Jedan ministar, jedan bivši ministar i jedan direktor: Koga bi nakon Selakovića mogla da obuhvati istraga "Generalštaba"

Iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal su juče saopštili i da se osumnjičenima stavlja na teret da su izvršili dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 stav 1 i falsifikovanje službene isprave iz čl. 357 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Poručili su i da JTOK nastavlja sa preduzimanjem radnji u cilju utvrđivanja da li se u radnjama još nekih lica stiču obeležja krivičnog dela. Sagovornica Nove, tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, kaže da, ukoliko bi se išlo ka utvrđivanju krivice nekih drugih, na tom spisku bi se morala naći još neka zvučna imena.

“Pod jedan, to bi bio ministar Siniša Mali. Da ne računamo državne sekretare iza kojih se kriju ministri i nameću ih kao odgovorne, iako je jasno da oni ne mogu ništa da urade bez ministra. Po meni, tu bi trebalo da se nađe i bivši ministar za građevinarstvo, železnicu i infrastrukturu Goran Vesić, jer je upravo preko Vesića išlo brisanje dva placa koji su u sklopu tog kompleksa i koji su, takođe, zaštićeni. Upravo je Vesić bio jedan od prvih koji je za Generalštab izjavio da su u pitanju samo 'gomile kamenja', a time je branio Sinišu Malog, Nikolu Selakovića i sebe”, kaže tužiteljka u penziji.

Sagovornica podseća i da što se tiče ministra Malog postoji svedočenje bivše direktorke Zavoda za zaštitu spomenika o sastanku sa njim, gde joj je rečeno da mora da izbriše zgradu “Generalštaba” sa spiska zaštićenih objekata ili će biti smenjena, što je, kako kaže, direktna ucena.

“Treća osoba na koju može da bude proširena istraga je direktor republičke Direkcije za zakonodavstvo Dejan Đurđević kroz čije ruke je morao da prođe sporni dokument. Ukoliko bude dovoljno dokaza, istraga bi mogla da ide i više, čak i do samog predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zanimljivo je da je on najavio pomilovanje optuženih u aferi "Generalštab", čime zloupotrebljava svoja ustavna ovlašćenja. On, po zakonu, ne mora da obrazloži odluku o pomilovanju, ali je uočiljivo da to čini u slučajevima osetljivim za vlast", objašnjva tužiteljka u penziji Jasmina Paunović.

Već naložili privođenje ministara, policija ignorisala

Ovo treba imati u vidu posebno jer, kako je Nova ranije objavila, Selaković nije jedina osoba čije je privođenje ranije naloženo, a policija po tom nalogu nije postupila. Ne treba zaboraviti da je poziv da dođe u Tužilaštvo i otkrije svoja saznanja o slučaju “Generalštab” ignorisao i sam Selaković, čak se i rugajući toj pravosudnoj instituciji. U međuvremenu je gostovao na televizijama, bio prisutan u štabu SNS na proglašenju rezultata lokalnih izbora u Mionici, Sečnju i Negotinu, pri čemu je stajao tik iza ramena prvog čoveka SNS Miloša Vučevića, sve vreme se osmehujući.

Ipak, Selakoviću je po svemu sudeći prestalo da bude smešno kada je JTOK saopštio da je naložilo policiji dovođenje Selakovića. Tada je aktuelni ministar kulture otišao u zgradu Tužilaštva u Ustaničkoj ulici, gde je uz pratnju novinarskih ekipa prorežimskih medija pokušao da uđe u Tužilaštvo van radnog vremena.

Konačno je saslušan 4. decembra, a saslušanju je prisustvovao i njegov advokat, poznato lice Srpske napredne stranke, Vladimir Đukanović. Odmah po okončanju saslušanja, Selaković se obratio novinarima rekavši da je po sredi udar na predsednika Aleksandra Vučića.

"Aleksandar Vučić je njima glavna prepreka i sve što rade — rade kako bi na kraju pogodili njega. I samo to što sam ja pozvan, jasno pokazuje da je njihov pravi cilj Aleksandar Vučić. Pogledajte samo kako su se udružili sa opozicionim političarima i pojedinim medijima. Danas sam pokazao koliko su im ruke u prljavim poslovima — i to do ramena“, rekao je on.

Selakovićev advokat Đukanović je rekao da je tražio obustavu postupka protiv ministra kulture. On je izjavio da je donet novi zakon i da zgrada Generalštaba nije kulturno dobro. Đukanović je rekao i da se “Tužilaštvo odmetnulo” i sve nazvalo pokušajem obojene revolucije.

Osumnjičeni upirali prst u Selakovića

Do Selakovićevog saslušanja došlo je pošto je u okviru istrage pominjan kao jedan od inicijatora ideje da se zdanju koje je teško oštećeno u NATO bombardovanju 1999, ukine status kulturnog dobra. Tako je vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Aleksandar Ivanović svedočio u JTOK da je upravo Selaković od njega tražio da se zdanju skine zaštita.

Ivanović je tvrdio na saslušanju da je odbijao takav zahtev, da je jasno rekao da nema ovlašćenja da pošalje takav predlog odluke, ali i da je na kraju popustio pod ministrovim pritiskom, te da ne misli da je počinio bilo kakvo krivično delo, preneo je ranije BIRN. O istim pritiscima je svedočio i optuženi Vasić koji je, podsećanja radi, priznao krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

Zašto optužni predlog, a ne optužnica

Slučaj „Generalštab“ se sprovodi po skraćenom postupku, a JTOK neće podizati optužnicu, već će sudu podneti optužni predlog, pisali smo ranije. To je zvanični akt Tužilaštva koji pokreće krivični postupak za lakša krivična dela, za koja je zaprećena novčana kazna ili zatvor do osam godina. Tužilaštvo ga podnosi na osnovu prikupljenih dokaza, bez sprovođenja prethodne istrage, što ga razlikuje od optužnice koja se koristi za teža krivična dela i za koju je prethodno obavezna istraga.