7
Organizovani progon inspektora Slobodana Milenkovića, zvanog Mali Senta, nije prvi slučaj osvete i pokušaja disciplinovanja "neposlušnih" policijskih službenika, koji se dešava pod okriljem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Čak trojica Milenkovićevih kolega, ranije su na identičan način i uz identičnog inspiratora i podstrekivača Dijanu Hrkalović blaćeni u javnosti, dok je za pravosudni progon, zanimljivo, uvek bila zadužena ista grupa tužilaca iz VJT. Onih istih koji sada za pritiske i rušenje kredibiliteta optužuju novinare, ne bi li tako zamaglili neizbrisive tačke iz svojih radnih biografija, a kojima su svesno, sami sebe lišili svakog kredibiliteta.
Inspektor Slobodan Milenković, načelnik Četvrtog odeljenja beogradske policije, koji je razotkrio narko-plantažu Jovanjica i najveću aferu u državi, juče je, u nastavku sopstvenog progona pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu (VJT), odbio da odgovara na medijske optužbe da je i sam narko-diler, za šta ga je optužila bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović.
Iako mu je odlazeći ministar Aleksandar Vulin dao zeleno svetlo da se ispovedi tužiocu i odgovori na pitanja da li je komunicirao ozloglašenim „Sky“ telefonima pod kodnim imenom „Bokan“, inspektor Milenković je to odbio iz razloga što bi na taj način, kako je naveo njegov advokat, ugrozio metodiku sopstvenog rada, ali i bezbednost svih svojih saradnika.
Kao razlog za odbijanje saradnje, Milenković je, prema rečima svog advokata, naveo nepoverenje u postupanje i rad tužilaštva, koje, iz nekog razloga, nikada nje proverilo njegove tvrdnje da je zbog otkrivanja Jovanjice životno ugrožen. Njihovu pažnju je pak, privukao intervju osobe kojoj se trenutno sudi pred Spcijalnim sudom zbog zloupotreba i mešetarenja u vreme kada je harala MUP-om, a koji je očigledno imao za cilj da kriminalizuje inspektora koji se drznuo da otkrije Jovanjicu i raskrinka spregu ove narko-plantaže sa državnim i bezbednosnim strukturama.
Povezane vesti:
Ako se izuzme porazna činjenica da jedan inspektor opravdano sumnja da bi tužilaštvo bilo kadro da prokocka živote njegovih saradnika, što bi iz mesta, samo po sebi, trebalo da ukine postojanje države Srbije, odluka Milenkovića da ne sarađuje, bila bi opravdana iz još jednog razloga – montiranih postupaka koji su prethodnih godina vođeni protiv drugih, podjednako „neposlušnih“ policajaca.
Svi ti postupci bili su od starta neodrživi pred sudom, a uprkos očiglednim činjenicima da se radilo o organizovanom progonu,blaćenju i kriminalizaciji policajaca, u režiji predstavnika vlasti i pojedinih bezbednosnih struktura, tužilaštvo je pristalo da u svemu tome saučestvuje.
Takođe, svi ti slučajevi su imali „lični pečat“ Dijane Hrkalović kao glavnog inspiratora, a u tužilaštvu su uvek poveravani u rad istim tužiocima.
Naime, prvi u među pomenutim tužiocima je aktuelni šef VJT Nenad Stefanović, koji je bliskost i privrženost režimu dokazao dosad nebrojano puta, kako ignorisanjem afera, tako i progonom onih neposlušnih. Upravo ga je jedan takav postupak kvalifikovao za mesto šefa u VJT, a u kom je kao postupajući zamenik radio svega tri godine.
Stefanović je bio taj koji pokrenuo istragu i podigao optužnicu protiv dvojice policajaca Milana Dumanovića i Mladena Trbovića, koji su 2016. u medijima govorili o tajnom zadatku u Potočarima kod Srebrenice, kada je jula 2015. napadnut premijer Srbije, a sada predsednik Aleksandar Vučić. Oni su tada otkrili da su u Potočare poslati mimo zakona i protokola, kao i da su imali zadatak da snimaju komemorativni skup. Uhapšeni su zbog odavanja službene tajne a jedno vreme bili su i u pritvoru. Obojica su više puta označili Dijanu Hrkalović kao glavnog inspiratora njihovog progona , blaćenja i procesuiranja. Nakon nekoliko godina suđenja, Dumanović i Trbović su prvostepeno oslobođeni krivice zbog nedostatka dokaza, a za to vreme otpušteni su iz MUP, a potom degradirani vraćeni na posao. U kratkom obrazloženju presude, sudija je navela da nije bilo dokaza da su oni odali službeni tajnu, kao i da to što su govorili za medije nije ni imalo oznaku tajnosti. Kako sve to nije video i Stefanović, već je nastavio da ih progoni, pitanje je koje je do danas ostalo bez odgovora.
Najtragičniju sudbinu imao je policijski inspektor iz Trećeg odeljenja beogradske policije Dejan Jović, koji se takođe našao na meti Dijane Hrkalović i kog je zbog izmišljene zloupotrebe položaja procesuiralo Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije VJT, koje se danas bavi i Milenkovićem. Na čelu tog odeljenja u tom trenutku bila je tužiteljka Brankica Marić, koja nakon kraće pauze ponovo rukovodi tim odeljenjem, pa i sada kada se ispituje Milenković. Postupajući tužilac u slučaju Jovića bio je zamenik VJT Predrag Ćetković, koji je nakon okončanja ovog postupka, to jest oslobađanja Jovića, avanzovao u Tužilaštvo za organizovani kriminal gde se i sada nalazi.
Jović je između ostalog radio na slučaju „ubistva na šinama“ i hapšenju Veljka Belivuka kao osumničenog. Za ometanjae ove istrage koja je rezultirala da Belivuk bude oslobođen krivice, trenutno se sudi upravo Dijani Hrkalović koja je bila najodgovornija za procesuiranje Jovića. u svemu je imala nesebičnu podršku režimskih tabloida koji su, poput Milenkovića, razapinjali Jovića svakodnevno, da bi ga nakon oslobađajuće presude, ali i tragične smrti koja je nastupila u julu 2020. od posledica zaraze koronom, veličali i nazivali herojem.
Da mu je sin preminuo od bolesti, Jovićev otac nikada nije poverovao, tvrdeći da mu je sin ubijen na Infektivnoj klinici upravo po nalogu Dijane Hrkalović. U jednom trenutku je čak i podneta krivična prijava, ali je odbijena ko neosnovana u vreme kada je na čelo VJT došao upravo Nenad Stefanović.
Da je slučaj inspektora Milenkovića dodeljen zamenici tužioca Željki Nikolaidis, koja je 2017. odbacila prijavu Vojnog sindikata protiv čelnika kasarne u Pančevu, koji su dozvolili Aleksandru Stankoviću i Veljku Belivuku da vežbaju pucanje s vojnom opremom u strelištu kasarne, vest je koja je šokirala javnost. Ne samo što Nikolaidis nije nikada pokrenula istragu u ovom slučaju, nego što nije saslušala ni podnosioce krivične prijave niti ispitala nestanak dokaza, a koji je istovremeno i sama konstatovala.
Činjenica da baš ona vodi slučaj Milenković, da joj je prvi nadređeni šef tužiteljka Brankica Marić, a glavni Nenad Stefanović, kao i da je odbacivanjem prijave u slučaju kasarna, zajedno sa Belivukom, istrage spasla i žandarma Nenada Vučkovića, tadašnjeg emotivnog partnera Dijane Hrkalović , ukazuje na zabrinjavajuću povezanost svih ovih slučajeva, zajedničkog inspiratora, ali i tužilaca koji u njima postupaju.
Da li je inspektor Slobodan Milenković ikako mogao da donese drugu odluku od one da ne sarađuje s tužilaštvom?
Bonus video: Slučaj Senta vezan za Jovanjicu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
