Dr Vukadinović: Za predoziranje narkotcima četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša ne treba kriviti samo roditelje

Građani uglavnom pitaju kako je jedno četrnaestogodišnje dete moglo da dođe do herioina ili metadona, ali i gde su se njegovi roditelji ili bliži rođaci nalazili u vreme dok je on koristio narkotike, kao i da li su roditelji primetili da je njihov sin počeo da se drogira.Načelnik Odeljenja za narkomaniju pri Specijalnoj bolnici za lečenje psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici psihijatar dr Dragan Vukadinović je kazao da je problem narkomanije u našem društvu mnogo veći, tako da za ono što se dogodilo dečaku u Nišu ne treba optuživati samo roditelje.„Decenijama unazad prećutno i lagano prihvatamo urušavanje vekovnih moralnih i etičkih okvira. Pričamo o legalizaciji marihuane, a mislimo na legalizaciju iste i dekriminalizaciju njene proizvodnje i prodaje, (zlo)upotrebu droga proglašavamo slobodom izbora "životnog stila" pojedinca, razne perverzije i devijacije seksualnog nagona zovemo seksualne slobode i propagiramo ih indirektno u medijima, na novootvorene kockarnice gledamo kao na slobodu tržišta i sada se čudimo što se četrnaestogodišnjak predozirao“, kazao je Vukadinović.Prema njegovim rečima, sasvim sigurno će se pojedinci sablažljavati nad tom činjenicom par dana, a onda ćemo opet kao društvo nastaviti da veličamo materijalne i devijantne vrednosti umesto duhovnih i moralnih.Vukadinović je izjavio da ne postoje apsolutno sigurni podaci o zastupljenosti psihoaktivnih supstanci kod dece u našoj zemlji, ali u medijima figuriše podatak da je svaki sedmi srednjoškolac probao psihoaktivnu supstancu.Prema njegovim rečima, periodična upotreba psihoaktivnih supstanci može da „prođe ispod radara“ roditelja i bliskih rođaka, barem na početku upotrebe, jer promene koje izazivaju psihoaktivne supstance ne moraju da budu uočljive. Po nekada, dodao je Vukadinović, čak i lekari koji se profesionalno bave bolestima zavisnosti, ne mogu da ih primete.„Pojedini roditelji znaju da njihove dete ili deca koriste psihoktivne supstance i zato se vrlo aktivno bore protiv uvođenja obaveznog testiranja na narkotike u srednjim školama. Ta mera je vrlo bitna u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti, ali i u suzbijanju nasilja u školama i postojala je ideja da se ona uvede u srednjim školama, a učenici bi se testirali na svakih šest meseci. Međutim, došlo je do opšte pobune pojedinih roditelja, a i sam sam lično prisustvovao takvim situacijama na savetima roditelja. Reagovao je i zaštitnik građana. Pozivajući se na prava deteta i na slične liberalne zakone u zapadnim zemljama, realizacija ideja je stopirana, iako mislim da je odlična“, istakao je Vukadinović.Prema njegovim rečima, testiranje postoji u nekim zemljama, uglavnom na zapadu, ali generalno svuda se problem korišćenja psihoaktivnih supstanci relativizuje i podvodi pod životne stilove i lične slobode pojedinca.„Ne insistira se na tome da se utvrdi da li neko koristi psihoaktivne supstance i da se to koristi kao metoda prevencije. Samo saznanje da postoji mogućnost testiranja, deluje preventivno. Ukoliko bi se donela odluka o testiranju, sklopio bi se ugovor sa institucijom koja je ovlašćena za takve provere i ugovorom bi se precizirao uzorak, odnosno broj lica koji bi se testirao. Testiranje se radi uglavnom iz urina, jer je testiranje iz pljuvačke značajno skuplje. Najpre se radi brz test i on pokazuje da li je potrebno uraditi ozbiljniju laboratorijsku analizu ili ne“, objasnio je dr Vukadinović.On je izjavio da visok procenat onih koji tokom odrastanja i sazrevanja imaju kontakt sa narkoticima, srećom na kraju ne uđu u „ozbiljne vode“, ali na žalost u toj grupi onih koji eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama ima i onih koji će celog života imati ozbiljne probleme zbog toga.Lečenje narkomanije, dodao je Vukadinović, je individualno i nikada ne može da predvidi koliko će trajati, ali on ima stav da je narkomanija izlečiva i taj optimizam širi među svojim pacijentima.