0
Marija Branković, majka devetogodišnjeg dečaka koga je prošle nedelje ubio otac policajac Dragan J. (42) na Banovom brdu u Beogradu, neutešna je posle tragedije koja ju je zadesila. Ova majka, inače policajac i stariji vodnik prve klase, ogorčena je na institucije, pre svega na MUP, jer niko ništa nije preduzeo da zaštiti njenog sina i spreči tragediju. Ističe da je njen bivši suprug imao probleme i neko od njegovih nadređenih bio je, smatra, dužan to da primeti.
Mariji se u sredu 14. juna dogodilo nešto najgore što može majci da se dogodi. Njen bivši suprug, policijski službenik ubio je njihovog sina, a onda je presudio i sebi. Mališan će sutra biti sahranjen, a Marija u potresnoj ispovesti za Nova.rs navodi da će sina sahraniti u trenerci njegovog omiljenog fudbalskog kluba, Crvene zvezde.
Pročitajte još:
„U sredu ću sahraniti svoje dete. Ne želim da mi dođe bilo ko iz MUP Srbije. Moje kolege neka dođu, ali ne želim da vidim bilo koga iz rukovodstva policije. Ja nisam ni slutila da ću morati da sahranim dete, nisam u najboljoj finansijskoj situaciji, moje kolege iz Policijske stanice saobraćajne policije Zapad skupile su pare za sahranu mog sina i na tome im hvala. MUP nije pomogao ni mom detetu ni meni pre ubistva, a ne žele ni sad“, počinje ova majka.
Njen svet se srušio u sredu, kada su u iznajmljenom stanu na Banovom Brdu pronađena tela devetogodišnjeg dečaka i njegovog oca, policajca. Marija kaže da je osetila da nešto nije u redu.
„Poslednji put sam preko video linka pričala sa sinom. Mahnuo mi je, što mi je bilo neobično. Slika je bila loša, jer je veza prekidala, bila sam u stanici. Rekla sam da ćemo se čuti kasnije. Onda mi je bilo čudno što je mahao. Počela sam da zovem Dragana. Čas mi je pisalo da je zauzeto, čas mu je zvonio telefon. Nekad bi bio nedostupan. Uznemirila sam se. Otišla sam do stana, kucala, ali niko nije otvorio. Zavese su bile spuštene. Nisam videla da je ključ u vratima sa unutrašnje strane. Palo mi je na pamet da su možda negde otišli na odmor, ali nije mi bilo jasno zašto mi to nije javio. Zamolila sam komšinicu da me obavesti ako ga vidi, da mi javi“, priča policajka.
Onda je ponovo otišla do iznajmljenog stana. Pozvala je policiju, predstavila se i čekala je da njene kolege dođu. Kada je došla patrola, videli su da su vrata zaključana ključem koji je još bio u bravi. Policajci su ušli unutra i zatekli stravičan prizor.
„Ja nisam ušla. Nisam imala snage. Dok sam bila na vratima i čekala patrolu, u rukama sam držala ikonu svetog Vasilija i molila sam se samo da sve bude u redu. Dragan je ranije govorio da će se ubiti… Ali, da će ovako nešto strašno napraviti….“, uz jecaj izgovara Marija.
Majka koja je ostala bez sina ljuta je na MUP. Kaže da su je se svi setili posle tragedije, ali da je trebalo nešto da se uradi ranije.
„Dragan je radio u policijskoj brigadi. Znam da je imao psihičkih problema, patio je od anksioznosti. Ne razumem kako njegove stareštine, kako njegov komandant, nije primetio da nešto nije u redu, da je u depresiji i da ima probleme. On je bio povučen i poslušan, a to je u policiji najvažnije. Mi smo za njih brojke, a ne ljudi“, objašnjava Marija, koja 20 godina radi u policiji.
Počela je davne 2002. godine i to u saobraćajnoj policiji, jer voli taj posao. Dugo vremena provela je na raskrsnici u Brankovoj ulici, jednoj od najprometnijih u Beogradu i revnosno radila svoj posao. Sada joj se čini da su svi zaboravili na nju.
Pročitajte još:
„U petak su se javili iz MUP-a, a gde su bili pre? Dragana sam upoznala 2015. godine. Brzo smo počeli da živimo u vanbračnoj zajednici, dobili smo dete, sina. On je bio srećan što je to sin. Svog oca nikada nije upoznao. Ali, otuđili smo se jedno od drugog, pogotovo u vreme korone. Rastali smo se 2020. godne. Dogovorili smo se da sin bude sedam dana kod njega a potom sedam kod mene. Na kraju je bio više sa Draganom nego sa mnom. Zapala sam u tešku finansijsku situaciju, nisam mogla da iznajmim stan u Beogradu, a zato što nisam imala stan – nisam mogla da viđam dete. Dešavalo se da moram da spavam u policijskoj stanici. Niko nije pitao da li imam nekih problema, da li mogu da pomognu. Posle 20 godina staža u policiji red je da mi se neko obrati“, kaže saobraćajna policajka.
Marija je borac i morala je da se snalazi kako zna i ume. Kada je imala odmor, odlazila je u Nemačku da radi kao negovateljica. Novac je slala i Draganu.
„Slala sam koliko sam mogla. U maju mi je poslao poruku da li mogu da mu pozajmim 200 evra. Rekla sam da mu dajem, ipak je on otac mog deteta, pa ne dajem njemu, dajem sinu. Sećam se, jednom prilikom, kada smo razgovarali preko video linka, pitala sam ga kako je: „Mama, bitno je da sam živ“, to je rekao posle tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“, objašnjava Marija Branković.
Podsetimo, Dragan J. je najpre ubio devetogodišnjeg sina, a potom izvršio samoubistvo. On je peti policajac od početka godine koji je izvršio sudicid.
Kako su ranije za Nova.rs saopštili iz Strukovnog udruženja policije „Dr Arčibald Rajs“ postoji nekoliko najčešćih razloga zbog kojih se tragedije dešavaju – stres na poslu, pritisak nadređenih i činjenica da stručne pomoći nema.
Iako u MUP postoji Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju a uvedena je i telefonska linija za hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama za zaposlene u MUP, to je uglavnom „mrtvo slovo na papairu“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
