Ekološka bomba: Nišlijama preti trovanje bojnim otrovom  

"Ja godinama ne smem da spavam zbog ovoga, jer znam kakva je situacija i moram da iniciram da se ovo reši. Time spasavam i svoju i glavu Nišlija. "Ovaj ne zna, onaj ne zna", a ti si hemičar, neko će reći “što nisi kukao i seo na stiropor ispred Skupštine kao Toma Nikolić da ukažeš na problem.... Pitaće me  što nisam i ja tako seo i  protestvovao sve dok se hemikalije ne isele", ovako za Nova.rs  kaže Radiša Spasić, aktivista, hemičar  i bivši radnik Elektronske industrije Niš, koji već 10 godina pokušava da upozori gradsku i republičku vlast na problem uklanjanja opasnih materija iz Niša, pre nego što se desi neka tragedija."U mojoj bivšoj fabrici postoji 20 kubnih metara krvnog bojnog otrova fozgena. Ja sam radio u fabrici EI mikroelektronika poluprovodnici i komponente. U procesu proizvodnje poluprovodnika mi smo faktički koristili silicijum kome smo morali da dodamo fosfor da bi ga napravili kao poluprovodnik. Silicijum je četvorovalentan, a fosfor petovalentan, a izvor fosfora nam je bio fozgen ( krvni bojni otrov). I onda u smo u procesu proizvodnje koristili fozgen za izvor fosfora i pravljenje poluprodovničkih komponenti. Na žalost, sticajem okolnosti, prekinuta je proizvodnja, fozgen je ostao sa ostalim bocama i tek kada smo posle počeli da analiziramo i pravimo popis došli smo do podatka da fozgen tu stoji od 1999. godine,  od bombardovanja,  pod jednom strehom, bez ikakvog čuvanja ili obezbeđenja", dodaje Spasić i nastavlja:"Evo, sad ja mogu da odem kolima, da preskočim žicu, natovarim kola i da odem gde hoću, odvrnem ventil i napravim masovno trovanje. Neverovatno, ali istinito. I ja to godinama pričam i molim da se to rešava i ništa. Ali što je najgore, do fozgena odmah je 38 boca samozapaljivog i eksplozivnog gasa silan.  Znači, grubo rečeno, ne bi bilo kao u Bejrutu, ali bi bilo nešto slično možda u manjem obimu. Ovde bi došlo do trovanja kao u ratovima kad se baci torov, pa počene gušenje kapljanje, trovanje krvi i ostalo", kaže on.

Spasić dodaje da potencijalna bomba Niša nisu samo fozgen i silan, nego i neuređena deponija zbog koje je ovaj grad ekološka bomba, čija bi eksplozija uništila i vodu i zemljište, a veliki broj ljudi bi poginuo.On kaže da je  interesantno da osim fozgena i eksplozivnog gasa silana na par mesta ima otpada koji ne stoji tu dve decenije nego čak i 60 i više godina, da je sve to bacano u jedan bunker u kome se ne zna ni šta je od opasnih materija i koliko čega ima, a koliko se već raspalo i otišlo u zemljište.Prema njegovim rečima, drugi veliki problem uz bojni otrov i eksplozivni gas  je 400 kubika otpadnih voda iz galvanizacije metala."Napravljeno je bilo postrojenje za tretiranje otpadnih voda i to se  taložilo, a onda je odjednom ostalo 400 kubika u nekim betonskim bazenima u podrumu gde stoji decenijama. Pravo pitanje je, s obzirom da bazna srednina probija beton, koliko je te opasne vode otišlo u zemljište. Ono što je tragično to je da se ti bazeni nalaze na 10-15 metara nadmoske visine iznad vodovoda koji snabdeva vodom Niš. A mi tu u vodovodu imamo reli bunare. Ova otpadana voda se decenijama taloži i ko zna gde je stigla. Verovatno zagađuje bunare i Nišavu i sve ostalo u blizni vodovoda. A to vazdušnom linijom nema više od kilometar. To je neverovatno. To se sliva iz tih bazena u Nišavu, a ceo taj kraj je poznat kao povrtarski, tom vodom zalivaju bašte i sve to Nišlije pojedu kroz papriku, paradajz, krastavce..."

Spasić dodaje da se u celu priču uključio 2009. kad je počeo proces isplate zaostalih zarada radnicima. Samo njemu je dugovano 77 zarada, a fabriku je napustio 2008." Kada sam se ja pojavio onda su neki, koji su načuli da sam ja diplomirani hemičar, rekli: "jao brate, sam Bog te poslao da se uključiš ovde". I normalno, to mi je bio stručni izazov i za to sam se školovao. Moja fabrika se najviše bavila hemijom i ja sam ušao u stručni tim za dislokaciju hemikalija u Elektronskoj industriji . To je bilo krajem 2009. i početkom 2010.  I mi smo zahvaljujući toj aktivnosti inspekcijskog nadzora, utvrdili šta ima u EI.U budžetu Srbije u Ministarstvu za zaštitu životne sredine izdvojeno je 20 miliona dinara za rešavanje tog problema u Elektronskoj. Međutim, pare koje su bile namenjene , nisu bile dovoljne da se nešto napravi. Drugo, ljudi koji su vodili eketronsku  su bili kadrovi G-17 , imao sam utisak da su hteli da to smuvaju, da pola para ukradu, a sa pola kao da nešto urade. Pratili smo situaciju i sprečili tu eventualnu improvizaciju i zloupotrebu para. Sutra bih ja bi ispao kriv, kao dobio pare , a para nigde nema".Spasić smatra da je vreme za uzbunu i trenutak da se svi uključe , i grad i država i evrpski fondovi. Ko god može da pomogne treba da se uključi da se postojeće stanje sanira i da bi Niš trebao da bude pilot projekat, a onda da lančano rešava grad po grad širom Srbije."Treba spominjat i forsirati Bejrut, da izbegnimo Bejrut u Nišu i Srbiji. Učimo se na tuđim grešakama, ne moramo uvek na svojim.", apeluje Spasić.