0
Uoči suđenje decenije, postupka protiv ozloglašenih vođa navijačkog klana Veljka Belivuka, portal Nova.rs otkriva sve detalje iz biografije uhapšenog navijača koji se suočava sa optužbama za najteža krivična dela. Naš portal u drugom tekstu otkriva kako je ovaj huligan za Banjice postao monstruozni ubica, koji je kasapio ljude, ali i kako su bezbednosne službe omogućile da njegov klan godinama uspešno izbegava ruku pravde.
Prelazna tačka u Belivukovoj navijačkoj karijeri definitivno je bilo ubistvo njegovog bliskog prijatelja Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Stanković je ubijen 2016. godine nedaleko od Centralnog zatvora u Beogradu, a nakon njegove likvidacije, koja do danas nije rasvetljena, Belivuk je postao prvi čovek tada „Janjičara“, preteče navijačke frakcije „Principi“.
Ali da krenemo od početka.
Paralelno sa jačanjem „Janjičara“ na jugu, dok je još Stanković bio živ, u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije dolazi kontroverzna Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP kojoj se sudi za trgovinu uticajem. Za odbornicu u Skupštini Grada Beograda, na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), izabrana je 2012. godine na gradskim izborima, a ubrzo sa tim je počelo i njeno vrtoglavo napredovanje u bezbednosnim službama Srbije.
Najpre je postala zamenik šefa kabineta ministra policije Nebojše Stefanovića, od 2014. do 2015. godine, a onda se našla i na mestu sekretara UKP-a u MUP-u, a potom i kao državni sekretar od 2017. godine. Na tom mestu je bila do ostavke u maju 2019. godine, a interesantno je da je njen mandat obeležio povećan broj mafijaških obračuna na ulicama Srbije.
Hrkalović je bila u vezi sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, uticajnim čovekom u policiji, za koga je otkriveno da je bio veoma blizak kriminalnoj grupi ubijenog Stankovića.
Grupa okupljena oko Stankovića, kako je KRIK ranije otkrio, radila je u okviru crnogorskog „kavačkog klana“, a ono što je zanimljivo jeste da je u tom periodu srpska policija pripadnike suprotstavljenog „škaljarskog klana“.
Zbog toga su mediji proteklih godina neretko pisali da je Hrkalovićeva „čuvala leđa“ Kavčanima, a sa kojima je bio blizak i uhapšeni Belivuk.
Ipak, slučaj koji je nesumnjivo otkrio sponu između državnih institucija i kriminalne grupe Belivuka definitivno je ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića.
Tri meseca nakon ubistva Stankovića, u Ulici 27. marta u Beogradu ubijen je Milošević u sačekuši, nedaleko od zgrade u kojoj je stanovao. Nedelju dana kasnije, uhapšen je Belivuk, a tada je bio osumnjičen kao direktni izvršilac. Ipak, optužnica je u međuvremenu promenjena, pa je optužen za pomaganje.
Pročitajte još:
Tako je tužilaštvo, nakon šestomesečne istrage, Belivuka optužilo samo za pomaganje u zločinu, da bi posle suđenja bio oslobođen krivice. Kako je došlo do preokreta i dalje nije zvanično obelodanjeno, a verzija koja je plasirana sudu bila je da DNK trag nađen na automobilu korišćenom prilikom ubistva nije bio potpun.
Razlog oslobađanja bio je upravo DNK trag pronađen nakon ubistva.
Sporan je bio nalaz sudske veštakinje Milice Keckarević Marković koja je radila na najvažnijim dokazima protiv Belivuka – tragovima njegovog DNK. Ona je ispričala da je na čaurama sa lica mesta pronađen trag nepoznate muške osobe, a da je Belivukov trag bio na bravi gepeka automobila korišćenog prilikom ubistva. Na ovom tragu, međutim, postojao je i DNK druge osobe zbog čega su advokati tvrdili da je dokaz zbog toga nedovoljno čvrst.
U njenom konačnom izveštaju ne spominje se da je Belivukov genetski materijal pronađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Ona je rekla da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka.
„Pogrešno sam razumela i zapisala informacije iz policije“, izjavila je tada.
Iz njenog svedočenja otkriveno je i da neki od prikupljenih dokaza nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je kontaminirao policajac tokom uviđaja. Ipak, do danas nije utvrđeno koji su dokazi bili u pitanju.
O spornom DNK tragu govorio je i sam ministar policije Aleksandar Vulin prošle godine, i to nakon hapšenja Belivukove grupe. Ministar je tada rekao da ovog puta ima dovoljno dokaza i da „nema bojazni da će dokazi nestati kao u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića, kada je iščezao uzorak Belivukovog DNK pronađen na licu mesta“.
Ipak, i dok se bezbednosne službe Srbije „peru“ od veza sa pomenutom kriminalnom grupom, jasno je da njeno delovanju, ovog intenziteta i obima, nije bilo moguće bez podrške ljudi iz samog vrha policije i države.
BONUS video: Sve žrtve Belivukovog klana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
