13
Iso Lero, poznatiji po nadimku Džamba, bio je jedan od najpoznatijih beogradskih kriminalaca. Osim što je popularnost stekao zbog brojnih krivičnih dela, poznavali su ga i kao rođaka muzičara Džeja Ramadanovskog, sa kojim je delio dvorište kuće na Dorćolu, a okolnosti njegove smrti do danas su ostale nerasvetljene. Mnogo je verzija onoga što se dogodilo sa Džambom tog kobnog 23. septembra 1992. godine. Poznato je da se te večeri potukao sa radnicima obezbeđenja kazina u "Beograđanki", a potom je nestao bez traga i do danas je ostala enigma šta se sa njim dogodilo.
Iso Lero Džamba bio je dorćolski kriminalac, odrastao je u tom beogradskom naselju u Dobračinoj ulici, a u kriminal je zagazio kao veoma mlad. Počeo je šibicarenjem i džeparenjem na Autobuskoj stanici u Beogradu, gde je otimao ženama tašne, a nisu mu bile strane ni tuče. Zbog toga se i 1976. godine našao u Centralnom zatvoru, gde je njegov status u kriminalnom miljeu rastao zahvaljujući znanju iz krivičnog prava koje je sticao tokom boravka iza rešetaka. Pričalo se da je toliko izučio pravo, da su ga neki zatvorenici angažovali za pravne savete, a pisao im je žalbe.
13
0
2
4
O njegovom boravku u zatvoru govorkalo se puno na beogradskim ulicama, pričalo se da nije imao toleranciju prema silovateljima i homoseksualcima, te da je često bio u sukobu sa zatvorskim čuvarima. Zbog problema koje je pravio u kazamatu, često bi bio kažnjavan samicom i vezivanjem, ali uprkos tome nije strahovao da im se suprotstavi, pokuša da pobegne provlačeći se kroz šipke ili učini nešto slično što će ih dodatno razjariti.
Svoju kriminalnu karijeru, po izlasku iz zatvora, nastavio je kao i mnogi kriminalci u to vreme, na ulicama Nemačke, Italije, Francuske i drugih zemalja. Još jedna od gradskih priča iz tog vremena govori kako je bio u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, jednim od osnivača paravojne formacije Srpska garda. Svoje nesuglasice su navodno izgladili dok obojica ležali u zatvoru u Italiji, a kasnije se pričalo i da je Džamba bio jedan od finansijera Srpske garde.
O Džambinim poznanstvima sa poznatim kriminalcima tog vremena i danas žive brojne gradske legende. Jedna od njih opisuje i odnos koji je imao sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, kog je navodno upoznao tako što je otišao u naselje Braće Jerković kojim je gospodario Knele zato što su momci iz tog kraja prethodno reketirali kockarnicu koja je bila pod Džambinom kontrolom. Kada su mu pomenuli Kneleta, pitao je ko je taj, a kada su mu objasnili, navodno je preko Giške organizovao sastanak sa njim nakon kog su bili u korektnim odnosima, uz dogovor da se ne mešaju jedni drugima u „posao“.
Osim što je uspešno plivao u kriminalnim vodama, Džamba je imao i detektivsku agenciju koja se bavila i naplatom dugova „Karmen“. Međutim, stvar je počela da se komplikuje kada je na njegovu teritoriju počelo da dolazi Željko Ražnatović Arkan sa kojim je Džamba bio u konfliktu još dok su zajedno bili na izdržavanju zatvorske kazne u Zabeli. Tada su se navodno potukli, Džamba je Arkanu napravio ožiljak na licu, a mnogi su smatrali da će mu sukob sa Arkanom doći glave.
Posao sa kockarnicama koje su „držali“ bio je povod da se njihov sukob i nastavi, a prema istim informacijama, jednu od njih mu je Arkan preoteo. Zbog toga je Džamba počeo javno da pokazuje netrpeljivost prema Arkanu. Tako jedna od priča o Džambi govori i to da je 1992. godine u jednoj poznatoj beogradskoj kafani šenlučio pištoljem. Konobarica ga je zamolila da skloni oružje, a on je besan zbog toga, ispalio više hitaca od kojih je jedan završio u ramu Arkanove fotografije. To se ubrzo pročulo po gradu, pa su se Arkan i Džamba sastali da bi, kako se činilo, zakopali ratne sekire. Postignut je dogovor da se jedan drugome ne mešaju u posao i u prvi mah delovalo je kao da se situacija među njima i zaista smirila.
Međutim, do preokreta je došlo kada je tog kobnog septembra 1993. godine, navodno vidno pijan, u jutarnjim satima došao do kazina koji se nalazio na šestom spratu „Beograđanke“, u kom su kao obezbeđenje radili Arkanovi tigrovi. Pošto ga nisu pustili da uđe u kockarnicu, Džamba je potegao pištolj, a onda su se radnici obezbeđenja ustremili na nejga.
Vukašin Vuleta Gojak, koji je te večeri radio kao šef obezbeđenja, tvrdio je kasnije da su Džamba „samo“ pretukli i izbacili napolje. Šta se sa njim dogodilo tvrdio je da ne zna, a ta enigma ostala je da živi i 30 godina kasnije.
Prema jednoj verziji, Džamba su Arkanovi ljudi potom ubacili u beli pikap i odvezli ga u nepoznatom pravcu. Snežana Lero, njegova supruga, kasnije je tvrdila da su Džamba odveli u Erdut i da su ga tamo sahranili, postojala je teorija da su ga nasmrt pretukli, pa da su telo potom zabetonirali u jednu kuću u izgradnji, da je bačen u Dunav i slično. Vukašin Gojak koji je bio optuživan za ubistvo Džambe ubijen je iz snajperske puške 1997. godine.
Ubrzo nakon Džambinog nestanka, pod prilično misterioznim okolnostima, ubijen je i Aleksandar Knežević Knele i tada se pričao da dve nedelje ranije nije nestao Džamba, Knele te noći u hotelu ne bi bio ubijen.
Ime Isa Lera Džambe nedavno je, emitovanjem filma „Nedelja“ posvećenog životu i karijeri popularnog pevača Džeja Ramadanovskog, ponovo bilo u fokusu javnosti. Njih dvojica su bili rođaci, a živeli su u istom dvorištu kuće na Dorćolu. U jednom intervjuu koji je Džej dao Politici izjavio je da je Džamba napisao tekstove dve pesme koje je on kasnije snimio i objavio. Radi se o pesmama „Teško je živeti“ sa Džejovog albuma Zar ja da ti brišem suze i „Žuta ruža“ / „To je žena mojih snova“, koja se našla na albumu pod nazivom 1,2.
Prema novinskim izveštajima iz tog perioda, na dan Kneletove sahrane, Džej je na koncertu na Sajmištu pred 35.000 ljudi rekao da sledeću pesmu, koju je napisao njegov brat Džamba, posvećuje svom prijatelju Kneletu. Tada je masa počela da skandira “Knele! Knele!”
Bonus video: Uviđaj na filmskom setu gde je Alek Boldvin ubio koleginicu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare