0
Danas se navršava 25 godina od smrti moje supruge Vesne koja je stradala u kompaniji MB "Namenska", a moja rana nikada neće zarasti, sa suzama u očima počinje priču za Nova.rs Milan Davidović iz Lučana. Kako kaže za naš portal, tužan mu je svaki dan, ali kada dođe decembar srce najviše krvari jer se u tom mesecu oženio sa Vesnom, koja je u tom mesecu i stradala.
„Dolazi i Sveti Nikola, naša krsna slava, pa se pitam da li je moralo tako da bude. Svi ljudi imaju saputnika koji im pomaže u pripremi, a moja Vesna je dve i po decenije pod zemljom“, očajno kaže Davidović. On se i dalje bori sa avetima iz prošlosti i žali što najodgovorniji za smrt, kako njegove supruge, tako i drugih radnika u „Namenskoj“, počivši direktor Radoš Milovanović, nije dočekao ovozemaljsku pravdu.
„To mi je bio najgori dan u životu. Imali smo tada dva mala sina od šest i nepune tri godine. Vodio sam borbu dugi niz godina sa institucijama i fabrikom kako bih isterao pravdu na videlo, ali izgleda da samo svevišnji može da sudi, jer ovde nema ko“, kaže Davidović.
Prema njegovim rečima, njegova supruga i još sedam kolega su izgubili život u ogromnom požaru koji se dogodio u fabrici decembra 1997. godne.
„U pitanju je bio lovački barut koji oslobađa veliku količinu gasa, nisam baš siguran u njegove karakteristike. Požar je izbio oko osam časova ujutru, ali mi niko nije javio. Otišao sam u Opštu bolnicu Čačak da zateknem Vesnu. Ona je imala 95 % opekotina trećeg stepena i nije stradala na licu mesta. Ja sam, čuvši šta se dogodilo odjurio u tu zdravstvenu ustanovu, ali deset minuta pre mog dolaska, povređeni su helihopterima prevezeni na VMA“, kroz suze priča Milan.
Vratio se kući i telefonirao u beoradsku kliniku da naposletku i otišao u prestonicu zbog Vesne. Medicinsko osoblje mu je reklo da je bolje da ne ulazi, kako ne bi gledao, te da mu ostane u sećanju kakva je bila.
„Insistirao sam i video sam je. Pored nje je bilo još četvoro kolega na odeljenju intenzivne nege i ta slika mi i dan danas stoji pred očima. Kao da ste u filmu strave i užasa“, ispričao nam je Davidović.
Kako kaže, svi su bili u zavojima, samo su im vrhovi prstiju vireli, a kroz nos i usta su bili ubačene cevčice za vazduh. Vratio se kući slomljen od bola i tuge.
„Nakon toga, opet sam se spremao da opet odem na kliniku, ali sam čuo da je preminula. Izdržala je trinaest dana“, očajno kaže Milan.
Nakon nesreće, istražni sudija iz Čačka je podigao optužnicu protiv sada, već pokojnog direktora, Radoša Milovanovića , njegovih pomoćnika, saradnika, šefa proizvodnje, poslovođe i lica iz Sektora zaštite na radu.
„Posle podnošenja optužbe proces se odugovlačio, a u međuvremenu intervencijom advokata Milovanovića, razdovojen je, jer je on kao vojno lice premešten na Vojni sud. U jednom momentu stiglo je obaveštenje da se on obustavlja, jer vojni tužilac odustaje od gonjenja, jer nema dokaza da su učinili krivično delo“, objasnio je Davidović dodajući da je blokiran i rad suda u Guči protiv drugih lica.
Potom je predmet izmešten u Čačak, bilo je odlaganja i samo je doneta jedna presuda gde su petorica iz civilnog sektora proglašeni krivim. Smanjene su kazne, pa su se žalili i slučaj je prešao na Apelaciju u Kragujevcu.
„Epilog je bio da su dva lica iz civilnog sektora dobila dvanaest i četrnaest, odnosno dvanaest meseci. Sva je pravda u tome“, objasnio je Davidović.
Ovo je jedini put da je došlo do kraja suđenja za akcidente u Lučanima.
„Mislio sam da će za osam žrtava kazna biti veća, to je sramota. Sve je to prošlo, neki od nas i dan danas biju svoje bitke kako bi dokazali istinu, ali su bar mogli da pomenu na obeležavanju dana firme ljude koji su život dali na radnom mestu“ , očajno navodi Davidović.
Podseća i da se tragedija dogodila 3. decembra 1997. godine, ali je on svih ovih godina šikaniran jer je zahtevao da se preduzmu radnje protiv odgovrnih, ali i najodgovornijem – Milovanoviću.
„Važno je da su njemu aplaudirali, okrenuli se protiv nas, nesrećnika, koji smo izgubili sve kada su nam stradali članovi porodica, ali valjda ničija nije gorela do zore“, zaključio je Davidović.
Podsetimo, dosad je u fabrici u Lučanima poginuo 21 radnik, dok je više desetina povređenih. Pojedine porodice i dalje čekaju pravdu za smrt svojih najbližih poput porodice Milivojević.
Bonus video: Pala srpska krimi nalna grupa, hapšenja u 3 evropske države
