2
Priča o klanovima i kriminalnim grupama uvek se vezivala za Voždovački, Zemunski, Surčinski, Zvezdarski, gotovo nikada klan nije nosio ime jednog čoveka, sve dok 10. juna 2002. godine na parkingu iza hotela Jugoslavija nije ubijen policijski general Boško Buha. Policija je pokrenula opsežnu istragu i krajem oktobra te godine uhapsila 14 osoba koje se dovode u vezu sa njegovim ubistvom i pripremom brojnih ikvidacija ljudi iz državnog rukovodstva, gde je kao organizator ove grupe označen Željko Maksimović Maka. Tu grupu i dan danas svi zovu Makina grupa.
Priča o Maki u vezi ovog slučaja došla je iz Bezbednosne informativne agencije (BIA) gde su prikupljeni dokazi da postoji kriminalna grupa koja zagovara izvođenje ubistava predstavnika državnih, političkih organa i institucija, čiji je cilj bila destabilizacija vlasti i izazivanje haosa u zemlji, kako bi se stvorila atmosfera za egzistenciju organizovanog kriminala. Prema podacima BIA, kao organizator grupe označen je Željko Maksimović Maka, za kojim se tada intenzivno tragalo.
Pojedini mediji odmah su lanisrali priču da iza ubistva policijskog generala Buhe stoji Makina grupa, o čemu su govorili i pojedini lideri DOS-a, koji je tada bio na vlasti. Priče o Željku Maksimoviću Maki se narednih dana i meseci punile su dnevne ali i nedeljne novine. Pominjan je i u vezi smrti slikara Dragana Mileševića Tapija. Zvanična verzija kaže da je Tapi umro prilikom saslušanja u policiji 29. oktobra 2002. godine, gde je saslušavan zbog veza sa kriminalnom grupom Željka Maksimovića Make.
Ko je Maka
Ime Željka Maksimovića Make do oktobra 2002. godine bilo je relativno nepoznato. Postoje priče da se za njega prvi put čulo u martu 1995. kada je u ulici Svetozara Markovića, u Beogradu, pokazivao pištolj jednom svom drugu, kada se pojavio policajac OUP Palilula Goran Radulović (29) i njegov kolega Dejan Stanimirović. Navodno su dva policajca mladićima pokazali službenu policijsku značku i pokušali da ih legitimišu. Prema gradskoj priči, Maka je zapucao iz pištolja i ubio policajca Radulovića i ranio policajca Dejana Stanimirovića. Kružila je verzija priče u kojoj je Maka, dok je Radulović ležao na asfaltu, prišao i hladnokrvno mu ispalio hitac u glavu. Za Maksimovićem je krenula potera, a uhapsili su ga pripadnici Interventne brigade Beograd. Maki je određen pritvor u kojem je proveo ukupno tri meseca. Ubrzo se predomislio i rekao da je u pitanju bila nužna odbrana, jer je policajac Radulović kada je pokazivao legitimaciju držao i pištolj, zbog čega je Maka, kao, mislio da će ovaj da puca na njega.
U iskazu istražnom sudiji, Maksimović je izrazio žaljenje zbog smrti policajca, i navodno tom prilikom dodao: „Da nije bilo tako, on bi danas bio ovde, a ja bih bio pokojnik“. Maksimović je proveo ukupno tri meseca u pritvoru.
Ubistvo policajca Gorana Radulovića bilo je okvalifikovano kao „nužna“ odbrana“ i od tada na gradskim ulicama to ime više niko nikad nije ni spomenuo, do avgusta 2002.
Postoje neke nepotvrđene priče iz policijskih krugova, prema kojima je prvi put uhapšen kao maloletnik dok je imao 16 godina i da je 1980-tih radio kao obezbeđenje kluba „Amadeus“, gde je takođe imao problema sa zakonom. Hapšen je zbog pokušaja ubistva, a u stanu na Novom Beogradu, gde se skrivao, pronađena je velika količina naoružanja.
Govorilo se i da je početkom 1990-tih Maku angažovao Resor državne bezbednosti za svoje potrebe u očuvanju poretka i razbijanju opozicionih okupljanja. Navodno, sredinom 1990-tih počinje da radi i za crnogorski DB i da za njihov račun eliminiše protivnike. Zbog odličnih rezultata je, navodno, bogato nagrađen pa se pominjala i izvesna vila na Dedinju i život na visokoj nozi, ali dokaza koji bi potkrepili tu tvrdnju, nije bilo.
Po drugom urbanom mitu, Maka je živeo u kući Jezdimira Vasiljevića zvanog „Gazda Jezda“ i uživao je punu zaštitu srpskih i crnogorskih bezbednjaka, što nikad nije dokazano.
Od te 1995. Maka kao da je u zemlju propao. Međutim, za veliki povratak pobrinuo se Vojislav Šešelj, koji 6. avgusta 2002. na, tada svojim već čuvenim konferencijama za novinare, pomenuo i Makino ime:
„Željko Maksimović, zvani Maka, ubio je 10. juna 2002. godine generala policije Boška Buhu. Dokaze da je Maksimović ubio Buhu dobio sam direktno iz policijskih izvora, od časnih ljudi koji rade u policiji. Maksimović pripada gangstersko-mafijaškom klanu.“, izrekao je u dahu Šešelj.
