Sintetička droga amfetamin, na ulici poznata po žargonskom nazivu “spid”, a koja je za vreme Drugog svetskog rata korišćena za dopingovanje nemačkih vojnika, poslednjih godina veoma je rasprostranjena u Srbiji. Ovaj narkotik je popularan među mladima jer izaziva euforiju, otklanja umor, glad i žeđ, dok povećava koncentraciju, ali i seksualni nagon. Osim mogućih fatalnih posledica, amfetamin je opasan jer razara centralni nervni sistem, srčani mišić i krvne sudove, a često je odgovoran i za nekontrolisanu agresiju i sklonost ka nasilju i incidengtnom ponašanju.
Iako amfetamin nije nepoznat narkotik na ovim prostorima, ekspanziju je doživeo poslednjih 10 godina jer je jeftin i lako dostupan. Gram na uličnoj prodaji košta oko 1.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta, pet grama ili takozvana “petarda” mogu da se pazare za 4.000 dinara, zbog čega ga nazivaju i “kokainom za sirotinju”. U pitanju je prah bele boje, sa ili bez mirisa, ali izrazito gorkog ukusa, uzima se ušmrkavanjem, pušenjem, gutanjem, a može i intravenozno.
Posledice koje ostvalja upotreba amfetamina mogu biti različite, ali je svaka ponaosob krajnje ozbiljna. Osim što konzumiranje može dovesti do fatalnog ishoda odnosno smrti, „spid“ je opasan jer može podstaći nasilničko ponašanje, agresiju, dok zbog poremećaja sna i neredovnog spavanja, može izazvati brojne psihičke poremećaje, od anksioznosti i nekontrolisanih napada panike do žizofrenih napada i histerija.
Mnogi smatraju da je upravo nagli porast nasilja u društvu u poslednjih nekoliko godina usko povezan za širokom „potrošnjom“ amfetamina.
Bivši inspektor Odeljenja za suzbijanje narkomanije Lambe Đorelieski koji se godinama nalazio u prvim linijama rata protiv droge, kaže da amfetamin može da bude izuzetno opasan i smrtonosan, jer dileri koji ga prave, često ne znaju dobro ni recepturu niti poštuju proces proizvodnje koji bi da ubrzaju kako bi „robu“ što pre preprodali i tako obrnuli što vei novac.
„Sintetičke droge su se pojavile pre petnaestak godina, to je bio prvo ekstazi, koji je nazivan klupska droga. Sada ima sve više amfetamina jer je to „sirotinjski kokain“, prilično je lako dostupan, može da e napravi bukvalno u sobi. Čak je svojevremeno u Novom Beogradu, u Aleksinačkih rudara, izbio požar u kome su uništena dva stana. Požar je izazvao čovek koji je kuvao narkotike. Amfetamin uvodi korisnika u euforiju, smanjuje inhibiciju i korisnici su mnogo komunikativniji. Povećava koncentraciju, pa ga zato često koriste i studenti pred ispit jer ne moraju da spavaju i ne osećaju umor. Ali, to je i vrlo opasna droga. Naročito su opasnosti izloženi oni koji imaju urođene srčane mane ili aneurizme (proširene krvne sudove).
Prilikom uzimanja amfetamina povećava se telesna temperatura, ubrzava se rad srca i podiže pritisak. Mladi i neiskusni su u stanju da ga uzimaju danima i da za to vreme uopšte ne spavaju a rezultati su katastrofalni. Najlešći uzrok smrti kod overdouza ekstazijem su zapravo srčani udari i pucanje aneurizme. Pre nekoliko godina imali svo dva smrtna slučaja mladih, jedne devojke i jednog mladića, u kratkom vremenskom periodu. U oba slučaja uzrok je bilo preterano korišćenje amfetamina“, navodi Đorelieski.
Nezvanično, samo u okolini Beograda, koji je ogromno tržište za prodaju narkotika, postoji nekoliko kućnih laboratorija za proizvodnju amfetamina koji je sumnjivog kvaliteta.
Inače, najpoznatiji proizvošač sintetičkih droga u Srbiji bio je Milan Zarubica, doktor i farmaceut koji je na industrijskoj skali, u fabrici, proizvodio tablete kaptagona, amfetamin-sulfata, izuzetnog kvaliteta koji je uglavnom izvozio na Bliski Istok i Istočnu Evropu. Zarubica je proizvodio drogu po najvišim standardima, kao lek, što mu je i bila odbrana na sudu posle hapšenja. Ipak to mu nije pomoglo, osuđen je na 11 godina zatvora, a mašine su mu zaplenjene.
Šta je pervitin
Pervitin, koji je zapravo metamfetamin, sintetička droga koga deluje kao amfetamin, ali je nekoliko puta jače, a bio je legalan i vrlo rasprostranjen legalni „lek“ u Nemačkoj od 1937. godine. Zanimjivo je da je prvenstveno bio namenjen domaćicama koje su uz njegovu pomoć mogle lakše i više da rade po kući. Njen potencijal je prepoznala i nemačka vojska Vermaht, koja je obilato snabedala tim „čudesnim lekom“ trupe kako na Istočnom, tako i na Zapadnom frontom.
Po mišljenju ozbiljnih istoričara, gorivo za Blickrig (munjeviti rat) kojim je osvbiojena Francuska za tri nedelje, bio je zapravo pervitin, koji je vojnicima omogućavao da ne spavaju i ne osećaju umor danima i nedeljama. Navodno je i nacističk firer Adolf Hitler bio zavistan o pervitinu i mnogim drugim narkoticima.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare