Ponovljeno suđenje Zoranu Marjanoviću, optuženom za ubistvo supruge i pevačice Jelene Marjanoviću, nastavljeno je danas u Palati pravde u Beogradu. Iako je prvostepenom presudom Marjanović osuđen na 40 godina zatvora za ovaj zločin, ova odluka je vraćena na ponovno suđenje, a do danas nisu rasvetljenje četiri misterije u ovom slučaju.
Jelena Marjanović ubijena je 2. aprila 2016. godine na nasipu u Borči, gde je bila sa suprugom i ćerkicom zbog treninga. Nakon što se odvojila od njih dvoje, Zoran Marjanović prijavio je njen nestanak 15 minuta kasnije. Nakon opširne potrage telo pevačice pronađeno je sutradan u kanalu, sa brojnim povredama. Njen suprug uhapšen je 2017. godine, ali je godinu dana kasnije pušten da se brani sa slobode. U julu mesecu 2022. oglašen je krivim za ovaj stravičan zločin i osuđen na 40 godina zatvora.
Ipak, Apelacioni sud ocenio je da ova odluka nije ispravna i postupak je vratio na ponovno suđenje, koje je počelo marta ove godine. Ipak, neka pitanja u pomenutom slučaju do danas su ostala bez odgovora, poput toga šta je bio motiv zločina, ali i gde je oružje kojim je ubistvo izvršeno.
Iako je prošlo više od osam godina od ubistva Jelene Marjanović, do danas nije razjašnjeno zbog čega je ova nesrećna žena ubijena na svirep način. Tokom ovih godina brojni navodi pojavljivali su se u medijima i oslanjali se na nepotvrđene informacije „izvora“ bliskih porodici. Pričalo se o nasilju koje je Jelena, navodno, trpela od strane Zorana i njegove porodice, pa do toga da je neko od supružnika imao drugog partnera potajno.
Kao jedan od motiva za zločin pominja se i navodna želja Jelene Marjanović da napusti Zorana. Ključni svedok za ovaj motiv jeste pevačicina prijateljica i frizerka Zorica G. koja je u tužilaštvu ispričala da joj se Jelena žalila kako je Marjanović omalovažava i vređa. Kada ju je pitala zašto se ne razvede, pevačica joj je odgovorila da ne sme i da bi je „Zoran ubio kada bi pokušala“.
Ovi svi navodi ostali su na nivou spekulacija, a čak je i motiv zločina izostao u opširnoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Pevačica je na nasipu u Borči ubijena brojnim udarcima tupim predmetom po glavi. Iako je potraga bila opsežna nikada nije pronađeno oružje kojim je izvršen zločin. U neposrednoj blizini mesta gde je pronađeno telo pevačice, pronađen je i veliki broj predmeta kao što su čekići, ključevi za gume na automobilima, ali i kamenja različitog oblika, a veštačenje svakog od tih predmeta nije pokazalo prisustvo bioloških tragova koji bi potvrdili da je upravo to predmet kojim je ubijena pevačica.
Oružje bi predstavljalo jedan od najvažnijih dokaza u ovom postupku, ali ga policija punih osam godina nije pronašala.
Na nasip su kobnog 2. aprila 2016. godine došli Jelena, Zoran i njihova maloletna ćerkica, kako bi pevačica trčala. Ipak, na saslušanju ćerkica je dala alibi ocu jer je rekla da se on nije odvajao od nje kada je Marjanovićeva nestala. To dovodi do zaključka da bi optuženi Zoran morao imati pomagača kako bi izvršio zločin.
Ipak, uprkos svedočenjima velikog broja ljudi, ovo je jedan od detalja o kom se ne zna ništa.
Mesto zločina bilo je kontaminirano velikim brojem tragova ljudi koji su učestvovali u potrazi, a jedan od dokaza tužilaštva jeste da se blato pronađeno kod tela pevačice i blato na pantalonama Zorana Marjanovića poklapalo po strukturi na veštačenju.
U presudi Višeg suda u Beogradu jedan od ključnih dokaza da je Zoran Marjanović ubio svoju suprugu bilo je njegovo kretanje koje je zabeleženo baznim stanicama. Naime, Zoran je oko 16:38 časova ugasio svoj telefon, a potom ga ponovo upalio oko 17:04. Gotovo 30 minuta je bio „nevidljiv“ baznim stanicama. Međutim, urađena je analiza kretanja pevačice i Marjanovića.
Tom analizom ustanovljeno je da bi susret njih dvoje bio neizbežan oko 17 časova na mestu upravo gde je pronađeno telo pevačice. Takođe, sudija je navela da iako je telefon bio ugašen, on bi bio vidljiv baznim stanicama, ali ako je Zoran bio na mestu gde je ubijena pevačica, tu je signal bio slabiji i zbog toga nije bilo moguće registrovati njegov uređaj u momentu izvršenja zločina.
Ipak, Zoran je tvrdio da se nisu sreli.
Takođe, postavlja se pitanje i kako je moguće da Zoran nije video ništa na nasipu, eventualno napad na suprugu, ukoliko je, kako tvrdi, nevin.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare