Društvene mreže postale su plodno tle za različite vrste prevara, a broj žrtava koje su se našle u kandžama lažnih bankara, radnika pošte, izazovnih devojaka koje ucenjuju pornografskim sadržajem, ovih dana sve je veći, zbog čega stručnjaci upozoravaju na posebnu opreznost.
Beograđanin B. A. (31) koji se našao na meti jedne prevarantkinje, prepričao je svoje iskustvo našoj redakciji kada ga je na Fejsbuku dodala izvesna Ivana Pekić iz Los Anđelesa, predstavljajući se kao cvećarka poreklom iz Šapca.
Pročitajte još:
„Čim sam video njen profil, shvatio sam da nešto nije u redu, ali sam ipak odlučio da nastavim komunikaciju da vidim dokle će ići očigledna prevara. Ivana, kako se predstavila, odmah je sa uobičajenog dopisivanja priču skrenula na seks i zatražila da upalimo kameru. Pokušao sam da je ‘ zamajam‘ rečima da sam stidljiv, ali je ona počela još grublje da mi naređuje da je upalim“, ispričao je B. A.
Kaže da je po načinu na koji je osoba sa druge strane pisala odmah uvideo da nije sa srpskog govornog područja.
„Iako mi je rekla da živi u SAD, ono što je pisala videlo se da je prošlo filter Gugl ili Fejsbuk prevodioca. Odlučio sam da konverzaciju nastavim na engleskom, kako bih prevarantu olakšao. Shvatio sam da nemam kud, pa sam prednju kameru telefona prekrio i odlučio da odgovorim na video poziv. Na ekranu se pojavila devojka, ali sam ubeđen da je reč o video snimku koji je prevarant pustio jer iako je slika lošeg kvaliteta, iz aviona se videlo da to nije ista osoba sa fotografija na profilu“, priča nam i pretpostavlja da su i slike sa profila ukradene od treće osobe.
Kada je videla da neće tako lako „upecati“ žrtvu, blokirala je njegov profil. Ispostavilo se da su se ovakve prevare pojavljivale pre nekoliko godina na srpskom Fejsbuku, da su prevaranti čije je sedište inače Afrika tražili od 50 do 100 evra da ne pošalju eksplicitni materijal vašoj porodici i da su naivni muškarci ipak nasedali, iako je prevara očigledna.
Korisnici pojedinih banaka obaveštavani su prethodnih nekoliko dana da je u toku zlonamerna aktivnost slanja i-mejlova građanima u kojima se pozivaju da ponovo aktiviraju svoju uslugu za onlajn plaćanje. Poruka sadrži link na kom je navodno potrebno uneti svoje podatke za pristup aplikaciji, a mogu se prepoznati i po tome što je naslov uvek „morate ponovo aktivirati svoju „Moja banka“ uslugu.
Osim toga, u porukama kao pošiljalac navedeno je ime banke uz reč „onlajn“, a domeni ne odgovaraju originalnim domenima banke. Od primaoca se traži da klikne na određeni link naslovljen sa „potvrdite svoj nalog“, koji vodi do stranice koja nije na domenu sajta banke.
„U pitanju je pokušaj prevare i zloupotrebe podataka koje klijent dostavi, te vas stoga molimo da ne postupate na način koji vam se sugeriše u prevarnoj poruci. Banka je preduzela sve raspoložive mere u cilju rešavanja ovog problema. Naglašavamo da je poruka poslata nasumično, dakle i na primaoce koji nisu klijenti banke“, navela je banka Rajfajzen u obaveštenju korisnicima. Oni podsećaju i da banka nikada neće zahtevati vaše podatke niti njihovo ažuriranje putem i-mejl poruka sa nepoznatim linkovima.
Prodavci koji svoje proizvode nude putem različitih sajtova upozorili su da im se na oglase javlja prevarant koji nudi usluge jeftinije kurirske službe od one koju prodavac ponudi. Kada žrtva pristane na takav dogovor, prevarant šalje linkove na kojima se navodno treba registrovati, a kada se na njih klinke, svi vaši poverljivi poraci završavaju u rukama kriminalaca.
Ista osoba dala je nekolicini prodavaca broj telefona, za koji se ispostavilo da pripada jednom starijem gospodinu koji se požalio da je broj onih koji ga pozivaju ogroman, te poručio da ne zna ko je i kada objavio njegov telefon javno.
Pošta Srbije saopštila je da je otkrila novi pokušaj zloupotrebe svog logotipa i imena tako što se građanima putem lažnih i prevarnih SMS i „Vots ap-a“ sugeriše da treba da obave određenu uplatu u cilju podizanja izvesne pošiljke. Poruke sadrže link ka stranici koja nije u vlasništvu JP Pošta Srbije, a na kom se traži uplata novca putem platnih kartica.
Pošta Srbije upozorava da nikada na taj način nije komunicirala sa svojim korisnicima i da, ukoliko dobiju poruke slične sadržine, ne postupaju na način kako se traži od njih. Građanima se savetuje da budu dodatno oprezni, da ne otvaraju linkove u primljenim porukama i da ne unose svoje podatke.
BONUS video: Bankomati prevare opreznost
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar