Za samo četiri meseca čak tri policijska službenika izvršila su samoubistva. Iako zvanične statistike za proteklu 2022. godinu, proteklih meseci zabeležen je porast broja suicida među policajcima, a iz Strukovnog udruženja policije "Dr Arčibald Rajs" ističu da su stres na poslu, pritisak nadređenih i činjenica da stručne pomoći nema, najčešći razlozi zbog kojih se tragedije dešavaju.
Beogradsko prigradsko naselje Grocku, u petak 10. februara, potresla je tragedija. Policajac Đorđe P. (28) pucao je sebi u glavu pošto je pre toga ubio suprugu.
Đorđe je treći policajac koji je u proteklih nekoliko meseci odlučio da digne ruku na sebe.
Naime, 10. decembra prošle godine saobraćajni policajac iz Požarevca, D. M. (51), ispred sportskog centra „Požarevac“, počinio je samoubistvo ispalivši sebi dva metka u glavu iz službenog pištolja. Iza sebe je ostavio troje dece, a razlog samoubistva nije poznat. Dve nedelje ranije, 22. novembra 2022. godine policajac Goran Ilić (43) iz Alibunara, ubio se iz službenog pištolja na radnom mestu.
I on je iza sebe ostavio troje dece. Niko od kolega ni poznanika policajca nije ni slutio šta se sprema.
Ovo su samo neki od poslednjih primera kada policajci dižu ruke na sebe. Uzroci su različiti, ali broj policajaca koji se odlučuju na ovaj korak je više nego alarmantan. I dok statistike za proteklih nekoliko godina nema, prema podacima do kojih je došlo Strukovno udruženje policije „Dr Arčibald Rajs“ iz Novog Sada, od 2000. do 2016. godine čak 141 pripadnik MUP Srbije izvršio je samoubistvo.
Najjači faktori rizika su stres na poslu, pritisak nadređenih i nedostatak prave pomoći.
„Tražili smo podatke o sličnim slučajevima i od 2016. godine do danas, ali ih nismo dobili pa smo se stoga obratili i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, kao i po nekim drugim pitanjima, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova krši zakon. Po našim, nezvaničnim saznanjjima, broj službenika MUP-a koji počine samoubistvo je poslednjih godina u stagnaciji, ili opada, ali opet je to alarmantno“, kaže za Novu predsednik SUP „Dr Arčibald Rajs“ Nenad Ljubišić.
Pročitajte još:
Ipak, poslednja četiri meseca se, po svemu sudeći, situacija menja.
Iako u MUP postoji Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju a uvedena je i telefonska linija za hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama za zaposlene u MUP, to je uglavnom „mrtvo slovo na papairu“.
„Ja radim u Novom Sadu, ja ne znam ko je psiholog pri MUP u našem gradu, ne znam nijednog kolegu koji zna. Problem je što se ta ideja, bez sumnje dobra, pogrešno ili uopšte ne primenjuje u praksi. Recimo, naše udruženje je pokrenulo postupak protiv bivših ministara Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovća i Ivice Dačića, jer su zloupotrebljavali svoje pravo po kojem su mogli da afirmativno prime 10 odsto kandidata. To je pre svega namenjeno za zapošljavanje ljudi iz nacionalnim manjinama, ali se to zloupotrebljava da se „guraju“ pojedini kandidati koji ne zadovoljavaju psiho-test, ali imaju veze. Mi nikada nismo imali uvid u to koji su to ljudi koji se tako primaju. Uvek ostane nekoliko mesta pri kraju spiska, koji upadaju preko veze i zbog toga smo i pokrenuli postupak protiv MUP-a i bivših ministara. Dešava se da kandidat ne prođe psiho-test, pa se onda radi revizija, pa druga revizija, dok ne bude primnljen“, objašnjava predsednik udruženja „Dr Arčibald Rajs“.
Tu je i problem pružanja psihološke podrške policajcima posle izuzetno stresnih situacija sa kojima se suočavaju. Njima se niko ne obraća, a često policajci oklevaju da prvi traže psihološku podršku i pomoć, jer mogu da trpe posledice zbog toga.
„Lično sam prošao kroz stresnu situaciju, kada se dogodila teška nesreća u Novom Sadu, a ja sam bio među prvima koji su izašli na lice mesta i zatekao troje mrtvih tinejdžera. Bio sam tu dok se obavljao uviđaj, morao sam da ih identifikujem, morao sam da idem u porodice da ih obavestim da su njihovi najmiliji poginuli. Neke od žrtava su imale stravične povrede. Nisam mogao da spavam posle toga, a morao sam da nastavim da radim sledeću smenu najnormalnije, kao da se ništa nije dogodilo. Pričao sam sa kolegama u inostranstvu i oni su im rekli da posle takvih, izuzetno stresnih događaja, psiholozi sami dolaze do policajaca, pričaju sa njima i procenjuju da li su ti događaji uticali na njih i kako. Po potrebi se ponavlja razgovor ili prepisuju neke druge mere, ali kod nas toga nema“, objašnjava Ljubišić.
Kako prolaze policajci koji se obrate za pomoć, priča je sama po sebi. Njih prati stigmatizacija i trpe ozbiljne posledice.
„Čim neko dobije neku F dijagnozu, počinju posledice. Oduzima mu se oružje, ne izlazi iz stanice, biva premešten na niže radno mesto. Kada policajcu oduzmete oružje, on se oseća poniženo, a ja znam za slučaj da je policajcu, dobrom radniku, postavljena F dijagnoza i to problem sa prilagođavanjem novoj sredini. Dobio je premeštaj i trebalo mu je vreme da se uklopi, a umesto pomoći oduzet mu je pištolj i dve godine je proveo u stanici. Zbog toga mnogi koji imaju možda i ozbiljne probleme, umesto da zatraže stručnu lekarsku pomoć, izbegavaju je, a problem ne može da se reši sam od sebe i često može da još više naraste“, objašnjava predsednik Strukovnog udruženja policija „Dr Arčibald Rajs“.
Kada već nemaju podršku od poslodavca, iz ovog udruženja su rešili da pomognu kolegama i to ne nekom teorijom, već praksom.
„Pripremamo jedan projekat, da u saradnji sa psiholozima održimo jedno onlajn predavanje za kolege. Takođe, omogućićemo policajcima da potpuno besplatno i potpuno anonimno potraže pomoć od psihologa preko našeg udruženja. Njima će biti omogućeno da stupe u kontakt sa psihologom preko našeg udruženja, a mi ćemo plaćati račun, kao što sam rekao, anonimno i bez ikakvih posledica i stigmatizacije“, objašnjava naš sagovornik.
Prema podacima Strukovnog udruženja “Dr Arčibald Rajs” najveći broj policajaca koji su izvršili suicid obavljalo je poslove policajca opšte nadležnosti – 49,3%, pripadnika kriminalističke policije – 9,3 odsto, saobraćajnih policajaca – 8,5% i graničnih policajaca – 7,7 procenata.
Prosečna dužina radnog staža je oko 12 godina, a prosečna starost 36 godina.
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
BONUS VIDEO: Mesto ubistva na Banjici
