0
Ubistvom Kotoranina Gorana Radomana na Novom Beogradu u februaru 2015. otpočeo je krvavi rat između škaljarskog i kavačkog klana, a u kom je dosad ubijeno više desetina osoba. Poslednja epizoda emisije "Slučaj" na TV Insajder, autorke Jelene Zorić otkrila je dosad nepoznate inforamcije iz dosijea Radoman. Najpre o njegovom neobičnom izručenju iz kubanskog zatvora u kom je učestvovao državni vrh Srbije i Crne Gore, a potom i njegovom likvidacijom, i na kraju lociranjem ubice.
Goran Radoman po zanimanju je bio pomorac, sa prebivalištem prijavljenim na Cetinju. Bio je vlasnik i pomorske transportne kompanije, koja je, kako je policija sumnjala, bila pokriće za šverc narkotika.
Interpol ga je u svojim datotekama označio kao osobu za koju se sumnja da krijumčari kokain iz Južne Amerike u Evropu.
Međutim, kako je objavljeno na Insajderu ni jedna policija, zemalja koje su u sastavu Interpola, nikada nije sakupila dovoljno dokaza kako bi za Goranom Radomanom raspisala i poternicu zbog šverca narkotika, navodi se u emisiji Slučaj.
Pročitajte još:
Boravio je često u Kotoru. Kretao se po Španiji, Holandiji i Italiji, kao i lučkim gradovima Južne Amerike, gde se nalaze logističke baze za krijumčarenje droge. Policijska saznanja su godinama ukazivala da je Radoman sa svojim rođacima još od 2009. godine sarađivao sa narko šefom Darkom Šarićem, a da su šverc kokaina nastavili i posle akcije “Balkanski ratnik”.
I pored brojnih sumnji domaće i međunarodne policije – dokaze da se bavi švercom kokaina je, po svemu sudeci, bilo teško prikupiti. Jedini dokazi, zbog kojih je Radomanu izrečena zatvorska kazna na Kubi, bili su prikupljeni za saobraćajnu nesreću koju je tamo izazvao. Ipak, zbog niza propusta, koje su novinari redKišne, olujne noći 1. avgusta 2011. godine u Havani, Avenijom Malecon Goran Radoman vozio je džip u kom su bili njegov brat Vladan i tri kubanske devojke. Vraćali su se iz diskoteke. Vozio je brzo, 105 kilometara na sat. Negde oko pola četiri ujutru, na krivini, džip je izleteo na trotoar i prevrnuo se. Jedna od devojaka u vozilu je poginula.
Uvidom u sudsku presudu kubanskog suda, novinari emisije Slučaj saznali su da Goran Radoman nije sačekao ni policiju, ni hitnu pomoć. Odmah posle nesreće je pobegao i krio od policije duže od 3 meseca. Uhapšen je tokom pokušaja bekstva 9. novembra 2011. godine na međunarodnom aerodromu Jose Marti.
Sudeci prema dostupnoj dokumenatciji, MUP Srbije je jos 2010.godine od kolega iz inostranstva bio obavesten o sumnjama da se Goran Radoman i njegov brat Vladan bave švercom kokaina. Bez obzira na to desava se zanimljiva odluka koju donisi vrh dve drzave Srbije i Crne Gore. Kada je Radoman zavrsio u zatvoru na Kubi, njegov brat Vladan zahteva da bude izručen Srbiji.
U nastavku slede detalji o dogadjajima koji su doveli do spirale propusta brojnih institucija
Goran Radoman je, posle pritvora na Kubi, prebačen u tamošnji zatvor, kako bi služio sedmogodišnju kaznu. Četiri meseca, posle donošenja presude, Radomanov brat je od ministarstva pravde Srbije, 3. decembra 2012. godine, na osnovu prijave mesta boravka, tražio njegov transfer u Beograd. Usledila je brza reakcija tadašnjeg ministarstva pravde Srbije koje se, zvaničnim putem, obraća kubanskim vlastima .
Ministarstvo pravde Kube , srpskim kolegama je odgovorilo da su razmotrili molbu za izručenje Gorana Radomana i da je njihov konačan stav da bi Min.pravde Crne Gore trebalo da uputi zamolnicu za transfer, jer je Radoman crnogorski državljanin. Naglasili su da je Crna Gora dužna i da po transferu Radomana, poštuje presudu suda u Havani. To znači da je Radoman, pošto bude izručen, trebalo da ostatak sedmogodišnje kazne koja mu je presuđena na Kubi, nastavi da izdržava u crnogorskom zatvoru. U zatvoru je trebalo da ostane do novembra 2018.
Crna Gora 2012. godine nije imala diplomatsko konzularno predstavništvo na Kubi, te su se kao posrednici u slučaj izručenja Gorana Radomana uključili ambasada Srbije u Havani, i predstavnici Vlade Srbije. Proces izrucenja, sa više propusta, trajao je punih godinu dana. Ključni momenat oko realizacije transfera Gorana Radomana dešava se u decembru 2013. godine, kada su kubanske vlasti postavile uslove koje crnogorski pravosudni organi moraju da ispune kako bi se obavilo izručenje. Međutim, te uslove Crna Gora nije ispunila, a u Kuba je, uprkos tome transfer Radomana dozvolila.
Viši sud u Podgorici za emisiju Slučaj odgovorio je da te garancije i dokumentacija nikada nisu ni poslati. Uprkos tome sa realizacijom plana da se Radoman izvede iz kubanskog zatvora se započelo.
Posle zahteva pravosudnih organa Kube, pravosuđu Crne Gore da podgorički sud mora da se saglasi sa presudom za saobraćajnu nezgodu, kojom je Radoman osuđen na sedam godina zatvora, u sve se uključila i politika. Ni manje ni više, za izručenje Gorana Radomana, kog je Interpol godinama označavao kao švercera kokaina, založili su se vodeći političari dve države.
-Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić 26. decembra 2013. godine tadašnjem srpskom premijeru i ministru policije Ivici Dačiću šalje obaveštenje u vezi sa izručenjem crnogorskog državljanina Gorana Radomana. Iako su bezbednosne službe imale informacije da je Radoman, koji je bio osuđen za saobraćajnu nesreću, istovremeno i osumnjičen da učestvuje u krijumčarenju kokaina, ipak postupak njegovog izručenja Mrkić u tom dopisu Dačiću naziva diplomatskom akcijom.
I to bi bila uobičajena procedura, da se nije ispostavilo da je realizacija izručenja počela i pre nego sto je 26. decembra 2013. godine tadašnji ministar diplomatije Mrkić pisao premijeru i ministru policije Dačiću, odnosno pre nego što je za realizaciju dobio njegovo odobrenje.
-To što je policija ispunila molbu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, i dan pre nego što je on od tadašnjeg ministra policije zatražio, te već napisala putni nalog policajcima za odlazak na Kubu, samo potvrđuje da su se nadležni, oko izručenja Radomana, dogovarali i van zvanične komunikacije.
-U dopisu nekadašnjeg ministra diplomatije Ivana Mrkića, tadašnjem premijeru Ivici Dačiću, između ostalog, navodi se i da će preuzimanje Gorana Radomana biti izvršeno na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama. Ispostavilo se da je to još jedan propust.
-U ministarstvu spoljnih poslova za emisiju Slučaj odgovorili su da za transfer Radomana sa Kube saglasnost odbora Narodne skupštine nije bila potrebna s obzirom na to da je pre stupanja na snagu Sporazuma važio Memorandum iz 2007.
-Ostaje nejasno zašto se onda u pismu Ivici Dačiću nekadašnji srpski ministar diplomatije Ivan Mrkić nije pozvao na postojeći Memorandum, već na Sporazum koji još nije bio potvrđen. Ivan Mrkic odbio je razgovor za emisiju Slucaj.
Dok se dešava ubrzana razmena dokumenata u vezi izručenja Gorana Radomana, pojedini beogradski mediji objavljuju, pozivajući se na nezvanična saznanja, da je jedan srpski biznismen zbog izručenja Radomana zvao čuvenog fudbalera Dijega Maradonu, koji je potom intervenisao kod tadašnjeg prvog čoveka Kube Fidela Kastra.
To je ostalo samo na nivou saznjanja i takve informacije nisu dobile zvaničnu potvrdu. Međutim, zvanicno dva predsednika bila su obaveštena o izručenju Gorana Radomana. Zašto? Do danas nije poznato.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare