Na pitanje kako se najčešće završavaju takvi slučajevi, Pajić kaže da je imao slučajeva da klijent kom je posvetio vreme i dao savet se javi posle godinu dana i bukvalno mu se zahvali što je pomogao savetom da reši svoj život i da deca ostanu srećna i zadovoljna, iako druga strana živi sa onim u koga je postojala sumnja, ali je odnos mnogo efikasiniji i deca imaju i oca i majka, to je kaže on, njegov cilj i neka vrsta misije.
„U ovom poslu je važno iskustvo. Moje je takvo da sam u 20 godina rada u policiji, razgovarao i sa najvećim kriminalcima, i ološem, i sa ljudima koji su socijalno ugroženi, i sa bogatima, i sa frajerima, i da je to doprinelo meni da steknem iskustvo da mogu da procenjujem ljude i da im posvetim pažnju, da im na neki način pomognem. Zamislite nekog ko ima diplomu, visoku stručnu spremu i uzme da se bavi ovim poslom, i dođe mu neko ko ima problem, a on gleda samo kako da uzme novac, i onda će krenuti na to da ga voza pet dana, umesto jedan, i bez obzira na sve daće mu neki podatak i ugroziti budućnost nečije dece ili nečije živote, a to su osetljive strane. Ja lično prilazim na neki drugi način“, objašnjava Pajić.
I ovom poslu, postoje i privatne detektivke, ali ono sa čim se oni trenutno suočavaju, kao i većina privrednih grana, jeste situacija sa koronom, koja im je smanjila obim posla.
„Javljaju se ljudi da pitaju da li mogu da rade u agenciji, a osnovni preduslov je da imaš visoku stručnu spremu, da imaš licencu, da si išao u MUP, prijavio se, položio za detektiva, dobio licencu. To su zakonski uslovi, ali nažalost imate situaciju da privatni detektiv mora da ima licencu i visoku stručnu spremu, dok sa druge strane državni organ, policija, u kome može čovek da uđe sa kupljenom diplomom, da ima srednju školu, pri tome nikoga to ne interesuje i on nema licencu. To je paradoks i gde onda mi idemo. Takav, on može nekog da kontroliše, a nema osnovno elementarno obrazovanje koje mu je potrebno da radi tu gde radi, a kamoli da ide da kontroliše nekog ko ima i znanje i iskustvo i licencu i sve više od njega“, kaže detektiv.
Na pitanje da li privatni detekiv može da nosi oružje, Pajić kaže da je 20 godina radio u policiji, da je učestvovao u ratu, i da je oružje vratio zbog lošeg obračunavanje poreza, tako da njemu ne treba oružje bez obzira na situaciju.
„Pre svega sam jedan od onih koji zna kada oružje treba da se upotrebi, a isto tako sam svestan da ću znati da upotrebim oružje i odbranim se od onoga ko ima to oružje, ako me napadne. Bolje da ga nemam, ne plaćam porez, a ako mi bude trebalo snaćiću se, u svakom slučaju tu je neka motka“, kaže Pajić.
U zavisnosti od slučaja do slučaja, cena za usluge u ovoj agenciji su različite.
„Poligraf je 10.000 dinara po licu, ako je više od pet osoba ima popusta, a ako se radi operativno praćenje to je onda 30 evra po radnom satu, a ako je provera za duže vreme, može da bude i više, nekoliko stotina evra, ali zavisi od toga šta je u pitanju. Nisam od onih koji dere i skida kožu već gledam da nađem neku sredinu, i važno mi je da klijent bude zadovoljan, nego koliko ću uzeti novca. Sve što uzimam ide preko računa, tako da je sve jasno“, zaključuje Pajić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
