7
Dve tragedije zavile su u crno Srbiju, iz temelja uzdrmale region i stavile našu zemlju u centar pažnje svih svetskih medija. Deca, osnovci i srednjoškolci, mladi ljudi pred kojima je bio život, brutalno su ubijeni u dva krvava pira koja su se dogodila za nepunih 48 sati Beogradu i selima u okolini Mladenovca i Smedereva. Reporteri Nova.rs izveštavali su sa lica mesta, a prizori sa kojima smo se suočili bude jezu, tugu i strah.
Prvi put u istoriji Srbije dogodila se masovna pucnjava u školi. Tog kobnog jutra, 3. maja, brzo se proširila vest da se dogodila pucnjava u blizini Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, a iz minuta u minut stizale su nove informacije, kako o broju žrtvama, tako i o učiniocu zločina – dečaku od nepunih 14 godina.
Dečak Kosta K. ušao je tog jutro u svoju školu, naoružan do zuba, opremljen municijom, pištoljima i molotovljevim koktelima. Pre krvavog pira napravio je spisak učenika koje je želeo da likvidira, plan škole i raspored odeljenja. Na samom ulazu upucao je omiljenog radnika obezbeđenja Dragana i dve devojčice koje su bili dežurni učenici.
Potom se uputio prema učionici gde su na prvom času bili njegovi odeljenski drugari. Počeo je puca po njima i svojoj nastavnici istorije. Svi povređeni učenici odmah su prevezeni na Urgentni centar i Dečju kliniku u Tiršovoj.
Crni oblak tog momenta nadvio se nad Beogradom, Srbijom ali i celim regionom. Iz momenta u momenat pojavljivale su se nove informacije o broju nastradalih i ranjenih u jezivom zločinu. Patrole policije okružile su i zatvorile ulice kod škole, ali i u blizini Urgentnog centra.
Ispred škole su stizali uplakali roditelji, koji su tražili svoju decu i vikali: „Gde mi je dete, gde mi je dete, ne javlja se na telefon?“
Možda još teža situaciju bila je ispred bolnica. Lekari i medicinsko osoblje su čekali su na samom ulasku u bolnicu spremni da sačekaju još žrtava i da im što pre pruže pomoć. Veliki broj vozila Hitne pomoći bio je pakiran kod ulaza, kao i jedinice Interventne policije.
Ljudi su nemo prolazili, niko nije imao snage da izgovori bilo šta. Jezivu tišinu prekinuo je plač jedne medicinske sestre koja je izašla iz obližnje klinike i jecajući govorila da je mnogo dece pobijeno i ranjeno.
Pročitajte još:
7
5
0
Zabrinuti roditelji pristizali su ispred Urgentnog centra i klinike u Tiršovoj kako bi saznali šta se dogodilo sa njihovom decom koju nisu pronašli u školi. Suze, zagrljaji i bol okružili su jednu od najboljih medicinskih ustanova u Srbiji, dok su pripadnici policije nemo stajali na ulaznim vratima dve klinike i retko koga puštali unutra.
Taman kada su građani Srbije pomislili da nema goreg scenarija od ovog i da će u miru moći da tuguju za prerano nastradalom decom, nova tragedija dogodila se dan kasnije. Još jedna masovna pucnjava, veliki broj nastradalih i ranjenih, na samo pola sata od Beograda.
U mestima Malo Orašje, Dubona i Šepšin dogodila se serija pucnjava, a zločinac Uroš B. je pobegao auto-putem u pravcu Kragujevca. Sirene su se čule cele noći, a rotacije su proletale svakog trenutka. Sve raspoložive službe policije, među kojima su i specijalne jedinice, dale su se u potragu za masovnim ubicom.
Jutro posle pucnjave, pojavio se konačan broj ubijenih i ranjenih, osmoro dece i mladih ubijenih krvnički, dok je njih 14 povređenih. Nakon višesatne potrage lisice su stavljene i masovnom ubici.
