1
Srpski privrednik Mile Dragić, poznat po proizvodnji vojne opreme, imao je račun u švajcarskoj banci na kom je čuvao pozamašna sredstva, otkriva KRIK u međunarodnom novinarskom projektu „Švajcarske tajne“. Dragiću se sudilo zbog navodno štetnog ugovora o prodaji vojne opreme državi, u slučaju poznatom kao „Pancir“, ali je pravosnažno oslobođen optužbi.
Dragić je u „Credit Suisse“ banci kontrolisao dva računa, pokazuju podaci o bankovnim računima u Švajcarskoj koji su procurili u međunarodnom novinarskom projektu „Švajcarske tajne“ u kome je učestvovao i KRIK.
Jedan račun vodio se na firmu i Dragić je imao ovlašćenje da raspolaže novcem na njemu, pokazuju procureli podaci, ali ne otkrivaju koja kompanija je u pitanju. Račun je otvoren 2005, neposredno pre nego što je Dragić sa državom potpisao ugovor o prodaji vojne opreme – posao koji, međutim, nikada nije realizovan. Na računu je bilo gotovo osam hiljada švajcarskih franaka (oko 5.000 evra) u novembru 2008, a ugašen je nekoliko meseci kasnije.
Osim ovog računa, Dragić je 2015. otvorio i lični račun u švajcarskoj banci na kom je nekoliko meseci kasnije već bilo oko milion švajcarskih franaka (oko 900 hiljada evra).
Dragić u pisanom odgovoru za KRIK tvrdi da su oba računa vezana za firme i da u Švajcarskoj ne poseduje lični račun.
„Računi koje navodite su računi pravnog lica… Ja lično nemam otvoren račun u Švajcarskoj. Zakon Švajcarske mi ne dozvoljava kao srpskom građaninu da imam privatan račun u njihovim bankama“, napisao je Dragić.
Naveo je i da nije postojala namera da se novac od ugovora potpisanog sa državom 2005. deponuje na račun u Švajcarskoj i pitanje ocenio kao zlonamerno.
„Nije bilo namere. Naravno da su u ugovorima navedeni samo računi u srpskoj banci. Neka čitaoci procene o pobudi Vašeg pitanja“.
Dragić u odgovoru KRIK-u tvrdi i da je imao dozvolu Narodne banke Srbije da novac čuva u inostranstvu za otvaranje računa u Švajcarskoj, na šta građane Srbije obavezuje zakon. Iz NBS-a, međutim, kažu da nemaju saznanja da je ovaj biznismen imao račun u „Credit Suisse“.
Iz švajcarske banke nije odgovoreno na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima, ali je saopšteno da banka „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.
Dragić je poznati proizvođač vojne opreme i godinama je jedan od glavnih snabdevača srpske policije i vojske. Osim što posluje sa državom, vojnu opremu izvozi za Bliski istok, Afriku, zemlje bivšeg SSSR-a i u države u okruženju.
Njegova glavna firma „Proizvodnja Mile Dragić“ za 15 godina zaradila je oko 5 miliona evra u poslu sa državom, sudeći po podacima dostupnim na portalu javnih nabavki. U istom periodu poslovni prihod ovog preduzeća bio je oko 80 miliona evra.
Osim ove, Dragić poseduje još najmanje šest firmi u Srbiji, po jednu u Bugarskoj i Sloveniji, kao i jednu na egzotičnoj ofšor destinaciji – srednjoameričkoj državi Belize. Posredstvom ove firme, Dragić je vlasnik i čuvenog hotela „Moskva“ u centru Beograda.
Dragić i njegove firme poseduju vrednu imovinu – stanove, poslovni prostor, zgrade, građevinsko i poljoprivredno zemljište u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Irigu, Sremskoj Kamenici i na Kopaoniku.
Slučaj „Pancir“
Neposredno nakon što je otvorio prvi račun u švajcarskoj banci 2005. гodine, Dragić je sa državom sklopio posao vredan 176 miliona evra. Ovaj unosan posao, međutim, nikada se nije ostvario.
Zbog sumnje da je reč o dogovoru štetnom po državu, otvorena je istraga. Osumnjičeni su bili tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić, dvojica službenika ministarstva i Mile Dragić. Dragić je najpre bio sumnjičen za davanje mita, ali je tužilaštvo od ovih optužbi odustalo još u istrazi.
Optužnica je podignuta dve godine kasnije, 2007. godine, za zloupotrebu položaja. Kako je tvrdilo tužilaštvo, ministar Davinić je sklopio ugovor sa firmom „Mile Dragić“ za nabavku, između ostalog, 60.000 pancira i 60.000 šlemova, a za tolikom kupovinom nije bilo potrebe.
Daviniću i službenicima ministarstva kao vojnim licima sudilo pred tadašnjim Vojnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu. Optužen je bio i Dragić, ali je postupak protiv njega prebačen na Opštinski sud u Zrenjaninu.
U reformi sudstva vojno odeljenje suda je ukinuto, pa se suđenje ministru odbrane i njegovim saradnicima nastavilo pred krivičnim odeljenjem. Zbog nedostatka dokaza u julu 2012. godine oni su oslobođeni optužbi. Sud je utvrdio da ugovor nikada nije ni realizovan, tako da nije bilo niti štete za državu, niti koristi za Dragića.
Dragić je pred zrenjaninskim sudom takođe oslobođen u februaru 2013, a posle nekoliko meseci ovu odluku je potvrdio i Apelacioni sud u Novom Sadu.
Trgovac vojnom opremom tvrdio je da je mu je slučaj „pancir“ namešten. Kako je tada ispričao, aferu mu je nametio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić jer je bio u sukobu sa Davinićem u vezi sa troškovima ministarstva odbrane.
Dinkić je inače bio taj koji je javnosti otkrio da se sprema potpisivanje ugovora, a taj posao je nazvao „pljačkom veka“.
Dragić i Dinkić sreli su se nekoliko godina kasnije u restoranu Dragićevog hotela „Moskva“ gde je Dinkić sedeo u društvu. Dragić je prišao stolu i zatražio od Dinkića da napusti hotel.
Dragić je tužio državu za naknadu štete za vreme provedeno u pritvoru kao i zbog gubitaka koje je pretrpeo. Sud je prihvatio tužbu u delu koji se odnosio na pritvor i državi je naložio da Dragiću isplati 380.000 dinara, kao i da nadoknadi troškove postupka.
Švajcarske tajne
Istraživanje „Suisse Secrets“ (Švajcarske tajne) zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista „Zidojče cajtung“. U istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država. KRIK je bio deo ovog novinarskog tima i analizirao podatke koji imaju veze sa Srbijom.
BONUS VIDEO: Švajcarske tajne: Koji poznati funkcioneri imaju skrivene milionske račune u švajcarskoj banci
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
