Kruševljaninu osam godina robije zbog brutalnog nasilja nad vanbračnom suprugom

Viši sud u Kruševcu je 29. septembra 2025. godine D.S. osudio na devet i po godina robije, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu delimično usvojio žalbu njegovog branioca pa mu je izrekao pravnosnažnu presudu od osam godina zatvora.

Međutim, njegov branilac je protiv ove odluke podneo vanredni pravni lek, Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije smatrajući da je prilikom suđenja njegovom klijentu povređen zakon. Međutim, Vrhovni sud je nakon razmatranja presuda suda u Kruševcu i Kragujevcu smatrao da je D.S. suđeno zakonito pa je on izgubio i poslednju šansu da izbegne osmogodišnju zatvorsku kaznu.

Kako se navodi u presudi Vrhovnog suda u koju smo imali uvid, branilac D.S. je smatrao da u opisu dela, koje je on izvršio, nedostaje bitan element silovanja odnosno da se ni u optužnici ni u presudama ne navodi formulacija “čime je slomljen otpor oštećene”.

Takođe, smatrao je da sudovi prilikom ocene da li je postojalo silovanje nisu uzeli u obzir subjektivne probleme koje je imao navodni napadač, te činjenicu da je žrtva u jednom trenutku prestala da pruža otpor.

Vrhovni sud je sa svoje strane smatrao da su se u radnjama D.S. stekla sva obeležja krivičnog dela silovanje. Kako se navodi u odluci najviše sudske instance, on je u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne i bitno, upotrebom sile prinudio na obljubu oštećenu, inače svoju bivšu vanbračnu suprugu.

Razmatrajući činjenični opis dela i presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ustanovio da je Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan odnosno da nije došlo do povrede zakona na štetu osuđenog D.S.

Sud je smatrao da nema osnova za prihvatanje predloga branioca da se primeni princip "in dubio pro reo", odnosno da u slučaju postojanja sumnje slučaj reši u korist okrivljenog.

Osporavajući postojanje krivičnog dela silovanje, branilac je naveo da su okrivljeni i oštećena bili u vanbračnoj zajednici iz koje imaju zajedničko maloletno dete, da nisu pronađene povrede koje bi ukazivale na postojanje prisile, te da je ona, s ozbirom na svoju profesiju posedovala sposobnost da primeni odbranu ali da to nije učinila niti je pozvala u pomoć ukućane. 

Međutim, sud je smatrao da ovi navodi, s obzirom na to da ulaze u domen osporavanja činjeničnog stanja, ne predstavljaju osnov za podnošenje Zahteva za zaštitu zakonitosti pa je u ovom delu ovaj pravni lek odbacio kao nedozvoljen.

D. S. se nalazi u pritvoru od hapšenja 3. juna 2024. godine pa će mu ovo vreme biti uračunato u kaznu zatvora od osam godina.