0
U maju ove godine dve evropske zemlje digle su uzbunu zbog zahteva koji je podneo čovek star 60 godina, skoro pa penzioner. Zamolio je da mu se skrati zatvorska kazna i podneo je zahtev za uslovni otpust posle skoro 30 godina koje je proveo iza rešetaka. I javnost Srbije i javnost Mađarske su odahnule kada je sudsko veće koje je razmatralo žalbu u Mađarskoj, odlučilo da odbije taj zahtev. Ko je taj čovek, skoro pa penzioner, koga se svi toliko plaše? To je Marinko Magda, bivši vojnik francuske Legije stranaca koji je bio vođa kriminalne grupe koja je sejala smrt po severu Srbije i jugu Mađarske.
Magdi i pripadnicima njegove grupe stavlja se na teret najmanje 14 ubistava u Srbiji i Mađarskoj. Najmanje, jer se sumnja da su odgovorni za još više zločina, ali policije dve zemlje nisu mogli da vežu ta ubistva za Magdinu grupu i dokažu da su baš oni izvršioci. Ipak, i tih 14 slučajeva bili su dovoljni da Magda bude osuđen na doživotnu robiju u Mađarskoj.
Pročitajte još:
Bivši legionar i njegovi saučesnici bili su surovi i nemilosrdni, a jedan od njihovih „zaštitnih znakova“ biilo je što iza sebe nisu ostavljali svedoke, pa su ubijali sve koje bi zatekli u kućama u koje su upadali. Motiv je bio koristoljublje, nisu imali nacionalnih predrasuda, pa su ubijali redom i Srbe, Hrvate, Mađare, bez razlike i bez trunke savesti.
Magda je rođen u Subotici, a upravo u njegovom rodnom gradu je u januaru 1994. godine i počela serija zločina koji će potresti tadašnju Jugoslaviju i Mađarsku. Na teret im se stavlja da su samo u jednoj noći na teritoriji Subotice i Palića pobili petoro ljudi.
Prvo su upali u dom porodice Petrić, tu su ubili Milana, Stanu i njihovog sina Daneta (10). Da li nisu bili zadovoljni plenom koji su pronašli, ili ih je opila krv žrtava, iste noći upadaju u još jednu kuću na Paliću i tu likvidiraju Josipa i Vericu Agatić.
Milan Petrić bio je policajac, a radio je u reonu subotičkog buvljaka, što je ubicama bio verovatno povod da pomisle da tu ima dosta novca.
Sa druge strane, posle ubistva porodice Agatić, u centru Subotice, crvenom farbom koja je asocirala na krv, napisano je njihovo prezime. To je dodatno uznemirlio žitelje tog dela Srbije, jer su u tim ratnim godinama, međunacionalne tenzije bile povišene. Verovatno je to bio manevar nekog od članova grupe da istragu usmeri ka politici, a ne kriminalu.
U okolini Subotice ubijena je i Ida Feher, a njeno ubistvo je u maju 1994. godine policija stavila direktno Magdi na teret. Kasnije se pojavila verzija da on nju nije imao nameru da ubije, da je ušao u sobu da bi pokrao dragocenosti, ali da se nesrećna žena probudila i glasno upitala: „Ko je tamo?“.
Magda je instinktivno pucao u pravcu glasa. Jedan metak bio je smrtonosan.
Magda i članovi njegove grupe upadali su i kuće u Mađarskoj i tamo su iza sebe ostavljali pustoš. U Segedinu su pobili četvoročlanu porodicu Nađ, oca Balinta (42), majku Gizelu (42) i njihovo dvoje dece Danijela (17) i Balaža (10) . U Kečkemetu su likvidirali Rozaliju Horvat. Na teret im se stavlja i ubistvo hrvatskog državljanina Dragutina Kujundžića, kao i Edite Nemet iz Orošja u Mađarskoj.
Policije Srbije i Mađarske shvatile su da je ubistva počinila jedna grupa, a ustanovljeno je da je prilikom ubistava bračnog para Agatić u Srbiji i četvoročlane porodice Nađ u Mađarskoj, korišćeno isto oružje. Onda je istraga dobila neočekivanu pmoć od jednog člana grupe. Ivan Šinkolović zvani Ciganje, došetao je u policiju i ispričao sve što zna o seriji ubistava.
Policajci nisu mogli u prvi mah da poveruju, pa su upotrebili i poligraf da bi ustanovili da li govori istinu. On je otkrio identitet vođe grupe koja je ubijala: Marinko Magda, kao i imena drugih članova grupe. Čak je policiji obezbedio i dokaz, jer je Magda njemu dao jedan automatski pištolj „škorpion“ i jedan pištolj koji su korišćeni u ubistvima, da ih se reši. Saradnik je policiju odveo do mesta gde je bacio oružje, pa je policija dobila i materijalni dokaz.
Marinko Magda je uhapšen u Mađarskoj, i to u policijskoj stanici. Mađari su već dobili od Srbije informaciju koga da traže i pozvali su ga da u stanici u Segedinu reguliše stalni boravak. Magda jeste dobio stalni boravak, ali u mađarskom zatvoru.
U Srbiji su pohapšeni ostali članovi Magdine grupe i osuđeni na, za ono vreme, ozbiljne zatvorske kazne. Siniša Petrić, Ivan Šinković i Božidar Miljanić osuđeni su na po 20 godna zatvora. Goranu Stavriću izrečena je kazna od 15, a Aleksandru Šekariću 13 godina zatvora, dok je Zoran Mačaji dobio 10, a Jovan Sredanović 9 godina zatvora.
Zbog zločina na severu Bačke, Magda je u Srbiji osuđen na smrtnu kaznu, ali u odsustvu. U tom trenutku je možda i mislio da je imao sreće, jer Mađarska u to vreme nije imala tu kaznu. Ipak, da je ostao u Srbiji, bolje bi prošao, jer je Srbija već tada prestala da primenjuje najstrožu kaznu, koja je zamenjena kaznom zatvora od 20 godina, u pojedinim slučajevima, kaznom zatvora od 40 godina, što je ipak manje od doživotne robije. Marinko Magda ostaje, za sada, iza rešetaka zatvora Čilag, u Segedinu, u Mađarskoj.
Članovi njegove grupe su već odavno izašli sa robije zbog masakra koji su počinili te 1994. godine, ali neki od njih su nastavili da se bave starim zanatom. Među njima je i Siniša Petrić Zenica, ozloglašeni ubica koji je svojevremeno uhapšen zajedno sa Lukom Bojovićem u Španiji, a trenutno služi zatvorsku kaznu u Bosni i Hercegovini.
Goran Stavrić je odslužio kaznu, ali je nastavio da se bavi tim zanatom i ubijen je 2014. godine u Peruu, a pretpostavlja se da njegova likvidacija ima veze sa trgovinom drogom.
Sa druge strane, Sredanović zvani Joja uhapšen je 2006. godine u Banjaluci, a izručen je Srbiji zbog poternice koju je za njim raspisao Višsi sud u Nišu.
BONUS VIDEO: Zaplena kokaina u Španiji
