0
Da se za mesto šefa najbitnijeg tužilaštva u državi Nenad Stefanović nije preporučio vladajućoj kasti samo „radom“ na onim slučajevima koje je držao po fiokama i koje su njegovi naslednici „kitili“ službenim beleškama zbog nepostupanja, dokazuje i nekoliko „okončanih“ postupaka koje je „Nova“ imala na uvidu, a koje su osim njega, „rešavali“ i njegovi najbliži saradnici i to – iz oblasti nelegalne gradnje.
U pitanju su postupci koji su vođeni protiv bahatih investitora pred Trećim osnovnim tužilaštvom, a kojima su, pored Stefanovića, bili zaduženi i njegovi danas najbliži saradnici iz Višeg tužilaštva – Lazar Lazović i Miodrag Marković.
Dok u javnosti uporno pokušava da se predstavi kao „borac“ protiv građevinske mafije, sve što je do danas šef VJT uradio jeste to da je naložio da se ukinu posebna odeljenja za procesuiranje nelegalne gradnje u osnovnim tužilaštvima. Na ovaj način, uspostavio je kontrolu nad svim ovakvim postupcima u prestonici, što ni po čemu ne bi bilo sporno da je bar jedna prijava rezultirala nekom većom istragom. Dok uporno ignoriše one slučajeve koje VJT već ima u radu, poput postupka protiv bivšeg gradskog sekretara Nemanje Stajića, Stefanović se uporno bavi predmetima koji sada nisu u njegovoj nadležnosti, targetirajući podređene kolege da su zaštitnici građevinske mafije zbog blagih kazni.
Da ni on, ali ni dvojica njegovih „suflera“ i najbližih saradnika nemaju za takve optužbe nikakvo pokriće, dokazuje dokumentacija koju je „Nova“ imala na uvidu iz vremena kada su sva trojica bila zamenici u Trećem OJT.
Prvi slučaj koji je „Nova“ imala na uvidu, datira iz aprila 2015. kada je zamenik opštinskog pravobranioca Đorđe Popac podneo Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Miodraga Ž, direktora jednog poznatog novobeogradskog trgovinskog preduzeća. Prijava je podneta zbog nelegalnog dograđivanja postojećeg objekta u Bulevaru Arenija Čarnojevića, za koje ova kompanija nije imala dozvolu.
Pročitajte još:
0
0
0
Nakon što je građevinski inspektor izdao naredbu da se radovi obustave, Miodrag Ž. se na to nije obazirao već je nastavio gradnju, što je trebalo da bude otežavajuća okolnost u njegov daljem procesuiranju. Međutim, Nenad Stefanović koji je zadužio ovaj predmet, nakon dve godine i tri meseca odbacio je krivičnu prijavu i obustavio istragu protiv Miodraga Ž.
Drugi slučaj nelegalne gradnje koji smo imali na uvidu procesuirao je Stefanovićev kum i danas jedan od rukovodilaca u Višem javnom tužilaštvu. Lazović je krajem novembra 2018. odbacio prijavu protiv Ivana Ć. Koji je zidao neleaglni objekat u Batajnici. Zanimljivo je da je prijava podneta čak dve godine ranije, a da je Lazović istu odbacio primenom instituta oportuniteta, na osnovu kog je Ivan Ć. Bio dužan da uplati 80.000 dinara .
Pored ovog slučaja, „Nova“ je imala na uvidu još osam Lazovićevih predmeta za nelegalnu gradnju, a koji su svi okončani sporazumima o priznanju krivice i uslovnim osudama. Prvi među njima je postupak iz avgusta 2016. koji je vođen protiv investitora Marinka M. koji je bez dozvole izlio temelje za stambeni objekat u Zemun polju. Gradnju je nastavio i nakon što je građevinska inspekcija zatvorila radove. Uprkos tome što je godinu dana čekao izveštaj iz MUP o ovom slučaju i slao urgenciju, Lazović je skoro dve godine kasnije sklopio sporazum sa Ivanom Ć. Kom je izrečena novčana kazna od 10.000 dinara i uslovna kazna zatvora od osam meseci.
Identičnu odluku doneo je i mesec dana kasnije u slučaju Delije B. koji je takođe zidao objekat u Batajnici, kao i za Mariju M. koja je „odpečatila“ gradilište u Surčinu i nastavila da zida objekat. Šest meseci uslovnog zatvora predložio je i za Duška B. Investitora iz Zemuna, koji je takođe bez dozvole gradio stambeni objekat, čak i nakon zatvaranja gradilišta. Identičnu odluku doneo je i krajem 2018. u slučaju Gordane M. koja je bez dozvole zidala na Ugrinovačkom putu, kao i za Duška K. Koji je bez dozvole podigao čitav sprat u Batajnici.
Sedam meseci uslovnog zatvora bila je kazna koja je na Lazovićev predlog izrečena Zoranu M. i Stevanu M. koji su na Tošinom bunaru, bez dozvole izgradili poslovno-magacinski prostor. Ovaj slučaj u toliko je specifičan što se jedan od okrivljenih nije odazivao Lazovićevim pozivima za saslušanje, zbog čega je čak i sud za njim raspisivao potragu. Uprkos očiglednoj opstrukciji postupka koji je zbog svega toga trajao pune četiri godine, Lazović je dozvolio okrivljenima da sklope sporazum i dobiju uslovnu osudu.
„Nova“ je imala na uvidu još tri postupka čiji je potpisnik Miodrag Marković, aktuelni šef odeljenja za opšti kriminal u VJT. On je u martu 2019. takođe sklopio sporazum sa investitorom Nikicom V. iz Zemuna koji je bez dozvole gradio stambeni objekat na toj opštini.
Pročitajte još:
Osuđen je na godinu dana uslovnog zatvora ,što je bila kazna i u slučaju Dragana J. koji je takođe bez dozvole zidao objekat na istoj opštini. Marković je i potpisnik odluke o odbacivanju jedne privatne krivične prijave, koju je protiv investitora Dejana K. podnela njegova poslovna partnerka Atina M. u aprilu 2014. Ona je navela da je sa tuženim trebalo da izvodi radove na adaptaciji tavanskog prostora jedne zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina, zašta su imali saglasnost stanara.
Dejan K. je međutim, kako je tvrdila u prijavi, sam izveo određene radove, podigao pregradni zid i postavio vrata, čime joj je onemogućeno da pristupi tom prostoru. Nakon što je od nadležne inspkcije dobila potvrdu da je Dejanu K. Naloženo da odmah ukloni sve što je postavio, kao i da nakon godinu dana on to nije uradio, prijavu je podnela tužilaštvu. Marković je mešutim, prijavu odbacio posle nekoliko meseci, a da nije preduzeo nijednu dokaznu radnju.
BONUS VIDEO: Sudija Majić o Nenadu Stefanoviću
