3
Više stotina advokata danima se buni protiv Nacrta zakona o izmenama Zakona o parničkom postupku (ZPP), koji bi, između ostalog, mnogim građanima zatvorio vrata sudova zbog sudskih taksi koje će morati da plate, a bez kojih neće moći da učestvuju u postupku. Po svemu sudeći, novim izmenama građani Srbije, koji nemaju novčanih sredstava, biće uskraćeni prava da tuže, jer neće imati odakle da plate neophodne sudske takse, čiji se raspon kreće od 1.900, pa sve do 97.500 hiljada dinara.
Ministarstvo pravde nedavno je objavilo Nacrt izmena ZPP, a kako je naš portal već pisao, njegova primena mogla znatno da oteža građanima pristup sudu. Njime bi tužbe za koje nisu plaćene takse bile odbačene, a građani bez novca ne bi imali mogućnost da tuže i pravdu potraže na sudu.
Pročitajte još:
Ovo je izazvalo revolt među advokatima Srbije, zbog čega su pre nekoliko dana protestovali ispred sedišta Advokatske komore Srbije (AKS) i tom prilikom blokirali saobraćaj. Novi protest najavljen je za 1. jun., a kako saznajemo, u pomenutom Nacrtu najspornije su sudske takse, čiji se raspon kreće od 1.900 do 97.500 hiljada dinara.
„Minimum za plaćanje sudske takse je 1.900 dinara, dok je maksimum 97.500 hiljada dinara. Visina sudske takse zavisi od vrednosti predmeta spora, a moram da napomenem da je reč o fizičkim licima. Sa druge strane, sudske takse za postupke koji se vode pred Privrednim sudom su veće“, kaže advokat Lazar Tanasković za Nova.rs.
On je ranije za naš portal istakao da bi se pomenutim izmenama onemogućio pristup građana sudovima, bar kada je reč o onima koji nemaju novčanih sredstava da ih plate.
„Izmene, koje je predložilo Ministarstvo pravde, obiluju nizom protivustavnih odredbi kojima se direktno krši pravo građana Srbije, odnosno njihova osnovna ljudska prava, kao što je pravo na pravično suđenje i pristup sudu. Plastično rečeno, ukoliko bi izmene bile usvojene, građanin koji nema novčana sredstva ne bi mogao da ima pristup sudu, s obzirom da je učestvovanje u sudskom postupku uslovljeno plaćanjem sudske takse, što je protivustavno“, rekao je Tanasković.
Inače, Zakon o sudskim taksama jasno je propisao „cenovnik“ u parničnim i izvršnim postupcima.
Tako za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća se taksa prema vrednosti predmeta spora:
„Do 10.000 dinara vrednosti – građani će morati da plate taksu od 1.900 dinara, zatim od 10.000 do 100.000 vrednosti – 1.900 dinara (uvećano za 4 odsto od vrednosti predmeta spora), od 100.000 do 500.000 dinara vrednosti – 9.800 (dinara uvećeno za 2 odsto od vrednosti spora), preko 500.000 do 1.000.000 dinara vrednosti spora biće taksa od 29.300 dinara (uvećano za 1 odsto od vrednosti spora), dok će za sporove od više od 1.000.0000 dinara vrednosti spora biti najveća taksa od 97.500 dinara“, navodi se u zakonu.
Ipak, dosadašnja praksa pokazala je da se opseg taksi kreće od 30.000 do 97.500 dinara.
Inače, Ministarstvo pravde objavilo je 19. maja Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku i pozvalo zainteresovane da učestvuju u javnoj raspravi. Sem dela sa taksama, nacrt Zakona predviđa da bi građanin koji je pokrenuo više parničnih postupaka, na primer protiv banke, bio dužan da bez obzira na uspeh u sporu plati banci troškove u svim tim postupcima, osim u postupku koji je prvi pokrenuo, a izmena bi se primenjivala na sve parnice koje su u toku.
Podsetimo, pre nekoliko dana više od 200 advokata okupilo se ispred sedišta Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije tražeći da se pomenuti Nacrt zakona o izmenama ZPP povuče. Novi protest najavljen je za 1. jun, a kako saznajemo, advokati su izneli šest razloga:
1. Nastavak započetih postupaka po izmenjenom zakonu, što bi imalo za posledicu masovno kršenje prava građana kroz primenu novih odredbi materijalnopravne, a ne procesnopravne prirode.
2. Uslovljavanje pristupa sudu plaćanjem sudskih taksi i automatski odbačaj svih netaksiranih podnesaka tj. tužbi, odgovora na tužbu i žalbi, koji bi se smatrali povučenim ukoliko taksa nije plaćana.
3. Produženje trajanja parničnog postupka kroz brisanje limita za reviziju, što znači da bi dvostepeni postupci postali trostepeni, a prosečno vreme trajanja sa 10 povećano na 15 godina uz potpunu blokadu Vrhovnog kasacionog suda.
4. Aplikacija e-sud čija je primena za advokate predviđena od 2022.godine u privrednim sporovima, a u redovnim sudovima od 2023.godine, što bi značilo da advokati u sklopu svoje profesije postaju i administrativni radnici, koji skeniraju i dostavljaju podneske svim strankama u postupku, a na svojim računarima praktično drže kompletnu sudsku arhivu.
Pročitajte još:
5. Uvođenje isključive mesne nadležnosti za određenu vrstu sporova takođe produžava trajanje postupaka, za jer su sudovi van Beograda, većinom kadrovski i tehnički nepripremljeni za toliki priliv predmeta.
6. Širenje prava suda za odbacivanje tužbe, čak i bez održavanja ročišta, vodi daljem obespravljivanju advokata u parničnim postupcima.
Advokati su tada na kratko saobraćaj u centru Beograda, tražeći povlačenje iz javne rasprave nacrta novog Zakona o parničnom postupku i najavili nastavak protesta dok se to ne desi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
