7
Ustavni sud Srbije usvojio je nedavno žalbu porodica Marijane Jojkić (30) iz Pančeva i Jelice Radović (19) iz Beograda, koje su pre 15 godina preminule zbog nesavenog lečenja, a potom doneo i presudu kojom se državi nalaže da neutešnim roditeljima isplati po dve hiljade evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koje je, u oba slučaja, trajalo čitavu deceniju, a završilo se oslobađanjem optuženih lekara.
Istom presudom, Ustavni sud je odbacio zahtev da se ukinu pravosnažne oslobađajuće presude optužnim lekarima, koje porodice još uvek označavaju kao glavne krivce za smrt svojih ćerki.
Oba slučaja bila su sve vreme pod budnim okom javnosti, a sudske postupke gotovo sve vreme su pratile brojne kontroverze. Ono što im je takođe zajedničko, jeste da su oba postupka pred prvostepenim sudovima okončana osuđujućim presudama za lekare, da bi potom do preokreta, odnosno oslobađanja dolazilo nakon žalbenih postupaka pred Apelacionim sudom.
Kobne 2006. godine, najpre je u martu preminula Marijana Jojkić (30) od zapaljenja trbušne maramice koju je izazvalo pucanje slepog creva. Marijana je nekoliko dana pogrešno lečena u Opštoj bolnici u Pančevu, čiji je hirurg, dr Aleksandar Ivica uspostavio pogrešnu dijagnozu, a potom i prepisao pogrešnu terapiju koja je u potpunosti zamaskirala kliničku sliku.
Posle nekoliko dana, u teškom septičnom stanju, Marijana je prebačena u beogradski Urgentni centar gde joj po prvi put uspostavljena prava dijagnoza, ali nažalost kasno. Preminula je istog dana, samo mesec dana pošto je na svet donela svog drugog sina.
Zbog očiglednih propusta lekara i opravdane sumnje u njegovo nesavesno postupanje, tadašnje Opštinsko tužilaštvo u Pančevu povelo je istragu protiv dr Ivice, a posle nekoliko mukotrpnih godina istrage, izvelo ga pred sud.
Iako su sudsko-medicinski odbori koji su radili veštačenja potvrdili da je došlo do lekarske greške i nesavesnog postupanja, usledio je višegodišnji proces, koji je rezultirao sa dve osuđujuće prvostepene presude od po godinu dana kućnog zatvora, a potom i oslobađanje pred Apelacionim sudom.
Porodica je sve vreme sumnjala da optuženi lekar u malom mestu kakvo je Pančevo, uživa određenu zaštitu, što se potvrdilo u trenutku kada je nakon prvostepenog suđenja, u pisarnici tužilaštva, misteriozno zagubljena presuda, koja zbog toga nije na vreme stigla do postupajuće zamenice tužioca koja je trebalo da uloži žalbu. Upravo ovaj propust rezulturao je, kako porodica smatra, krajnjim ishodom postupka, odnosno oslobođanjem lekara.
Paradoksalno, u parničnom postupku koji je paralelno vođen, pančevačka bolnica je označena krivom za Marijaninu smrt, a porodici je isplaćena milionska odšteta.
Slučaj Decedra
Samo pola godine nakon Marijanine smrti, javnost je ostala šokirana vešću da je brucoškinja Jelica Radović (19) preminula nakon operacije čukljeva u privatnoj ortopedskoj klinici „Decedra“. Smrt je nastupila od sepse , a uprkos apelima roditelja i očiglednim lošim stanjem devojke nakon operacije, niko od lekara zaduženih za njeno lečenje nije preduzeo ništa. Nekoliko dana kasnije i Jelica je prebačena u Urgentni centar gde je preminula u teškim mukama.
Nekoliko dana kasnije, tadašnje Treće opštinsko tužilaštvo pokrenulo je istragu i ubrzo kao osumnjičene za nesavesno lečenje označilo hirurga ortpoda dr Slavka Tomića, anesteziologe Oliveru Jeremić i Miodraga Stojanovića, kao i direktorku klinike Svetlanu Sremčević, inače filologa po struci.
Iako su veštaci još tokom istrage potvrdili da su nesavesno postupali, suđenje lekarima i filologu trajalo je deset godina, a nakon dve osuđujuće prvostepene presude (15 meseci zatvora za lekare, i uslovne osude za direktorku klinike), Apelacioni sud ih je sve oslobodio. I ovo suđenje su pratuile brojne kontroverze, a lekari su se mahom međusobno optuživali za Jelicinu smrt.
Pročitajte još:
Najglasniji u sopstvenoj odbrani bio je prvooptuženi hirurg koji je, kako je tvrdila porodica Radović, njihovu ćerku i doveo u „Decedru“, iako je planirala da intervenciju obavi u državnoj klinici. Koliko je bio siguran u svoju nevisnost najbolje potvrđuje što tokom prvog suđenja nije ni imao branioca, a na suđenje je jednom doveo i svoje studente kako bi mu pružili podršku.
Veštaci su pak smatrali da je i njegova odgovornost očigledna, a ne samo anesteziologa, a poverenje im je poklonio i Prvi osnovni sud koju je izrekao osuđujuću presudu. Nakon druge žalbe, Apelacioni sud je otvorio sednicu s namerom da posle 10 godina ponovo saslušava veštake.
Ovu raspravu obeležile su i suze zamenika apelacionog tužioca Milivoja Milovanovića, kao i potresan govor advokata porodice Strahinje Kastratovića. Apelacioni sud je pak, ocenio da krivica lekara nije dokazana, pa su svi oslobođeni, jer je u međuvremenu zastarelo blaže delo za koje je sud utvrdio da je postojala krivica.
Obe porodice su nakon pravosnažnosti oslobađajućih presuda podneli zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, ali su i oni odbijeni.
Pročitajte još:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
