Istraga protiv Milorada Grčića za malverzacije u EPS-u pri kraju? Čeka se veštačenje koje može biti ključno

Milorad Grčić je uhapšen februara prošle godine zbog sumnje da je malverzacijama EPS oštetio za više od 100 miliona dinara dok je bio na čelu ovog preduzeća. Grčić i još nekoliko osumnjičenih terete se da su tokom 2018. i 2019. godine, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, zajedničkim delovanjem pribavili privrednom društvu „Tim Systems“ d.o.o. Beograd i „IntellSec“ d.o.o. Beograd imovinsku korist.

Tužilaštvo sumnjiči Grčića za pet spornih javnih nabavki, kojima je oštećen EPS, a u korist pomenutih preduzeća.

Grčić je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode, a uskoro se navršava godinu dana od same akcije. Istragu je najpre vodilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, ali ju je naknadno preuzelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).

"Još uvek se čeka ekonomsko-finansijsko veštačenje, odnosno nalaz i mišljenje", kaže izvor Nova.rs.

Pretpostavlja se da je reč o ključnom veštačenju za istragu malverzacija i spornih  javnih nabavki za koje se tereti Grčić.

Pet spornih nabavki

Sem Milorada Grčića, pod istragom su kontrovezni biznismen Aleksandar Papić, Ivan Marinković, Toni Apostolović, Nemanja Stanković, Nenad Vujović, Milan Blagojević, Miloš Milaković, Katarina Marinković, Pavle Guberić, Marko Ranković, Igor Ristanović i Dejan Bulatović.

Prema naredbi o sprovođenju istrage u koju je Nova.rs imala uvid, Milorad Grčić, osumnjičeni Ivan Marinković i Nemanja Stanković terete se da su tokom 2018. i 2019. godine, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, zajedničkim delovanjem pribavili privrednom društvu „Tim Systems“ d.o.o. Beograd i „IntellSec“ d.o.o. Beograd imovinsku korist koja prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.

To su učinili tako što je Grčić, u vreme dok je obavljao funkciju v.d. direktora EPS, odnosno 23. februara 2018. godine, pokrenuo postupak premeštaja Ivana Marinkovića na drugo radno mesto i doneo Pravilnik o dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „EPS“, kojim je u postojeći Pravilnik dodao jedno novo radno mesto u korporativnim poslovima, u Sektoru za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), pod nazivom koordinator IKT poslova JP „EPS“ sa jednim izvršiocem.

Marinkoviću su, nakon prelaska na novo radno mesto, povereni i poslovi kontrole namenskog korišćenja i ekonomičnosti sredstava prilikom sklapanja ugovora na nivou JP „EPS“ i ovlašćenje da usaglašava predloge za javne nabavke iz IKT na nivou JP „EPS“. Tako je on, prema tvrdnjama tužilaštva, po prethodnom dogovoru sa Grčićem, inicirao sprovođenje pet spornih javnih nabavki.

„I to tako što je 27. maja 2018. naložio Miodragu Bogdanoviću, direktoru Sektora za IKT LІ „EPS“, da u Predlog za izmenu i dopunu Plana javnih nabavki za 2018. godinu, unese javnu nabavku pod nazivom „Sistem za kontrolu i evidenciju pristupa za motorna vozila“, saminicijativno određujući procenjenu vrednost ove nabavke u iznosu od 45 miliona dinara bez PDV-a, kao i javnu nabavku „Sistemi za nadzor energetskih područja“, čiju je vrednost procenio na iznos od 30 miliona dinara. Takođe, 23. maja 2019. je ponovo naložio Bogdanoviću, da u Predlog za petu izmenu i dopunu Plana javnih nabavki za 2019, unese javnu nabavku nazivom „Softver za zaštitu mobilnih telefona“ čiju je vrednost procenio na 27 miliona dinara, zatim javnu nabavku „Audio i digitalna oprema“ vrednu 10 miliona dinara, kao i javnu nabavku „Oprema za servisiranje mobilnih uređaja“ od 12 miliona dinara“, navodi se u naredbi o sprovođenju istrage.

Na osnovu ovih predloga, Milorad Grčić je tokom 2018. i 2019. doneo odluke kojima je usvojio predložene izmene i dopune Plana javnih nabavki.

„Nakon toga je sproveden postupak javne nabavke „Softver za zaštitu mobilnih telefona“ i zaključen ugovor sa dobavljačem „IntellSec“ d.o.o. na iznos od 32.040.000 dinara, na koji način su nabavljena dobra koja nisu bila u funkciji obavljanja delatnosti JP EPS, niti su nakon nabavke korišćena. Potom je u pogledu javne nabavke „Oprema za servisiranje mobilnih uređaja“, ponovo sproveden postupak i zaključen ugovor sa istim dobavljačem na iznos od 14.274.000 dinara. Nadalje je u pogledu javne nabavke „Audio i digitalna oprema“ sproveden postupak i zaključen ugovor sa, takođe, IntellSec“ na iznos od 11.953.800 dinara. U pogledu javne nabavke „Sistemi za nadzor energetskih područja“ isti postupak je sproveden i zaključen je ugovor sa „IntellSec“ na iznos od 35.137.000 dinara. Ovim je „IntellSecu“ pribavljena korist u iznosu od 93.404.000 miliona dinara“, navodi se.

Sa druge strane, u pogledu javne nabavke „Sistem za kontrolu i evidenticiju pristupa za motorna vozila“ zaključen je ugovor sa firmom „Tim systems“ na iznos od 53.856.960 dinara.

Marinković je, kada je reč o ovom slučaju, naložio predsedniku komisije za javne nabavke da za predstavnika za praćenje realizacije ugovora imenuje osumnjičenog Nemanju Stankovića.

Pa tako, iako „Tim Systems“ nije ispunio ugovorne obaveze i traženi sistem nije isporučen i stavljen u upotrebu, Marinković je od ovlašćenog predstavnika za praćenje realizacije ugovora Nemanje Stankovića zatražio da potpiše Zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu dobara, iako ona nisu primljena, tvrdeći da je se o tome konsultovao sa Grčićem i Tonijem Apostolovićem, inače osumnjičenim vlasnikom „Tim Systemsa“. Stanković je to uradio, navodi se u naredbi.