Ekipama Hitne pomoći u periodu oko Nove godine i Božića su ruke pune posla. Telefon za pomoć zvoni konstantno, a dok za doček su mahom pozivi vezani za tuče i alkohol, posle 1. januara sledi prejedanje. Doktorka Bojana Aćimović, koja već sedam godina radi u ovoj medicinskoj ustanovi, u razgovoru za Nova.rs sa čime se sve ona i njene kolege susreću oko praznika.
Kako navodi naša sagovornica, u toku novogodišnje noći uglavnom su pomoć tražile osobe u alkoholisanom stanju i hronični bolesnici.
„Do ponoći nam se javljaju hronični pacijenti, ili ljudi sa povišenim krvnim pritiskom. Posle ponoći kada ljudi izlaze iz kuća, klubova, i kada dobiju taj efekat „hladnog vazduha“. Tada se dodatno uvere koliko su preterali, a sam alkohol i nedozvoljene supstance rezultiraju agresivnošću, pa bude tuča. Bude dosta rizičnih situacija u čijim posledicama i mi učestvujemo. Mlađoj populaciji je svest o riziku manja, pa oni sve to doživljavaju kao „provešću noć u stanici, otrezniću se“, ali ja uvek napominjem da moraju imati svest o posledicama“, započinje doktorka beogradske Hitne pomoći.
Dr Aćimović navodi da se posle Nove godine, odnosno 1. i 2. januara, javlja efekat prejedanja.
„Najvažnije je u tim situacijama naglasiti ljudima da moraju biti strpljivi i da moraju sačekati, nažalost, da im se javi lekar kada zovu centralu, jer se pozivi primaju po stepenu hitnosti. Takođe, moraju odgovarati na pitanja doktora, ma koliko njima u toj panici možda neko pitanje nema smisla. Sve što lekar pita, to je sa razlogom. Slušajući doktora, ljudi nisu svesni da su u stanju da spasu nekome život, od same reanimacije do svega ostalog, dok naša ekipa ne stigne na lice mesta“, započinje razgovor doktorka Aćimović za naš portal.
Doktorka ne krije da su praznici i za nju, kao i njene kolege specifični, ali i da nekako, što se kaže „u prolazu“ proslave kako Novu godinu ili Božić, tako i rođendane, slavlja.
„To je jedan dodatni izazov kada radite u Hitnoj pomoći. Za nas ne postoji vikend, praznici i često naše bitne praznike slavimo u krugu naših kolega, od rođendana, slava preko Nove godine i Božića. Trudimo se da budu kao svaki radni dan, da se posvetimo svakom našem pacijentu kako treba, a usput organizujemo i pozdravljanje uz neki slatkiš, pa onda svako nastavlja sa svojim radnim aktivnostima“, objašnjava naša sagovornica.
Novogodišnju noć i praznike ranijih godina uglavnom karakterišu velike gužve, pogotovu u Beogradu, pa je zbog toga raspoređeno i više ekipa po gradu, kaže doktorka Hitne pomoći.
„Stalno napominjemo jedno te isto u nadi da ćemo dopreti do roditelja, a to je da se deca paze pirotehnike. Nažalost, uvek ima i desi se neka povreda. Nezgode u saobraćaju i neizbežni postpraznični efekti prejedanja su takođe česti. Ranijih godina smo imali i javne pozive kada se ljudi povrede na ulici, ali evo, nekoliko zima unazad uglavnom imamo neke lepe Nove godine, pa nema ni leda ni snega, koji inače za Hitnu pomoć predstavljaju dodatni izazov“.
Kako kaže doktorka, često se dešava i neka specifična situacija za praznike.
„Naši veliki praznici desi se da naša ekipa porodi neko dete, pa se onda mi interno šalimo ko će biti kuma ove godine, i to su lepe stvari iako je porođaj kako za ženu, tako i za nas lekare izuzetno stresan. Nažalost, događaju se i smrtni slučajevi koji porodici pokojnika u tom trenutku predstavlja dodatni stres jer je praznik, a i nama da im saopštimo“, kaže ona.
Kako navodi doktorka Aćimović, ljudi očekuju od lekara Hitne pomoći da učine nemoguće, da učine nešto „odmah i sada“, pogotovu kada su u pitanju mladi ljudi, što i njima predstavlja dodatni stres.
„Hitna pomoć se bavi svim starosnim dobima, od dece do starijih ljudi, ali najveći stres za sve je rad sa mladima, od 20-30 godina. Pogotovu ako u tim situacijama ne možemo ništa da uradimo. To je još jedna dodatna stvar kada vas porodica i ljudi gledaju sa nekim prevelikim očekivanjima, da nešto uradimo, a nažalost dogodi se i situacija kada mi više ništa ne možemo da učinimo“.
Neprijatnih situacija, kako navodi naša sagovornica, ima ali ona razume ishitrene reakcije ljudi.
„Postoje situacije u kojima ljudi reaguju nekim prvim aktom agresije: „Kasnite!, „Zvali smo vas, mojoj majci nije dobro odavno, a vas nema“. Prosto, ja to doživljavam kao sastavni deo svog posla koji rešavam komunikacijom. Donekle mogu da razumem jer se radi o njihovom nekom članu porodice i prosto imaju pravo da se bore za nekoga svog i da zahtevaju da uradimo sve što možemo“, dodaje doktorka.
Kako naša sagovornica kaže, posao u Hitnoj pomoći i situacije kada se bori za nečiji život, za nju predstavlja potrebu da u sebi traži nešto više od same sebe.
„Bila je situacija kada je jedan mlad dečko, oko trideset godina, u običnoj fudbalskoj utakmici samo pao, radili smo mu reanimaciju i pokušavali više od pola sata da ga reanimiramo, njegovi prijatelji sede okolo nas i plaču, ja se preispitujem da li je trebalo još nešto da uradim. Prosto mi je nezamislivo da u tom trenutku uprkos svemu što smo uradili, nismo dobili ništa. Ta nemoć koju u tim trenucima osećam, kod mene izaziva potrebu da se dodatno usavršavam i da budem sve bolja“, ističe dr Aćimović, pa dodaje:
Pročitajte još:
„Zato insistiramo da ljudi prepoznaju tegobe, i da samoprevencijom i pričom pomognemo nekome da ne izgubi život jer može biti kasno ako pacijenta zaboli u grudima, a on čeka da prođu praznici kako bi se obratio lekaru.. Ili ukoliko pacijenti, što se najčešće dešava, preskaču terapiju“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Transport povređene dece iz Bugarske
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare