Tada osmogodišnji Stefan Živojinović krenuo je novembra 2000. godine sa majkom Lepom Brenom kod frizera. Na pola puta shvatio je da je zaboravio kod kuće rolere i požurio je nazad po njih, uz reči da će je stići. Nije se pojavio ni za pola sata, ni za sat, niti tog dana. Kada su roditelji shvatili da je u pitanju otmica, posle kraćeg razmišljanja, odlučili su se da pozovu jednog čoveka od koga su očekivali pomoć. Nisu zvali policiju, niti bilo koju državnu instituciju, već šefa nekadašnjeg Resora državne bezbednosti Radomira Markovića. Poziv je bio uzaludan, Marković ih je saslušao, ali nije hteo ili nije mogao da pomogne.
Sve je počelo na Bežanijskoj kosi, gde je porodica Živojinović živela u dobro poznatom komšiluku, okružena poznanicima i prijatelima koji su živeli u okolnim kućama. Stefan Živojinović je krenuo sa majkom kod frizera. Na pola puta se setio da je zaboravio rolere. Dečak je krenuo kući. To je otmičarima, koji su ih pratili pružilo priliku da ostvare svoj plan. Na ulici se pored Stefana zaustavio automobil u kom su bili otmičari i uvukli su osmogodišnjaka u automobi. Šta se dalje dešavalo sa detetom, obavijeno je velom misterije i dan danas.
Iako su se informacije o otmici sina Brene i Bobe pojaviljivale u medijima sporadično, a bazirale su se na nezvaničnim saznanjima, pisalo se tada da je Bobu Živojinovića kontaktirao jedan od otmičara. Dao mu je, navodno, jednu SIM karticu preko koje su nadalje komunicirali. Nedugo nakon toga stiglo i pismo otkucano na pisaćoj mašini. Za malog Stefana tražili su iznos od dva i po miliona nemačkih maraka, inače će ga roditeljima vratiti u komadima.
Pročitajte još:
Primopredaja je obavljena na jednom kraju grada, a novac je odneo upravo Boba Živojinović. Za to vreme, na drugoj lokaciji, čekala je Lepa Brena u automobilu i to na snajperskom nišanu otmičara. Kidnaperi su Stefana nakon primopredaje novca ostavili na Kalemegdanu, bosog, gde su ga roditelji pokupili.
Bivši policijski general Mile Novaković je svojevremeno u knjizi „Otmice zemunskog klana“ pisao i o ovom slučaju, gde je spomenuo podatak da se Rade Marković u prvom mahu stavio na raspolaganje porodici, nudeći im svu operativu tadašnje Državne bezbednosti koja bi policiji mogla pomoći u pronalaženju. Ipak, do te pomoći zapravo nije došlo, a zbog čega, pitanje je na koje ni danas nemamo odgovor.
Uz to, ova otmica formalno-pravno nikada nije rasvetljena u potpunosti, iako se tvrdilo da nosi potpis „zemunskog“ klana. Razlog tome mogao bi biti to što su zemunci tih dana zaista organizovali otmice u Srbiji, tražeći milionske otkupe. Međutim, ukoliko se bliže pogleda modus operandi koji su zemunci do tada oformili, dolazi do određenih mimoilaženja, poput onoga da zemunci nikada ranije nisu otimali decu, niti su koristili pisma štampana na pisaćim mašinama, kao što je to ovde bio slučaj. Sa druge strane, mučili su svoje žrtve, što ovde nije bio slučaj. Da li je njihov način „rada“ ovog puta promenjen ili je reč o potpuno drugim otmičarima, ne zna se ni 21 godinu kasnije.
Sumnja da se iza ovog slučaja kriju zemunci dodatno je potpirio podatak da se samo osam dana ranije na meti otmičara našao Vuk Bajrušević, rođeni brat udovice Vlade Kovačevića Trefa.
Činjenica da se u rukama otmičara ovog puta našlo dete estradnih ličnosti, unela je paniku među druge estradne ličnosti, a nedeljnik „Vreme“ pisao je da su zbog toga naglo skočile cene usluga telohranitelja, te da je jedna folk zvezda nudila vrtoglavih 1.500 maraka obezbeđenju samo da bezbedno stigne na koncert u unutrašnjost.
Motivi otmice Breninog i Bobinog sina takođe su ostali u magli. Verovalo se da bi valjan razlog mogao biti i to da je reč o sinu izuzetno imućnih ličnosti.
Porodica Živojinović je nakon što su u zagrljaju ponovo držali svog sina Stefana, održala konferenciju za medije na kojoj se zahvalila vlastima, novinarima „koji su spasili dečakov život ne praveći od otmice ono što su mogli da naprave“, kao i prijateljima koji su im pomogli. Ni oni, a ni zvanični organi, nisu potvrdili ni demantovali čak ni podatak o iznosu koji je otmičarima isplaćen.
Ubrzo nakon toga napustili su zemlju. Otputovali su u Ameriku gde provode narednih godinu dana u izolaciji, strahujući za svoje dete. Po dolasku u Srbiju navodno su odlučili da se obrate i policiji, pa je tako i osmogodišnjak podvrgnut ispitivanju ali informacije koje je pružio nisu mnogo pomogle istrazi jer dečak nije mogao da prepozna otmičara.
BONUS VIDEO: Hapšenje otmičara u Novom Sadu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar