Drumsko nasilje: Oni su neslavni rekorderi divljačke vožnje

Prema šturim saopštenjima policije, ali i brojnim medijskim naslovima, deluje da je povećan broj onih koji su bili zaustavljeni zbog nasilničke vožnje na srpskim putevima. Srećna okolnost je da većina onih kojima je policija stala na put i naterala ih da skinu nogu sa papučice za gas, sprečena da divljanjem napravi neku veću tragediju. U poslednjih nekoliko godina bilo je više ekstremnih primera, koji su pukim slučajem prošli bez žrtava.

Najbahatije vožnje na srpskim drumovimaOtkrivanje vozača koji je na autoputu kod Zemuna vozio 231,2 kilometra na čas, za šta je osuđen na novčanu kaznu od 120.000 dinara, 240 sati rada u javnom interesu, dodeljenih 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom u Srbiji i nije baš neki izuzetak.Rekord u brzoj vožnji najviše drži vozač, koji je zaustavljen 9. januara ove godine na na autoputu Beograd-Šid, na području Sremske Mitrovice.Dvadesetčetvorogodišnji vozač uhvaćen je kako vozi "BMW" brzinom od 248 kilometara na čas, što je bilo za 118 kilometara više od dozvoljene brzine kretanja. Vozač je priveden nadležnom sudiji koji mu je zbog učinjenog prekršaja nasilničke vožnje izrekao novčanu kaznu od 140.000 dinara i zaštitnu meru zabrane upravljanja automobilom u trajanju od devet meseci. Ovaj rekord koji je izmeren na srpskim putevima i dalje nije oboren.

Kod sudije za prekršaje završio je i vozač koga su saobraćajci zaustavili na autoputu kod Osipaonice u blizini Smedreva. Čuveni "presretači" izmerili su da je dvadesetsedmogodišnji vozač vozio brzinom od 242, 2 kilometra na čas. I on je kažnjen novčanom kaznom.Jedan od zapaženijih slučajeva svakako je onaj s kraja 2018. kada je u srpskim medijima bilo zabeleženo divljanje belog "audija" nemačkih registracija i to na auto-putu kroz Beograd. Naime, vozač sa inicjalima N. R. je vozio u suprotnom smeru brzinom većom od 208 kilometara na sat, iako je u tom delu puta ograničenje bilo 80 na čas. Patrola saobraćajne policije uspela je da zaustavi vozača za koga se utvrdilo da je nemački državljanin srpskog porekla. Alko-testom je utvrđeno da je vozač imao 1,93 promila alkohola u krvi. Sudija za prekršaje ga je kaznio sa 280.000 dinara, 12 meseci oduzimanja dozvole, 18 kaznenih poena i 360 sati rada u javnom interesu.Na brzu vožnju nisu imune ni pripadnice lepšeg pola. Iako su žene označene kao neko ko poštuje propise i važe za oprezne u saobraćaju, ponekad realnost demantuje teoriju. Tako je policija navela da je zaustavljena i jedna Srpkinja, koja je vozila preko 160 kilometara na sat.

Sudska statistikaPrekršajni sud u Beogradu, portalu Nova.rs dostavio je zanimljive podatke, da je u 2017. bio formiran 41 predmet u vezi nasilničke vožnje, 2018. taj broj se popeo na 175, 2019. 215 predmeta, a od početka 2020. u prva dva meseca pred prekršajne sudije stiglo je čak 66 predmeta. Koliko će do kraja godine biti ukupno predmeta možemo samo da nagađamo, ali se može zaključiti da će ih biti najmanje 300.Osuđujućom presudom za nasilničku vožnju kažnjeno je u 2017. 6 osoba, u 2018. njih 60, a u 2019. 62, a u prvim mesecima 2020. čak 21 osoba."U 21 predmetu u kojima su prekršajni postupci u 2020. godini okončani osuđujućom presudom, u dva predmeta je izrečena okrivljenom samo novčana kazna, a u svim ostalim predmetima izrečena je kazna rada u javnom interesu, kao i novčana kazna. U oba slučaja, izrečena seu i mere kaznenih poena i zabrane upravljanja motornim vozilom - kazali su ranije za Nova.rs u Prekršajnom sudu u Beogradu.Direktor komiteta za bezbednost saobraćaja, Damir Okanović, za Novu.rs kaže da sadašnje kazne za nasilničku vožnju nisu nimalo blage. Naprotiv - izriču se čak četiri kazne i to novčana, zatvorska, rad u javnom interesu i dobijanje kaznenih poena.

"Ovakvi vozači su tempirane bombe na putevima. Zamislite primer, vozite brzinom od 100 kilometara na čas gde je to propisano, pogledate u retrovizor i krenete u prestrojavanje. Vidite vozilo koje vam se približava i ne očekujete da on vozi brzinom većom od propisane, a on to baš radi. On pri takvoj brzni pređe 30 metara u sekundi, približi vam se još 30 metara u sekundi. Posle šest sekundi on je iza vas i kad istekne ta sekunda dolazi do sudara", dodaje Okanović.On dodaje da će se trend broja nasilnih vozača prepoloviti, kada se aktiviraju kamere za merenje brzine koje će biti postavljene na auto-putevima i u Beogradu.Na pitanje šta se dešava sa strancima, koje saobraćajna policija sve češće hvata u nasilnoj vožnji, Okanović kaže:

"Mnogi od njih znaju da tamo gde žive i rade moraju biti disciplinovani. Kada dođu kod nas mnogi smatraju da to više ne važi za njih, a ako se i uhvate u nasilnoj vožnji većina njih ranije je prolazila sa blagim kaznama. Strancima se pred našim sudovima izlazilo u susret, pa su se tako umesto zatvorskih izricale novčane kazne. Pred sudijom se dešavalo da vozač kuka da nema novca, šta će njegova žena i deca da rade ako ode u zatvor i onda sudija na kaznu od 100.000 dinara odredi da mora platiti 20.000 dinara. Međutim, nakon brojni održenih razgovora i konsultacija i ta praksa je počela da se menja", dodao je Okanović.Sa druge strane, Milan Božić, saobraćajni inženjer kaže da bahatih vozača nema puno u procentualnom učešću u nesrećama, ali kad učestvuju u nesrećama obično to izaziva teške posledice."Koliko je ta vožnja opasna pri brzni od 231, kilometar na čas govori da kad se vozilo pri takvoj brzni zakuca u autobus on će biti uništen,a stradaće u njemu i većina putnika. Koji su porivi i razlozi za brzu vožnju u konkretnom slučaju zaista ne znam, ali generalno postoje različiti razlozi: dokazivanje, adrenalin, narkotici, alkohol. ", izjavio je za Novu.rs Milan Božić iz Komiteta za Bezbednost saobraćaja.Agencija za bezbednost saobraćaja prema istraživanju iz 2019. navela je da 51 procenat vozača prekoračuju ograničenje brzine u naselju, a na autoputu je 19 odsto. U zemljama Evropske Unije procenat vozača koji prekoračuju dozvoljenu brzinu na putevima u naselju kreće se od 45 – 75 odsto, a na autoputevima od 23 do 59 odsto. Ovi podaci se odnose na sve vrednosti prekoračenje brzina.Agencija za bezbednost saobraćaja dodaje da 60 posto vozača u Srbiji smatra sa su kazne za prekoračenje brzine previše stroge."Povećanje kazni uvek ima kratkoročni efekat koji traje onoliko koliko traje medijska kampanja kada se kazne povećaju, odnosno kada dođe do izmene zakona. Naša iskustva, kao i iskustva iz razvijenih zemalja, koje upravljaju bezbednošću saobraćaja, govore da kombinacija prevencije i represije uvek daje najbolje rezultate”, kažu u Agenciji za Novu.rs.