"Dobar dan, ovde policija...": Kako su prevaranti iz Srbije putem lažnih kol centara "ojadili" nemačke penzionere

Ovi pljačkaši ne koriste pištolj ili nož, već slušalicu i tastaturu, nemaju fantomke i ne kriju se po mračnim ulicama, već sede u velikim kancelarijama i deo su kriminalne korporacije koja je ojadila hiljada ljudi i uzela im milione evra. Nemačka policija razotkrila je 12 kol-centara iz kojih su u više država, pored ostalih i iz Srbije, organizovane prevare putem pozivanja građana, saopštavanja lažnih informacija i iznuđivanja ogromnih suma novca.

Od 11 kol centara u Srbiji, dva su bila u Nišu a devet u Novom Pazaru. Prevaranti su koristili najnoviji način prevare, koji je aktuelan poslednjih godinu dana. To su, kako ih nemačka policija naziva, "šok pozivi", kada se prevaranti predstavljaju kao policajci i koriste šok, odnosno iznenađenje, onog sa druge strane slušalice. Žrtve su uglavnom iz Nemačke i Austrije, a u pitanju su penzioneri, koji manje sumnjaju u autoritete.

Prevaranti uvek imaju istu šemu, zovu žrtve i predstavljaju se kao policajci ili javni tužioci ili čak neki dalji rođak. Onda bi rekli da je neki član porodice izazvao saobraćajnu nesreću i da žrtva treba da položi kauciju da bi "počinilac" bio pušten iz pritvora. Šema je bila toliko razrađena da su prevaranti, koristeći informacije iz medija, dolazili do imena stradalih osoba i predstavljali se kao njihova deca, kako bi cela prevara zvučala uverljivije. U nekoiiko slučajeva prevaranti su tražili sume i veće od 100.000 evra.

Zanimljivo je da je policija prilikom upada u kol centre na teritoriji nekoliko zemalja pronašla uputstva koja su deljena operaterima kako da priđu žrtvi i postojalo je nekoliko različitih scenarija, a u saopštenju Evropola se navodi da su prevaranti zvali "često i agresivno".

Kako je naš portal pisao, prevare sa kol centrima u Srbiji nisu retke, a interesantno je da su gotovo uvek na meti ovih prevaranata bili nemački državljani. Tako je bilo pre nekoliko godina, tačnije 2020, kada je razbijena velika grupa prevaranata koji su dugi niz godina varali Nemce. Upravo pomenuta grupa je razbijena takođe zahvaljujući Evropolu i uhapšeno je petoro srpskih državljana.

O prevarantskim kol centrima u Srbiji pre nekoliko godina je pisao BIRN u velikom istraživačkom tekstu. Tada je pomenuto ime Gala Baraka koji se povezivao sa hapšenjem grupe iz 2020. godine, a njegovu šemu prevare otkrio je srpski državljanin Aleksandar Ignjatović. Ignjatović je otkrio nemačkoj policiji kako su kol centri iz Beograda uključeni u prevaru tešku preko 200 miliona evra u kojoj građani širom Evrope ulažu novac u nepostojeću online trgovinu stranim valutama. Ignjatović je nađen mrtav u hotelskoj sobi u Sofiji, par meseci pre nego što je trebalo da bude glavni svedok na suđenju.

Evropol izdao uputstvo kako prepoznati prevarante

Zbog čestih prevara putem pomenutih kol centara, iz Evropola su apelovali i izdali uputstvo kako prepoznati prevarante. Ovo su njihovi saveti.

Policijska preporuka je da se onlajn računi i bankovni računi redovno proveravaju i da se nadležnima odmah prijavi svaka nepravilnost ili sumnja. Za svaku onlajn trgovinu koristite samo proverene sajtove, svoje lične podatke brižljivo čuvajte i nemojte ih deliti nepoznatim osobama, kako god se oni predstavili.

Jedan od načina na koji prevaranti dolaze do ličnih podataka je da se predstavljaju kao rukovodioci firme u kojoj radite. Prevaranti se predstavljaju kao neki od najviših šefova kompanija i pri tome u razgovoru ili putem elektronske pošte deluju vrlo ubedljivo i koriste spremnost zaposlenih da brzo udovolje svakom zahtevu svojih šefova. Znaci koji ih odaju je da se varalice predstavljaju kao visokorangirani rukovodioci a pri tome ne koriste službeni mejl ili službeni telefon. Zahtev da razgovor ostane poverljiv, pritisak da se stvar što pre obavi, pretnja sankcijama na poslu ili preterano ulagivanje i obećanje nagrade na poslu su znaci za uzbunu.

Drugi način je da se prevaranti predstavljaju kao klijenti ili snabdevači firme u kojoj radite. Njih je lako prepoznati, jer traže da se iznenada iz nekog razloga, promeni račun na koji uplaćujete novac, a zapravo umesto dobavljačima, pare idu prevarantima.

Zvuči neverovatno, ali ljudi se još uvek "pecaju" na najprostiju prevaru, kada ih neko zove, pošalje SMS poruku ili imejl predstavljajući se kao zaposleni u banci i traži lične podatke klijenata. Iako se u komunikaciji trude da ostave utisak da su upućeni u poslovanje banke, njihovo znanje se uglavnom svodi na najosnovnije, ono što su o toj banci pročitali na Internetu. Saveti su da se prekine razgovor uz odgovor da ćete pozvati kasnije, kada imate dovoljno vremena a onda proverite telefonski broj sa koga je stigao poziv ili direktno pozovate banku. Takođe treba obratiti pažnju na imejl adrese, zapravo njihov drugi deo u kome se zapravo nalazi njen naziv.

Kako bi prevarili i pokrali žrtve, prevaranti primenjuju i četvrti način, a to je da naprave lažne sajtove, koji su imitacija pravih i sa žrtama komuniciraju preko njih. Lažni sajtovi izgledaju gotovo identično, razlika je teško uočljiva, a prepoznaju se tako što kada žrtva uđe na sajt, iskače prozorče u kojem "banka" traži da se unesu podaci bankovnog računa i lozinke. Nijedna prava banka to ne radi i u pitanju je prevara.

Zainteresovanost za stupanje u romantičnu vezu može biti samo paravan za prevarante i to je peti način prevare na koji Evropol upozorava. Znaci za uzbunu su kada neko koga ste nedavno sreli na Internetu pokaže naglo interesovanje. Njihove poruke su često pune gramatičkih grešaka, a ponekad zahtevaju da razmenjujete eksplicitne fotografije ili video klipove. Njihovi profili na društvenim mrežama se ne podudaraju sa onim što pišu u porukama. Umeju da budu strpljivi da bi zadobili poverenje žrtve i grade "vezu" da bi u jednom trenutku zatražili novac.

Da bi varalice bile ubedljivije, kradu lične podatke sa društvenih mreža. Prva faza je da dođu do imena naloga i lozinke, a kada uđu onda mogu da dođu i do osetljivih podataka, pa čak i do broja kreditne kartice i pin koda. Obično žrtvi stigne poruka a da bi je video mora da "verifikuje" svojim nalogom i lozinkom. Najčešće poruke su: "Da li si ti na ovom videu?", "Zaradite ogroman novac radeći od kuće", "Poklanjamo čudesni proizvod" i slične.

Sedmi i osmi način na koji funkcionišu prevarantski kol centri je da žrtve uveravaju da pametno investiraju novac uz ogromnu dobit ili žrtvi ponude nešto neverovatno povoljno. I u jednom i u drugom slučaju prevaranti igraju na kartu brze i povoljne zarade, što je jedan od najstarijih vidova prevare.

BONUS VIDEO: Hapšenje organizovane kriminalne grupe