Hapšenje vlasnika “Delte” bilo je 2012. najisplativiji politički potez Aleksandra Vučića, ali je deceniju kasnije, nakon delimične, a možda i potpune, propasti optužnice protiv biznismena, pravosnažna sudska presuda postala realna opasnost za predsednikov već dovoljno poljuljani rejting. Upravo zbog toga, nije iznenađujuće što konačna odluka suda još uvek nije objavljena, jer bi pored Miškovićeve sudbine, mogla da zapečati i konačno razotkrije i ogoli sve Vučićeve "borbe" s korupcijom i tajkunima.
Ni posle četiri meseca od okončanja drugostepenog postupka, Apelacioni sud u Beogradu nije objavio pravosnažnu presudu “najvećem tajkunu u zemlji”, vlasniku “Delta holdinga” Miroslavu Miškoviću i njegovom sinu Marku, optuženima za utaju poreza.
Miškovići su nakon maratonskog postupka, koji je započeo njihovim hapšenjem u decembru 2012, u okviru predizborne kampanje Aleksandra Vučića i SNS, dva puta prvostepeno pred Specijalnim sudom osuđeni na zatvorske kazne, a nakon druge žalbene sednice pred Apelacionim sudom, Veće je donelo odluku da opet otvori postupak i izvede još neke dokaze.
Sve to se okončalo krajem oktobra prošle godine, od kada se čeka pravosnažna presuda, a koja, sudeći po drugim aktuelnim slučajevima koji su neprijatni za vlast, verovatno neće biti objavljena pre aprila, odnosno okončanja izbora.
Inače, optužnica protiv Miškovića u međuvremenu je ogoljena i ostala je samo na jednom delu i to utaji poreza, jer ga je sud ranije pravosnažno oslobodio za dela zloupotrebe sa putarskim preduzećima i kruševačkom fabrikom maziva FAM, a na kojima su počivali i optužnica, ali i Miškovićev “ugled” najvećeg tajkuna u zemlji.
Zbog toga je konačni ishod postupka krajnje upitan, kao i pravosnažnost zatvorskih kazni.
Delimičnu propast postupka protiv Miškovića, koji će zasigurno ostati upisan kao najkontroverzniji minule decenije zbog svih okolnosti koje su ga pratile, komentarisao je pre nekoliko godina i sam predsednik Vučić, koji je u postupku protiv Miškovića prošao kroz sve moguće metamorforze – od glavnog istražitelja, do postupajućeg specijalnog tužioca do vrhovnog sudije.
“Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno”, izjavio je predsednik nakon što je Mišković pravosnažno oslobođen za veći deo optužnice, to jest malverzacije sa putarima i FAM-om.
Hapšenje vlasnika “Delte” bilo je 2012. najisplativiji politički potez Aleksandra Vučića, ali je deceniju kasnije, nakon delimične, a možda i potpune, propasti optužnice, sudska presuda postala realna opasnost za njegov već dovoljno poljuljani rejting, pa nije iznenađujuće što još nije objavljena.
Nakon što je odgovor javnosti na hapšenje Miškovića zapanjio čak i samog Vučića, što je potvrdio vrtoglavi skok njegovog rejtinga i broja pristalica i glasača, bilo je očekivano da tadašnji prvi potpredsednik Vlade neće slučaj tek tako prepustiti pravosuđu, već da će i dalje u svemu aktivno učestvovati.
Tako je Mišković najpre morao da provede u pritvoru devet meseci, dok mu nije prihvaćen predlog za jemstvo od 12 miliona evra – najveće u istoriji srpskog pravosuđa. Nako što je otpočelo suđenje, koje su pratili čak i strani posmatrači, bivalo je sve očiglednije da će tužilaštvo s teškom mukom dokazivati optužnicu. Vučićeva opsesija Miškovićem i njegovim suđenjima ogoljena je u trenutku kada je tadašnji postupajući sudija Specijalnog suda Vladimir Vučinić odlučio da Miškoviću vrati pasoš kako bi mogao poslovno da otputuje u London.
S obzirom na to da je prethodno položio milionsko jemstvo i da nije bilo nikakvih zakonskih prepreka da mu se uskrati dozvola za putovanje, sudija mu je vratio pasoš, što ga je na kraju koštalo sudijske funkcije.
Progon je započeo predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, koji je prvo pokušao da natera sudiju da opozove sopstvenu odluku uz komentar “Zar hoćeš da se Mišković smeje Vučiću s Trafalgara?“
Pošto je sudija Vučinić to odbio, usledilo je degradiranje u službi, što je on prekinuo sopstvenim zahtevom za razrešenje i prelaskom u advokaturu.
Klimavost optužnice postala je očigledna nakon što su dva dela odbačena, što se održalo i u ponovljenom postupku nakon kojeg je, u martu 2019. Mišković osuđen na dve i po godine zatvora, dok je njegov sin dobio godinu dana kućnog pritvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara.
Tek krajem godine, žalbe su stigle u Apelacioni sud, ali je usledilo zatvaranje zbog epidemije koronavirusa, pa je sednica održana tek naredne 2021. godine. Nakon što bude objavio odluku, biće poznato da li će se i ova kazna održati.
Na čekanju Belivuk i „Jovanjica 2“
Još dva postupka koja se drže podalje od javnosti, to jest koja čekuju završetak izbora, jesu suđenje klanu Veljka Belivuka, ali i postupku “Jovanjica 2”, u kom se sudi pripadnicima bezbednosnih struktura, koji su obezbeđivali najveću plantažu marihuane u Evropi. Vlast od suđenja Belivuku, koji je godinama unazad označen kao njihov projekat, opravdano strahuje zbog svega što bi mogao da ispriča, dok u slučaju „Jovanjica 2“ pripremno ročište odlaže duže od godinu dana, zbog neprekidnih izostanaka okrivljenih.
Bonus video: Hapšenje u Pančevu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare