0
O hapšenju vođe navijača Grobara Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, i članova njegove kriminalne grupe, oglasili su se gotovo svi državni funkcioneri, ali i načelnici najviših bezbednosnih službi Srbije. Ipak, ono što je gotovo izvesno jeste da su za delovanje ove grupe, o kojoj se čak nekoliko godina intenzivno piše u medijima, morali da znaju nadležni državni organi, počevši od ministra policije, kako bivšeg, tako i sadašnjeg, preko Republičkog javnog tužioca, pa sve do predsednika države Aleksandra Vučića.
Iako se gotovo svi državni funkcioneri ograđuju i tvrde da nisu imali nikakve veze sa grupom Veljka Belivuka, te na sve strane hvale akciju bezbednosnih službi, koja je konačno uspela da razbije kriminalni klan osumnjičen za najteža krivična dela, postavlja se pitanje kako je moguće da se za njeno delovanje dosad nije znalo.
Pročitajte još:
Gotovo svaki građanin Srbije bar jednom je u poslednjih nekoliko godina čuo za ime Velje Nevolje. Dovođen je u vezu sa dilovanjem droge, hapšen zbog ubistva pre nekoliko godina, osuđivan zbog nasilničkog ponašanja, međutim – nekako se uvek „izvlačio“. Postavlja se pitanje, pre svega, za bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića, a potom i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac, kako je moguće da mu se tek sada stalo na put?
Nemoguće je da nadležne službe dosad nisu mogle da pronađu adekvatne dokaze koji bi Belivuka, kao i pripadnike njegove bande, doveli u vezu sa činjenjem krivičnih dela. Možda bi bilo logično objasniti da grupa ne može da se dovede u vezu sa nestankom desetorice muškaraca, ali zasigurno je mogla da deluje u makar jednom slučaju.
Takođe, postavlja se i pitanje kako delovanje ove grupe godinama unazad nije na radaru bezbednosnih službi. I dok su nadležnim funkcionerima, kako bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću, ali i predsedniku Aleksandru Vučiću već postavljana novinarska pitanja o sumnjivim poslovima navijačke grupe „Janjičari“, sada „Principi“, ona ozbiljna tema nisu bili sve do prošle nedelje.
Vučić bi makar, po službenoj dužnosti, morao da reaguje i zatraži ispitivanje ovih navoda, s obzirom da je on taj koji saziva sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
Sa druge strane, pitanje zašto se dosad nije reagovalo o delovanje ove grupe morao bi da da i sadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, a bivši ministar odbrane. Ne treba zanemariti činjenicu da se u sklopu Vojske nalaze i agencije Vojno-obaveštajna i Vojno-bezbednosna, pa je upoznavanje sa delovanjem ove grupe trebalo da se dogodi mnogo ranije. Makar toliko ranije da se sa Belivukovom grupom ne povezuje više od 10 nestanaka ljudi.
Pročitajte još:
Ovog pitanja ne bi trebalo ni da budu pošteđeni načelnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), kao ni Uprave kriminalističke policije (UKP), čija je dužnost da imaju operativna saznanja o delovanju ove grupe, ali i da štite narod Srbije od organizovanog kriminala.
O reakciji direktora policije Vladimira Rebića je suludo i govoriti, s obzirom da jedini posao kojim bi trebalo da se bavi jeste briga o bezbednosti građana Srbije. Zašto se dosad nije oglašavao o delovanju ovih kriminalaca, ili ubica, a kako ih sada oslovljavaju, ostaće misterija.
Misterija će ostati i zašto je dozvolio da isti godinama unazad otimaju, diluju drogu, ubijaju.
Ipak, deluje izvesno i da bi Belivukova grupa nastavila da „hara“ Srbijom, sve dok nije bila ugrožena bezbednost predsednika Srbije. Tako je šef Uprave kriminalističke policije Bogdan Pušić, gostujući u emisiji „Hit tvit“, istakao da je više od 850 specijalaca bilo raspoređeno tokom svečanosti otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji u cilju obezbeđenja predsednika Vučića, jer su obaveštajni podaci ukazivali na to da će kriminalne grupe pokušati da izvrše atentat.
Očigledno, tek tada je „dogorelo do nokata“.
Poređenje za „zemuncima“
I dok visoki funkcioneri države, kao i bezbednosnih službi, u proteklim danima pokušavaju da naprave paralelu između delovanja „zemunskog klana“, koji je bio aktivan krajem devedesetih i početkom 2000-tih, i Belivukove grupe, veličajući akciju policije jer je uspela da se „izbori“ sa ovako moćnom bandom, ne treba zanemariti jednu bitnu činjenicu.
Vladu ubijenog premijera Zorana Đinđića, po stupanju na mandat, dočekali su čuveni „zemunci“, a upravo borbu protiv kriminala Đinđić je platio glavom. Sa druge strane, Belivukova grupa je nikla sa sadašnjom vlašću, ali i dostigla svoj vrhunac, pa je tako gotovo nemoguće da za njeno delovanje nije znao državni vrh.
Podsetimo, Veljko Belivuk i pripadnici njegove grupe uhapšeni su prošle nedelje u velikoj akciji bezbednosnih službi. Sumnjiče se za najteža krivična dela, među kojima su otmice, iznude i ubistva.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
