Da li ima imunitet? Pet ključnih pitanja u slučaju ministra Nikole Selakovića u aferi "Generalštab"

Nikola Selaković je u petak, 28. novembra bio pozvan na saslušanje u JTOK, ali se nije pojavio. Umesto da razlog nedolaska dostavi Tužilaštvu, on je iste večeri otišao na televiziju "Informer" i rekao da je imao "preča posla".

JTOK je nakon toga, u utorak, izdalo naredbu MUP SBPOK da Selakovića dovedu na saslušanje jer nije opravdao svoj izostanak sa saslušanja, a onda je počeo njegov "lutajući cirkus". Prvo dolazak u zgradu Tužilaštva bez poziva i posle radnog vremena tužilaca, gde pred kamerama "Pinka" i "Informera" obezbeđenju suda govori da je došao kod "onog blokadera Nenadića" (prim.aut. javni tužilac Mladen Nenadić), a onda je u sredu ujutru otišao ponovo u JTOK i preuzeo poziv za saslušanje, verovatno da ga ne bi dovodila policija.

Da li Selakovića štiti imunitet?

I u ovom slučaju, pokušaji da se ispoštuje makar procedura opet mogu dovesti do odluke koja će pasti na produženu ruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije.

Advokat Nebojša Tešić za portal Nova kaže da ministar kulture sada može da se pozove na imunitet, ali da i JTOK u tom slučaju može da reaguje i zatraži ukidanje imuniteta.

"Nikola Selaković u ovom slučaju može da se pozove na imunitet, ali i JTOK može da reaguje na takvu njegovu odluku i da pošalje zahtev za ukidanje istog. O tome naknadno, glasanjem, odlučuje Vlada. Ukoliko oni izglasaju ukidanje imuniteta, postupak se u odnosu na njega dalje odvija regularno, ali ukoliko ne izglasaju, slučaj se u odnosu na njega obustavlja, odnosno postupa se kao kad je neko, recimo, u bekstvu. On nije u potpunosti zaštićen i nije "iznad zakona", ali mu imunitet daje dodatnu proceduralnu zaštitu", rekao je advokat Tešić za portal Nova.

Može li, ipak, da odgovara?

Prema rečima advokata, ako Vlada ne izglasa ukidanje imuniteta, Tužilaštvo može da pokrene postupak protiv njega ponovo, po prestanku ili isteku mandata.

"Postupak u odnosu na njega JTOK može ponovo da pokrene onog trenutka kada mu mandat prestane iz bilo kod razloga ili Vlada izglasa ukidanje imuniteta", kaže advokat i dodaje da JTOK može da predloži pritvor u odnosu na Selakovića i pre saslušanja, odnosno u slučaju da privođenje "ne uspe", da osumnjičeni nije pronađen na adresi, nalazi se u inostranstvu, što u ovom slučaju neće biti potrebno jer je on poziv preuzeo i preduhitrio privođanje.

Kolika kazna mu preti?

Ministar Selaković osumnjičen je da je u slučaju "Generalštab" zloupotrebio službeni položaj, a ukoliko se to i dokaže mogao bi da bude osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci do pet godina.

"Zloupotreba službenog položaja znači kada neko na funkciji, u ovom slučaju ministar Nikola Selaković, koristi svoj položaj da sebi ili drugima pribavi neku korist ili da nekome nanese štetu. Kad je u pitanju slučaj "Generalštab", ispašta kulturna baština, istorija, Srbija, a ko profitira tek treba da se dokaže. Zloupotreba službenog položaja je krivično delo za koje zakon predviđa zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina", rekao je advokat Tešić.

Koja je njegova uloga u aferi "Generalštab"?

Afera „Generalštab“ otkrivena je pre nekoliko meseci kada je priveden Goran Vasić, v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Vasić je u Tužilaštvu priznao da je falsifikovao dokumenta zbog čega je sa zgrade Generalštaba skinuta zaštita, odnosno izbrisan je iz Registra kulturnih dobara. Zgrada Generalštaba je potom prodata.

Sem Vasića i Selakovića, u slučaju afere „Generalštab“ osumnjičeni su Aleksandar Ivanović, v.d.direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Slavica Jelača, inače sekretarka Ministarstva kulture.

Upravo Ivanović je prilikom svedočenja u JTOK-u govorio o Selakoviću.

Kako je BIRN ranije otkrio, on je pred Tužilaštvo, opisao kako je ministar kulture Selaković više puta od njega zahtevao da dostavi „predlog“ za ukidanje zaštite sa Generalštaba, iako za takav dokument nije imao ovlašćenja. Ivanović je naveo da je odbijao takav zahtev, ali i da je na kraju popustio pod ministrovim pritiskom, te da ne misli da je počinio bilo kakvo krivično delo.

Dodao je da mu je Selaković „četiri puta tražio” da dokument ponese naziv „predlog”, a da je Slavica Jelača, sekretar u Ministarstvu kulture, koja je takođe bila prisutna na sastanku, to tražila još dva puta.

„Ja sam to predložio da napravimo u formi mišljenja stručnog, zato što ja kao direktor, odnosno vršilac dužnosti direktora beogradskog Zavoda nemam nikakva ovlašćenja, niti mogu da proizvedem bilo kakvo pravno dejstvo u smislu procedura ili postupka brisanja svojstava kulturnih dobara. Međutim, on je na veliko insistiranje zahtevao da to baš bude u formi reči ‘predlog’, iako sam tekst po sebi nije ni koncept, već jedan kroki nečega što apsolutno nisam znao čemu bi mogao da posluži”, rekao je Ivanović o predlogu odluke koji je dostavio Ministarstvu kulture, naveo je BIRN ranije.

Ubeđivao je ministra Selakovića da bi taj dokument trebalo da ima formu “mišljenja”, a ne predloga, ali Selaković je bio neumoljiv.

„Međutim, znate, nisam hteo, te sam se, imenovan sam tek, to je mesec dana bilo od imenovanja, znate, ako smem da kažem narodski – ministarska se ne odbija. Zašto sam to uradio – zato što sam znao da time ne počinjavam krivično delo i da to nema pravno dejstvo”, rekao je Ivanović u Tužilaštvu, otkrio je BIRN.

Šta je "skraćeni postupak" u slučaju "Generalštab"?

U slučaju "Generalštab" JTOK vodi skraćeni postupak. Zbog toga se ne sprovodi istraga niti se donosi naredba o njoj, već se samo sprovode dokazne radnje.

"Ovakav 'skraćeni' postupak se primenjuje za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do osam godina. Postoji kako bi se napravila razlika između lakših i težih krivičnih dela, ne sprovodi se istraga, ne donosi se naredba o sprovođenju istrage, već se izvode dokazne radnje. Podiže se optužni predlog, a ne optužnica", objasnio je Tešić za naš naš portal.

Kako je rekao, pre podnošenja optužnog predloga pritvor može trajati 30 dana, osim ako je propisana kazna zatvora duža od pet god, onda se može produžiti za još 30 dana, ako je potrebno da se izvedu još neke dokazne radnje.

"Okrivljeni u ovom postupku ne mora imati branioca za krivična dela za koja je zaprećena kazna do osam godina. Tako da, ako dođe na pretres ili na saslušanje bez branioca, on može biti saslušan i može mu se suditi, s obzirom na to da u samom pozivu za skraceni postupak piše da okrivljeni ima pravo da angažuje branioca, ali ako to ne učini održaće se pretres ili će se obaviti saslušanje", kaže advokat i dodaje da ako je okrivljeni u pritvoru, onda ipak mora imati branioca bez obzira koja kazna je zaprećena.

Selaković je, iako ne mora, angažovao advokata sa kojim je danas otišao po poziv u tužilaštvo, Vladimira Đukanovića, inače istaknutog funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).