"Molim vas, krenite sa mnom. Obavljamo pretres kod vaših komšija, potreban nam je svedok!" Zbunjeno sam pogledala policijsku značku koju mi je još bunovnoj u sedam sati izjutra pokazao nepoznati čovek kome sam otvorila vrata. Prva misao bila mi je da su se o zakon ogrešile komšije sa kojima delimo garažu pa sam bespogovorno krenula sa policajcem kako bih mu objasnila da mi sa tim šta god bilo, nemamo ništa, Radoznala, što prirodno, što zbog profesije upitala sam svog pratioca da li je iz Odeljenja kriminalističke policije PU Niš, s obzirom na to da je bio u civilu. "Ne, ja sam iz Uprave kriminalističke policije iz Beograda", odgovorio je. Odmah mi je bilo jasno da su mi komšije, ko god bile, "nagrabusile".
Već sledećeg trenutka pokazalo se da sam bila u pravu u svojoj oceni. Moja inače mirna ulica naročito u jutarnjim satima kada njome promakne tek poneko željan vrućeg hleba i peciva, vrvela je od „ljudi u crnom“ . Pripadnici specijalnih antiterorističkih jedinica kojima su se samo oči videle, sa dugim cevima i radio stanicama na grudima, jedini su tog jutra bili na tom mestu. Prestravljeni meštani, videvši da se dešava nešto što većina verovatno nikad u životu videla nije, odlučili su da jutarnji ritual odlože za kasnije.
I tako smo se ja i moj pratilac popeli na treči sprat komšijine kuće gde nam je vrata otvorio takođe „sajovac“. Drugi čovek u civilu ljubazno mi je objasnio da obavljaju pretres te da su im za ovu službenu radnju potrebna dva svedoka, što sam shvatila ugledavši muškarca koji živi par kuća od mene i koji je takođe izabran metodom: „Pođite sa mnom“.
Sledeće što sam ugledala bio je meni apsolutno nepoznati čovek vezan lisicama kako pognut nemo sedi na trosedu. Prisustvo jednog od najpoznatijih niških advokata, čestog branioca optuženih za najteža krivična dela, još me je čvršće ubedilo u verovanju da se komšiji crno piše. Nakon što ga je inspektor upitao da li ima da prijavi bilo šta što bi ga dovelo u vezu sa krivičnim delom, što bi mu bilo bolje nego da takvo nešto sami nađu a on odgovorio odrečno, policija je počela sa pretresom a ja sam ispunjavala građansku dužnost, gledajući šta čine.
Međutim, sve vreme me je kopkalo što ne znam šta mi je u stvari komšija zgrešio, pa sam vrebala priliku da udovoljim radoznalosti ali osim što su naređivali šta će se pretresti, policajci nisu reč više prozborili o delima vezanog čoveka.
I po principu „Ko čeka, taj dočeka“, posle par sati prilika se ukazala.
U pauzi između pretresa kuće i dvorišta, sela sam kraj stola na kojem je bio samo jedan papir. Upinjući se a nastojeći da budem neprimetna, saznala sam ono što me zanimalo. Nisam mogla da poverujem onome što je tamo pisalo, moj komšija čije ni ime nisam znala dok ga nisam videla u policijskom dokumentu, osumnjičen je za šverc više od tone kokaina iz Kolumbije.
Prvo što mi je palo na pamet, praćeno osećanjem šoka, iznenađenja i neverice bilo je: „Uh, kad bih mogla da sad napišem novinski izveštaj, naslov bi bio: „Eskobar iz moje ulice!“ Naravno, svesna da moram da kao svedok ćutim o sadržini službene radnje, sa žaljenjem sam odustala od ove ideje.
I tako sam u kući svog suseda provela puna četiri sata sve dok me policija nije obavestila da sam svoju građansku dužnost ispunila. I baš kad sam se uhvatila za bravu, čula sam kako neko kaže: „Komšinice, izvinite, i vi nagrabusiste zbog mene!“
Okrenula sam se i videla komšiju kako me prati pogledom. Odgovorila sam mu učtivo: „Komšija, kamo sreće da smo se upoznali pod drugim okolnostima!“
I dok sam prelazila tih nekoliko desetina koraka do svoje kuće, razmišljala sam koliko nas je urbani način života otuđio od ljudi sa kojima delimo životni prostor. Nikada ne bih pomislila da u našoj ulici, u kući kraj koje svakodnevno prolazim, sin žene koju pozdravljam pri svakom susretu, ima veze sa kolumbijskim trgovcima drogom.
Pročitajte još:
I tako sam se ja silom prilika ogrešila o profesiju a o svom doživljaju kao anegdoti pričala sa prijateljima tek kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal reklo svoje.
Prema navodima tužilaštva,na teritoriji Beograda, Niša, Lazarevca, Subotice i Zrenjanina tog 11. maja uhapšeno je 13 osoba koji se sumnjiče da su najveći trgovci kokainom na Balkanu.
Kako je tada kazao načelnik uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić „veruje se da taj kartel stoji iza višetonskih pošiljki kokaina koje su u Evropu stigle iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora ali i prekozapadne Afrike“. On je dodao da su za razotkrivanje kartela bile ključne informacije samobilne aplikacije „Skaj“, što je objasnilo zašto su kod mog komšije pronađeni silni mobilni telefoni.
Da se ova kriminalna rabota članovima kartela dobro isplatila svedoči podatak da su, kako je navelo tužilaštvo, u februaru 2022. za samo jednu isporuku droge, ugovorili iznos od 4,5 miliona evra.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare