Nisu bombe i "molotovljevi kokteli" glavno oružje reketaša, već strah: Kako funkcioniše šema za iznudu

Eksplozije i požari su zapravo poslednji korak organizovanog kriminala ili bandi koje se bave reketiranjem ili, kako se u zakonu to zvanično zove - iznudom. Na meti može da se nađe svako, od kafeterija i pekara, do teretane i IT firme, jedini kriterijum je da imaju dosta novca i da misle da nešto mogu da izgube.

Bacanje bombi i podmetanje požara nije samo poruka za vlasnika napadnutog lokala, već i za sve druge koji se nalaze na meti reketaša.

U pitanju su ogromne sume novca, a reketiranje je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih izvora prihoda organizovanog kriminala. U većini slučajeva kriminalci se predstavljaju kao "zaštitnici", ljudi koji će sprečiti, ako treba i rešiti svaki problem. Maltene se predstavljaju kao prijatelji koji pomažu u nevolji, a zauzvrat traže izvesnu sumu novca. Često su ove grupe povezane i sa pojedincima iz policije, a upravo su pojedini službenici MUP Srbije i direktno umešani u tu vrstu kriminala, od reketiranja do zelenašenja.

Obično se pre zahteva za isplatu novca kriminalci dobro raspitaju, posete lokal, vide cene i posetu i izračunaju koliki može da bude prihod i onda traže odgovarajuću sumu novca, od nekoliko hiljada evra do nekoliko desetina hiljada na mesečnom nivou. Tu policajac koji izigrava zajedničkog prijatelja, koga vlasnik pita za savet, šta da radi, a onda usledi hladan tuš: "Uf, mislim da je bolje da im platiš".

Problem za žrtvu je što je ovo delo teško dokazivo, praktično, najsigurniji način da će neka grupa "pasti" je da budu uhapšeni prilikom primopredaje novca, kada policija zaplenjuje i "obeležene" novčanice - banknote čiji su serijski brojevi sudski popisani i koje istražni organi daju žrtvi da ih preda reketašima.

Ukoliko žrtva ne prihvati "prijateljsku" ponudu, počinje maltretiranje koje često počinje suptilno, ali u zavisnosti od stava mete, može brzo da eskalira. Za većinu vlasnika lokala pojava bučnih, namrštenih i bahatih ljudi u trenerkama predstavlja pravu noćnu moru. Većina gostiju, pogotovo u finijim lokalima, odmah odlaze i često se više nikada ne vraćaju, to znaju i gazda i reketaši, ali bahato i prostačko ponašanje, dobacivanje i galama nisu krivično delo.

Ukoliko ni tada vlasnik ne shvati poruku, kriminalci pribegavaju nasilju, uglavnom u blažem obliku, kao što su bušenje guma na automobilu ili grebanje boje, razbijanjem izloga, presretanjem članova porodice sa "pozdravima" od prijatelja, pretećim porukama i pozivima. Većina ljudi na kraju plati, manjina podlegne strahu i plati. Zapravo, strah je najjače oružje reketaša.

Kriminalci uglavnom pokušavaju da sve ostane van očiju javnosti i van znanja policije, ali spremnost od žrtava da plate reket često zavisi od spremnosti reketaša da pribegnu nasilju. Reputacija kod ovog vida kriminala mnogo znači i ako jedan vlasnik lokala prođe "nekažnjeno" to može da ohrabri i druge da prestanu sa plaćanjem zaštite.

Ekstremno nasilje dolazi na kraju

Tada dolazi do paljenja lokala, što je najjednostavniji i najjeftiniji način, izaziva veliku materijalnu štetu. Dovoljno je da kriminalac dođe u gluvo doba noći sa kanticom neke zapaljive tečnosti, razbije staklo lokala, polije ga i ubaci zapaljen papir. Drugi način je aktiviranje eksplozivne naprave, najčešće ručne bombe "kašikare" kojih još uvek ima u obilju, zaostalih iz ratova devedesetih. Na Vračaru je zabeležen i slučaj da je napadač, usred dana, ušao u lokal i pucao vlasniku u nogu. Pri tome žrtva je bio Vuk Bajrušević, čovek koji je dobro znan u Beogradu i važi za dobro povezanog sa establišmentom. Ako je neko spreman da puca njemu u noge, usred dana, to je znak za sve ostale vlasnike da nema vrdanja.

Radovanović: Reket nije nova stvar

Po rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, iznuda nije nova stvar i ona je prisutna još od devedesetih.

"Naša država je tada napravila veliku grešku kada je pozvala ozbiljne kriminalce da se vrate u zemlju. Vi imate službe koje čuvaju plantažu marihuanu ili kriju 200 kilograma heroina u sefu banke, tako da je veliko pitanje da li možda izvršioci imaju prećutnu dozvolu da rade to što rade", objašnjava Dobrivoje Radovanović.

Po njegovim rečima, postoji nekoliko vrsta "reketiranja", onaj na najvišem nivou - koji ima koruptivne elemente i tu uglavnom nema direktnog nasilja, ali, na srednjem i nižem nivou nasilje je vrlo prisutno i ima svoju namenu.

"Svakim činom nasilja nekome se šalje poruka i oni nisu slučajni ili nasumični. Poruka se šalje i vlasniku targetiranog lokala, ali i svim drugim žrtvama. Nasilje se javlja kao osveta ili odmazda, a ovoliki broj napada ukazuje da su se možda žrtve osmelile da se usprotive i da prestanu da plaćaju mesečnu apanažu pojedinim kriminalcima", ističe Radovanović i ukazuje na jednu bitnu okolnost:

"To krivično delo jeste teško za dokazivanje i to je problem, ali nije nemoguće".