Ispovest dostavljača iz Novog Sada na kog je pala devojka sa drugog sprata zgrade: "Jedino što sam uspeo bilo je da pružim ruke"

Ne razmišljajući je pokušao da je uhvati kad je pala, ali je zadobio ozbiljan otvoreni prelog noge zbog kojeg dugo neće moći da zarađuje. O samom događaju, ali i o problemima u kojima je njegova porodica, govorio je za emisiju Crna hronika:

"Bio sam na poslu. Radio sam neku dostavu, odvučen nekom svojom nervozom i svime, rekoh "ajde da idem da jedem, inače ne doručkujem. Prilazio sam toj zgradi i vidim neko dešavanje, ali sam stvarno neozbiljno shvatio, mislio sam deca se igraju, ili neki čovek viče na zgradu. Kad sam prišao bliže, kao i svako normalan, radoznao, pogledam u pravcu, na drugom spratu muškarac drži devojku za obe ruke, a ona visi dole. Želeo sam da pomognem. Moja jedina reč je bila: „Da li ste dobro?“ Mislio sam da su pod kontrolom, da je drži, da treba da se dotrči gore do drugog sprata pa da je zajedno povučemo, jer su ljudi samo stajali okolo, niko nije prilazio, niko ništa", kaže Baračanin i dodaje:

"Kako sam izgovorio to „Da li ste dobro?“, ona se njemu, da li otrgla, iskliiznula ili ju je pustio, ne znam. Ona pada na prvi sprat, na tendu nekog lokala, i bukvalno pada u mom pravcu. Jedino što sam uspeo bilo je da pružim ruke. Znao sam da bi me polomila, ali sam pokušao da je uhvatim, dotakao sam je nekim delom tela, odgurnuo od sebe, ali mi je ostala noga. Kako je pala na mene, noga mi je ostala ispod nje. Ona na jednu stranu, ja na drugu i više je nisam video. Nisam joj ni lice video, bila je okrenuta prema fasadi. Posle pet sekundi osetio sam strašan bol i sve mi je prošlo kroz glavu. Znao sam da nije laka povreda, bilo je krvi".

"Uništio sam svoj i život svoje porodice"

U tom trenutku, Baračanin nije mogao da se pomeri, bio je u panici ali mu je veliko olakšanje predstavljalo to što je devojka spašena. Dok je ležao u bolnici, stizale su mu poruke da je heroj:

"Ali najgore je to što sam sada svoj život uništio, život svoje porodice. Bez posla sam. Radim u dostavi, noga mi je spašena, ali to je bio otvoren prelom, bukvalno mi je visila potkolenica. Bio sam u bolnici od 22. do narednog utorka. Idem uskoro na kontrolu, jedva čekam da čujem da je sve u redu, jer već imam strah da nešto nije kako treba. Ako bude ponovo otvaranje, to bi me psihički uništilo. Lekari kažu da će oporavak trajati najmanje pet-šest meseci. Dete mi je malo, morali smo da ga ispišemo iz vrtića jer nije bilo mesta u državnom, pa smo išli u privatan. Imali smo neku povoljnu cenu, ali sad teško izdržavamo".

Baračanin ističe da ne zna ništa o devojci koju je spasao, a da je sa portala saznao da ima 28 godina:

"Možda bi prošla pored mene ulicom, ne bih znao da je to ona. Navodno ima četiri sestre, jedna mi je pisala preko društvenih mreža, pitala šta se desilo, ali ne znam da li je stvarno sestra. Sve što sam video trajalo je deset sekundi. Sada bih i ja mogao da zatražim pomoć. Nisam prijavljen, nemam bolovanje", kaže Jovica i dodaje:

"Radio sam za kurirsku dostavu, već 11 godina radim taj posao. Po mom iskustvu, 90% vozača nije prijavljeno, samo vlasnici firmi. Meni je to bio pravi posao, dok je drugima dodatni izvor zarade. Na kraju, mogu reći, ovo nije prvi put da sam pomagao. Spasao sam čoveka iz kuće koja je gorela, tada niko nije rekao da sam heroj, ali tada nisam imao posledice. Sada sam heroj, ali po koju cenu? Spasao sam život, ali sam upropastio svoj".