Na mestima gde su se dogodile pucnjave u selima, mladi su se skupljali. Kobnog dana, potreseni tragedijom koja se samo dan ranije dogodila u Beogradu, skupili su se i organizovali roštilj zbog Đurđevdanskog uranka, koji su hteli da proslave pre trodnevne žalosti, jer su svi patili za svojim vršnjacima. Ni slutili nisu šta će se dogoditi.
U jednom periodu u toku noći, pojavio se Uroš B. sa rafalnom puškom.
„Lezite dole, sve ću da vas pobijem“, rekao je on, prema navodima meštana, međutim druga deca su mislila da se šali i rekli su mu da im se priduži na roštilju i piću. Tada je otvorio vatru na sve njih i odmah ubio petoro, a ranio veliki broj ljudi. Posle toga je svoj krvavi pir nastavio u Duboni, susednom selu, odakle je i sam poreklom gde je ubio troje mladih koji su sedeli ispred škole, a potom otišao dalje.
Reporteri Nova.rs proteklih dana boravili su u selima gde su se zločini dogodili. Ljudi u crnini stajali su u svojim dvorištima i prekim, pomalo uplašenim, pogledom gledali na svaki automobil koji bi prolazio. Ispred svake kuće, gde je bilo nekoga, bila je po jedna osoba koja je plakala i koju su tešili.
Pripadnici policije zatvorili su put, nekoliko desetina metara od fudbalskog terena gde se tragedija odigrala. Iz daljine mogla se videti policijska traka, parkirani automobili i mesto ispod drveća gde su deca ubijena.
Pročitajte još:
Meštani koji su se usudili da izađu na ulicu, na pitanje šta se dogodilo, odgovarali bi samo kratko: „Nemojte nas, nije nam do života“.
Jauci su se čuli iz gotovo svake kuće u Malom Orašju. Jedan od starijih prolaznika rekao nam je da je Orašje malo mesto, da su sve svi znali i da je je puno ljudi ovde u rodbinskim odnosima.
„I ovako nema puno dece, mnogo ih je otišlo, ali ovi što su ostali ne zna se koje je bilo bolje. Svi su iz dobrih kuća, poznavali su se i voleli, kako nas je Bog ovako kaznio i čime smo to zaslužili. I deca pobijena u drugom selu, njihove majke su odavde, naše selo je stradalo ovde“, objasnio je on.
Kada smo stigli u Dubonu, mesto pored, gde je monstrum nastavio da seje smrt, u školskom dvorištu nastradali su mladi policajac, njegova sestra i njihov prijatelj.
Na putevima i dalje su mogli da se vide tragavi krvi nakon stravičnog masakra koji je počinio Uroš B.
Na mestu pucnjave nalazili su se predmeti koje je veče pre koristila Hitna pomoć u nameri da spase mlade živote da se ne ugase – špricevi, zavoji, aluminijumske folije i celfani. Borba je bila nadljudska, ali nažalost, mladom policajcu, njegovoj sestri i drugaru nije bilo spasa.
Meštani su kleli zločinca i takođe su pričali da im više nije svejedno i da neće smeti da izađu na ulicu, posebno uveče.
Bez sumnje, najcrnji dani u novijoj srpskoj istoriji došli su za Srbiju. U bolu i tišini, odata je počast nesrećno nastradalim mladim osobama, a našem bolu pridružili su se ljudi iz celog sveta, a posebno državljani zemalja iz regiona, od koje su neke proglasile i dane žalosti. Ostaje nam samo nada da se ovakav horor više nikada neće ponoviti i da ćemo svi imati snage, a posebno roditelji nastradale dece, da izdržimo i da se nosim sa ovim crnim pečatom koji će ostati zauvek u nama.
BONUS VIDEO: Pogledajte hapšenje učenika (14) koji je pucao u osnovnoj školi na Vračaru