Hapšenje Nikole Maljkovića, Makinog saradnika, ponovo je podgrejalo priče o povezanosti službi bezbednosti i Željka Maksimovića. Ispostavilo se da je Nikola Maljković, neposredno po ubistvu generala, otišao u Crnu Goru zajedno sa Željkom Maksimovićem, a u Srbiju se vratio posle pet meseci kada je i uhapšen. Tada je krenula i priča o „Makinoj grupi“ kojoj je i Maljković pripadao. U tekstovima ozbiljnih medija iz tog perioda pominje se da se radi o dobro organizovanim kriminalcima, koji komuniciraju putem šifara, koristeći javne govornice i mobilne telefone. U komunikaciji su koristili neregistrovane pripejd kartice mobilnih telefona kupljenih na trafikama. Navodno su imali i veliki broj lažnih ličnih karata i pasoša i nikad nisu spavali u iznajmljenim stanovima. Međutim, policija je uspela da dođe do grupe i da prisluškivanjem prikupi operativne podatke o tome čime se bave i kako komuniciraju. U tim snimljenim razgovorima se tvrdi da su se kriminalci najviše zanimali za organizacionu strukturu srpske policije, ali i šta radi državni vrh i kakvi su odnosi vrha policije i političara.
Priča o Maki je drugi put nastavljena u medijima kada se pronela vest da je Dragan Ilić, zvani Limar, koga su označili kao logističara ove grupe, kod koga je pronađeno i oružje, posle hapšenja bio pušten za 24 sata. Iste večeri, oko 21 časa, nekolicina maskiranih muškaraca upala je u Limarevu kuću pod Avalom i otela ga. Stavili su mu crnu kesu na glavu, ugurali ga u u gepek crnog audija i odvezli u nepoznatom pravcu. Prema nekim informacijama, on je na nekoj njivi brutalno pretučen, a onda izbačen na travnjak ispred hotela Jugoslavija.
Postoje razne verzije priče o tome ko ga je oteo i pretukao. Prema prvoj, Limar je prepoznao glas Milorada Ulemeka Legije, pa onda Milana Obradovića, Nenada Milića, Zorana Janjuševića …. Niz se samo uvećavao. Pominjao se i famozni snimak ispitivanja Limara koji je prikazivan u kancelariji tadašnjeg zamenika BIA, ali niko drugi taj snimak nije video, niti se on ikada pojavio u tužilaštvu.
Ilić je u jednom od policijskih izveštaja, koji se bavio ovom otmicom, naveo da su otmičari tražili da on, „Limar“, na sudu izjavi da je Željko Maksimović Maka likvidirao više od sto ljudi i da je čovek Vojislava Koštunice, koji uz pomoć generala Ace Tomica i Radeta Bulatovića planira ubistvo premijera Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića. Zatim, da je Maka ubio i policijskog generala Radovana Stojčića Badžu, generala Buhu, Miodraga Stojanovića Gidru i Milana Rajkovića Milančeta… kao i da mu je sugerisano da se ubistvo Đinđića, kao i Jovanovića, planira snajperskom puškom, a pošto je to odbio, polomili su mu prste i pretili da će decu da mu muče.
Ubrzo su atentat na Zorana Đinđića i akcija „Sablja“ bacili u zapećak priču o Makinoj grupi. Posle završetka „Sablje“ pričalo se da je Makinoj grupi sve namešteno i da je generala Buhu ubio „zemunski klan“.
Suđenje za ubistvo generala Boška Buhe počelo je 16. septembra 2003. pred Specijalnim sudom gde je izrečena oslobađajuća presuda. Članovi Makine grupe Nikola Maljković i Vladimir Jakšić pobegli su nakon prvostepene oslobađajuće presude, dok je Željko Maksimović Maka ostao do danas nedostupan srpskoj policiji i pravosuđu. 28. oktobra 2005. Vrhovni sud Srbije ukinuo je prvostepenu presudu i vratio postupak na početak. Od tad se za proces više nije čulo.
Doduše, u tabloidima se 2011. pojavila informacija da se Maksimović krije u Španiji i Južnoj Americi, ali konkretne potvrde ove priče nije bilo. Insajder je u martu 2016. saznao da je postupajući sudija u ovom slučaju, još 2012. doneo odluku da se postupak prekine sve dok se osumnjičeni, koji se nalaze u bekstvu, ne pronađu. U međuvremenu, pojavila se informacija da se Željko Maksimović decembra 2015. pojavio u Srbiji i da se raspitivao o kretanju nekolicine ljudi iz državnih institucija koji su vodili istragu protiv njega i insistirali na njegovom hapšenju. Međutim, dokaza ni za ovu tvrdnju nije bilo.
Sva tri viđenija člana Makine grupe su i dalje u bekstvu, tako da ova priča i dalje ostaje otvorena.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
