0
Verica J. (69) iz Radinaca kod Smedereva preminula je 18. marta ove godine u Urgentnom centru od povreda koje je zadobila kada je udario točak koji je otpao sa autobusa u vlasništvu privatnog prevoznika "Banbus doo", koji je saobraćao na liniji 78. Miodrag J, neutešan sin tragično nastradale žene, rekao je za Nova.rs da je tek krajem prošlog meseca primio prvi poziv od nadležnih institucija u vezi sa nesrećom.
Miodrag naglašava da nijedna osoba iz privatne kompanije „Banbus“, niti iz GSP-a, nije pokazala ljudskost niti je kontaktirala bilo kog člana Veričine porodice.
„Sve do sada je tapkalo u mestu, niko nam se nije obratio niti nam je objasnio kako je tačno došlo do nesreće. Tek 28. avgusta smo primili prvi poziv od javnog tužioca, nakon čega smo zajedno sa svedocima otišli da damo izjavu. Početkom septembra, tačnije 14. septembra, obeležavamo pola godine od majčine smrti. Suđenje još uvek nije počelo, a krivica se trenutno svaljuje sa jednog na drugog“, navodi naš sagovornik.
Kako dalje objašnjava, autobus čiji je točak usmrtio njegovu majku vozio je strani državljanin.
„Nisam siguran, ali prema onome što sam čuo, vozač koji je tog dana vozio autobus pobegao je u svoju zemlju odmah nakon nesreće. Navodno je u pitanju Šri Lanka. Kako je to moguće, verujte mi da ni meni nije jasno. Ne verujem ni da je čovek saslušan“, kaže on.
Takođe, Miodrag naglašava da je mehaničar zaposlen kod autoprevoznika „Banbus doo“, čija je dužnost da proveri ispravnost vozila, na saslušanju izjavio da je obavio samo vizuelni pregled vozila, bez provere da li su šrafovi na gumama zategnuti.
„Prilikom saslušanja, rekao je da nikada ne proverava da li su točkovi pričvršćeni šrafovima, već proveru izvršava samo vizuelno. Bio sam zgrožen kada sam to čuo, u tim vozilima se prevozi mnogo putnika, a provera se vrši na tako neadekvatan način“, navodi naš sagovornik.
Ističe i da je vozač naveo da je uvek dostupan svim vozačima u slučaju kvara, međutim, tog dana telefon mu je bio isključen.
„Na pitanje kako je komunicirao sa vozačem, s obzirom na to da je strani državljanin koji ne zna ni srpski ni engleski jezik, mehaničar je rekao da koriste prevodioca. Ostali smo u šoku, zaista nemi. Samo se nadamo da će pravda biti zadovoljena, jer stradala je naša majka, potpuno nevina“, objašnjava sin nastradale žene.
Miodrag zatim dodaje da sada svi prebacuju krivicu na druge, uključujući veštake koji su u svojoj izjavi naveli da je autobus bio ispravan i da je uzrok nesreće zapravo bila rupa na putu.
„Oni tvrde da je vozač upao u rupu na putu, nakon čega je točak ispao iz ležišta. Po mom mišljenju, to je veoma nelogično objašnjenje. Međutim, nadam se da će se u narednom periodu konačno dokazati zbog čije krivice je moja majka izgubila život,“,navodi on.
Miodrag se zatim prisetio tog tragičnog dana i podelio svoju patnju, detaljno opisujući kroz šta je sve prošao.
„Niko iz porodice nije bio obavešten o nesreći, sve do 23:30 časova nisam znao gde je moja majka. Kako nije dolazila kući i nije se javljala na telefon, pozvao sam policiju i prijavio njen nestanak. Sve do tada nadao sam se da joj je možda telefon ukraden i da će se uskoro javiti“, kaže naš sagovornik.
Ističe i da je nestanak prijavio tačno u 23:15 sati, i baš kada je krenuo da se spremi i ode do policijske stanice, na vratima su ga dočekali policajci iz Saobraćajne policije.
„Saobraćajci su mi rekli da je moja majka doživela nesreću, da ju je udario točak i da je zadobila teške telesne povrede zbog čega je morala na operaciju. Odmah sam otišao u Klinički centar gde mi nisu dali nikakve informacije, osim jednog broja telefona. Odmah sam nazvao taj broj i osoba koja se javila mi je saopštila da mi je majka preminula“, navodi uznemireni sin.
Miodrag napominje i da se zaledio kada je pročitao Veričin nalaz, te istakao i da joj je ceo organizam bio pokidan.
„Na nalazu je pisalo da su joj slomljene obe karlice, butna kost, potkolenica, natkolenica, tri ili četiri rebra, a mozak joj je otekao, što je rezultiralo unutrašnjim krvarenjem. Za ovakvu nesreću neko mora da odgovara. Ne želim da se ovo ikada ponovi i da ljudi prođu kroz ono što mi kao porodica prolazimo. Nadali smo se slavlju, a pogotovo moja mama. Sve smo organizovali, platili muziku, restoran, pozvali sve goste. Umesto toga, mi smo sahranili moju majku ni krivu, ni dužnu“, zaključuje naš sagovornik..
BONUS VIDEO: Ko kontroliše GSP vozila?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
