Jedna od kriminalnih delatnosti koja cveta u Srbiji, a na koju policija uporno "drži zatvorene oči", je reketiranje. Na meti reketaša najčešće su noćni klubovi, ali im je ta zarada znatno opala od kada je nastupila epidemija koronavirusa, s obzirom na to da je radno vreme lokala skraćeno. Reketaši svoj izvor prihoda nalaze na svim mogućim stranama, a zašto se nadležni "prave ludi", za Nova.rs ispričali su kriminolog Dobrivoje Radovanović i advokat Ivan Ninić.

„Da se reketašima koji operišu po ugostiteljskim objektima smanjio prihod zbog korone svedoči i činjenica da su počeli da reketiraju bukvalno sve što mogu“, rekao je kriminolog Dobrivoje Radovanović za Nova.rs, što negde potvrđuju i „gradske“ priče da se na meti reketaša našao čak i naš poznati influenser, koji je, prema rečima upućenih, platio jednoj navijačkoj grupi pozamašnu svotu novca da bi ga „čuvali“. Reket su prema nezvaničnim informacijama počele da plaćaju i brojne firme koje se u Beogradu bave dostavom hrane, pa čak i veći i prometniji second hand šopovi.

Ipak , najveći pad ovog otimanja, u krimi krugovima beleži se zbog ugostiteljskih objekata čije je radno vreme skraćeno zbog pandemije, zarada je drastično opala, te se i novac koji reketaši mogu da „uberu“ sa splavova i diskoteka sveo skoro pa na – nulu.

„Oni tačno znaju koga smeju da reketiraju, imaju podršku države, jer su i oni u njihovoj službi po potrebi. Recimo, kod navijača je to novina, jer oni ranije nisu bili reketaši. S obzirom da su rasadnik narkomana i dilera, njima je savršeno da operišu po ugostiteljskim objektima, noćnim klubovima u kojima ima dosta korisnika opijata“, priča Radovanović i ističe da reketiranje nije glavna delatnost kriminalnih grupa, već sporedna i dodaje da država ne reaguje, jer im „trebaju za neke druge prljave poslove“.

„Radi se o prećutnoj saglasnosti. Diraju ih tek kada neko zabrlja nešto ozbiljno.“

Istog mišljenja je i naš sagovornik advokat Ivan Ninić.

„Reketiranje je krivično delo – iznuda. Beograd je podeljen po kvartovima, funkcioniše se kao devedesetih. Dakle, jedna kriminalna grupa drži jedan kraj u prestonici, drugi kraj druga. Kada je reč o noćnim klubovima, obezbeđenje je to koje reketira. Većina njih su nekadašnji pripadnici MUP-a ili su navijači. Gazde klubova moraju da prihvate te „usluge“ jer će u suprotnom imati razne probleme. Recimo, bilo je slučajeva kada su pojedini splavovi zapaljeni jer nisu prihvatili pomenute usluge“, navodi Ninić.

On ističe da su reketaši umreženi sa državom, kao i to da MUP raspolaže sa svim podacima o reketiranju, ali ih jednostavno ne diraju.

„Policija ima udeo u svemu. Pa pogledajte samo koja kola voze pojedini pripadnici MUP-a, kakve satove nose, sigurno ne od policijskih plata. Tužilaštvu su uvek vezane ruke, jer policija ne dostavi sve potrebne dokaze, odnosno, učestvuju u kontaminiranju dokaza. Masu puta se desilo da isti ti „sa vrata klubova“ sede sa policijom za istim stolom. Ili se dešava da sede samo policajci u nekom lokalu, a to je dovoljno jasna poruka“, kaže Ninić.

Kako funkcioniše reketiranje?

Reketaši prvo ponude „zaštitu“, a u slučaju da je vlasnik odbije, počinje zastrašivanje i batinanje. Spremni su da polupaju ceo lokal i da se unose gostima u lice samo kako bi naterali žrtve da im svakog meseca plaćaju određenu svotu novca. Zbog svakodnevnog zastrašivanja i pretnji, uplašeni vlasnici ne žele da mešaju policiju u celu situaciju. Reketaši obično postavljaju eksploziv u klub ili ga polupaju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram