INTERVJU Sofija Mandić, pravnica CEPRIS: Najbolji zaziru od učešća u sudsko-tužilačkim izborima

Ustavni sud uskoro bi trebalo da dobije desetoro sudija, a Narodna skupština i predsednik republike dostavili su imena kandidata koje predlažu. Imajući u vidu njihove biografije, ali i dosadašnji odnos režima prema sudskoj vlasti, možemo li da se nadamo da će se bilo šta promeniti, da će se Ustavni sud konačno probuditi?

– Verujem da mnogi građani nisu svesni da je u toku izbor čak desetoro, od ukupno 15, sudija Ustavnog suda. Predsednik republike predlaže kandidate koje će birati Narodna skupština, a Narodna skupština kandidate koje će na kraju imenovati predsednik. Dvadeset imena koja su u opticaju nam pokazuju da se kandidati mogu podeliti načelno u tri kategorije.

Neki su tu jer se pozicija u Ustavnom sudu tretira kao unosna utešna nagrada. Tu pre svega mislim na kandidaturu nekadašnje ministarke pravde Maje Popović, a koju je predložio predsednik. Njen mandat je obeležilo neznanje koje se tiče zabrane smrtne kazne u Srbiji i nastojanje da u svakoj prilici pohvali predsednika i njegovo pregalništvo u upravljanju zemljom, dok je pravosuđe bilo pod sve većim pritiskom izvršne vlasti.

U drugoj kategoriji su oni koji su već sudije Ustavnog suda i koji će biti izabrani na drugi mandat. Nećemo pogrešiti ako kažemo samo zato što dovoljno uporno nisu radili svoj posao. U trećoj kategoriji su kandidati koji dolaze iz redova državnih službenika koji, po mom mišljenju, ne ispunjavaju osnovni uslov, da budu istaknuti pravnici, da ih pravna struka i javnost poznaju i pamte po radu na zaštiti ustavnog poretka. Neki od činovničkih kandidata su direktno učestvovali u izradi nacrta zakona koji su tom poretku štetili.

Dakle, ne treba očekivati nikakvu promenu u Ustavnom sudu nakon izbora sudije koji nas očekuje. Promena će doći onda kada predlagači kandidate budu birali među pravnicima sa integritetom.

Koje su to, prema vašim saznanjima, najčešće ustavne žalbe i predmeti ovog suda koji godinama ostaju nerešeni, onosno koje su to odluke i po kojim pitanjima koje ovdašnja javnost najpre iščekuje?

– Ustavni sud je potpuno blokiran državni organ i kada je reč o predmetima i kada je reč o broju postupajućih sudija. Duže vreme ovaj sud postupa u sastavu koji nije u skladu sa Ustavom, koristeći upražnjena mesta za povećanje plata sudijama, koji, bar se tako čini u javnosti, taj novac shvataju kao apanažu za dodatni nerad.

Ustavni sud godinama unazad ima mnogo ustavnih žalbi koje se tiču prava na pravično suđenje i to dovoljno govori. Međutim, podjednako je važno reći da se sa ustavnim žalbama ne rešavaju ni inicijative i predlozi koji se tiču ustavnosti pojedinih akata, uključujući tu tzv. posebne zakone (leks specijalise), bilo da je u pitanju Generalštab ili EXPO. Imamo i slučaj poništavanja izbora iz 2023. godine, koji dve godine kasnije još nije rešen, dok izvestilac u ovom predmetu, sudija Vladan Petrov, svaki dan obilazi televizije i objašnjava nam kako je zdravo i poželjno da politička vlast diktira sudstvom.

Iako je trenutna slika sumorna, ja očekujem da će promene koje se dešavaju u društvu dovesti i do promena u Ustavnom sudu. Podsetimo i da Ustavni sud ima značajnu ulogu u razrešenju predsednika Republike koji prekrši Ustav. Mnoge stvari koje nas svakodnevno mnogo koštaju kao društvo ne bi bile moguće sa funkcionalnim Ustavnim sudom.

Približavaju se i izbori za novi saziv Visokog saveta tužilaštva, a koji će se izgleda svesti na obračun između dva tabora, odnosno Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića. Kako vam sve to izgleda i šta možemo da očekujemo od novog saziva, bilo da preovlada jedna ili druga struja?

– Stvari deluju tako kako vi kažete i žao mi je što se sudije i tužioci nisu na vreme pripremili i ponudili alternativu tim glavnim strujama. Jedna od njih je loša, a druga gora, iako znamo da u pravosuđu ima ljudi od integriteta koji bi mogli da izađu „na crtu“ kandidatima na koje gledamo više kao eksponente te dve struje, a ne na ljude u koje možemo da imamo poverenja.

Razloga za nekandidovanje najboljih ljudi je više. Neki ne žele da budu meta (dodatnih) napada, neki ne žele da na punih pet godina napuste sudski ili tužilački posao, dok im traje mandat. Neki procenjuju da bi ih dve loše struje zajedničkim snagama diskvalifikovale i onda rekle: „Vidite građani, ovaj veliki borac za pravosuđe ne može da dobije ni podršku svojih kolega u pravosuđu.“

U tom smislu, situacija je slična kao i u Ustavnom sudu. Na neslobodnim, u ovom slučaju sudsko-tužilačkim izborima, najbolji ljudi zaziru da učestvuju. Tako će biti dok se ne desi promena u vrhu tužilaštva i u Ministarstvu pravde. Tu su nam potrebni ljudi kojima je stalo do samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva.

Kako komentarišete okolnosti koje prate slučaj „Generalštab“. Mislite li da je Nikola Selaković pušten niz vodu?

– Mislim da je još rano govoriti o tome, videćemo kako će se postupak dalje odvijati, a pre svega kako će se Vlada postaviti prema Selakovićevom imunitetu. To će biti jasan znak da li je on „žrtvovan“ kako bi se šteta po vladajuću strukturu umanjila. Svakako, smatram da je značajan presedan to što bilo koje tužilaštvo, ako ima dovoljno dokaza, ministra tretira kao svakog drugog građanina.

Da li je zbog neprimerenih komentara i pretećih i uvredljivih poruka, koje je tri dana upućivao tužiocima JTOK, Selaković dosad morao da bude procesuiran zbog krivičnog dela ometanje pravde?

– On je svakako zbog svojih „usputnih“ komentara trebalo da bude procesuiran pred Visokim savetom tužilaštva zbog nedozvoljenog uticaja na tužilaštvo. I ne samo on, već čitav državni vrh koji danima utiče na istragu u slučaju „Generalštab“. VST, nažalost, još uvek ćuti.
U tom lancu uticaja ima i onih koji bi mogli odgovarati i za ometanje pravde, jer je za to delo dovoljno da se javni tužilac na bilo koji način sprečava u vršenju njegove funkcije. Čini mi se da kandidata za okrivljene za ovo delo ima i u policijskim redovima. Uzmimo samo odluku Ministarstva finansija i odluku policije da povuku svoje ljude iz Udarne grupe u predmetu „Nadstrešnica“.

Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je Ministarstvu pravde da postupi po vašem zahtevu i da vam dostavi odluke o predsednikovom pomilovanju naslnika koji su napadali studente. Zašto su ove odluke bitne i zašto deluje da se kriju?

– Ove odluke su bitne jer je jasno da su petorica nasilnka oslobođena krivičnog gonjenja suprotno međunarodnim standardima, odnosno, da su oslobođeni iz partijskih razloga. Kako su u ovom oslobađanju učestvovali i ministar pravde i predsednik Republike, mi jednostavno zahtevamo da vidimo obrazloženje za takve odluke. Očekujemo da poverenik, kao što je i najavio, zakonskim sredstvima prinudi Ministarstvo pravde da postupi po zahtevu CEPRIS-a.
Znamo da u predlogu za pomilovanje ne može da stoji ništa što opravdava ono što su predsednik i ministar učinili, ali isto tako smatramo da bi njihova sadržina mogla voditi postupku protiv njih, zbog zloupotrebe službenog položaja. Upravo je to razlog zašto se ove dve odluke kriju, kako bi se izbegla odgovornost. Ali vreme odgovornosti svakako dolazi, u to sam potpuno sigurna.