9
Krunu Milovanović (63) iz Pančeva, majku Marijane Jojkić (30) koja je pre četrnaest i po godina preminula u teškim mukama jer lekari Opšte bolnice u tom gradu danima nisu konstatovali da joj je puklo slepo crevo, umalo je zadesila ista sudbina, kada je pre mesec dana završila u istoj bolnici sa identičnim simptomima kao i njena pokojna ćerka. Identičnostima tu, nažalost, nije bio kraj, jer pančevački lekari ponovo nisu shvatili ozbiljnost zdravstvenog stanja svoje pacijentkinje, već su je nakon brzinskog ultra-zvuka i uputa za laboratoriju ispratili kroz vrata uz komentar da joj je sve u redu sa stomakom. Sutradan, Kruna je primljena u privatnu bolnicu gde je hitno operisana zbog perforacije slepog creva i gangrene koja je već zahvatila crevni sistem.
Šta bi se dogodilo s Krunom da je po savetu lekara iz bolnice otišla u laboratoriju da ispituje urin, uprkos očiglednim simptomima upale slepog creva, analizi krvi koja je na to dodatno ukazivala, kao i njenim upornim sugestijama lekaru, za njenu porodicu je više nego jasno.
„Završila bi gde i Marijana – pod zemljom. Ovo je dokaz da ništa nismo uradili, da je sva naša borba da se nešto promeni u zdravstvenom sistemu i odnosu lekara prema pacijentima, bila uzaludna. Deset godina smo obijali sudske pragove u nadi da će osoba koju smo smatrali krivcem za njenu smrt, hirurg dr Aleksandar Ivica biti osuđen zbog lekarskog nemara. Cilj svega toga nije bila osveta tom lekaru kog je sud na kraju oslobodio krivice, već to da više ničija deca ne ostanu bez majke koju nisu stigli ni da upamte. Cilj nam je bio da se više nikada nikome ne desi nešto slično, ali evo – ponovo se dogodilo nama“ kazala je za Nova. rs Ivana Milovanović, tetka pokojne Marijane.
Ona kaže da ni sama ne može da razume kako su se, posle svega što se dogodilo Marijani, uopšte obreli u pančevačkoj bolnici i zašto odmah nisu potražili pomoć na drugoj adresi.
„Sad mi se čini da smo jednostavno morali da prođemo kroz bolnicu kako bismo se uverili da se ništa nije promenilo. Najpre su nas uputili u kovid ambulantu jer je Kruna imala temperaturu, ali pošto sam i sama zdravstveni radnik, nisam ni pokušala da im ispunim tu želju, znajući odmah o čemu se radi. Krunu je primio mladi specijalizant, koji se nije preterano osvrtao na njene sugestije da ima identične bolove kao i Marijana, ali i da na to ukazuju nalazi krvi. Bolove je najpre pokušao da prepiše njenoj hroničnoj bolesti, a nakon što je ona pokušala da mu objasni da joj je taj bol dobro poznat, a da su ove tegobe nešto sasvim drugo, on je šalje na ultrazvuk i da uradi urinokulturu, a da potom dođe ponovo, ali za četiri dana – ispričala je Milovanović i dodala:
„Na rastanku, Kruna je pitala mladog lekara šta da pije protiv bolova. Odgovorio joj je: „Ma šta god ‘oćete!“. Ostala sam zgranuta. Upravo to je bila greška lekara dr Ivice u Marjaninom slučaju jer je davanjem analgetika za bolove zamaskirao kliničku sliku. Kruna mu je odgovorila da i zbog hronične bolesti ne sme da pije bilo šta, na šta je on odgovorio: „Aha, e pa ona uzimajte paracetamol“.
Zapanjeni bolničkom dijagnostikom, uputili su se u obližnju pančevku privatnu kliniku na ultrazvuk stomaka, u kojoj ih je, sasvim očekivano, dočekala doktorka iz Opšte bolnice.
„S vrata nas je prepoznala zbog Marijaninog slučaja i prvih nekoliko minuta našeg razgovara posvetila govoru o svojim uverenjima da li je dr Ivica kriv ili nije. Dva puta je rađen ultrazvuk jer Kruna nije prethodno unela dovoljno vode, a doktorka je rekla da joj se čini da nema nikakvog curenja u stomaku, ali da opet ne može da tvrdi upravo zbog nedostatka vode. Odlučili smo da se za dalju pomoć sutradan obratimo lekarima privatne bolnice u Beogradu, u kojoj je dijagnostikovanje trajalo bukvalno dva minuta i to na osnovu papira iz bolnice. Hirurg je odmah shvatio koliko je stvar ozbiljna i naložio najpre skener, a potom momentalnu operaciju“, kaže naša sagovornica i dodaje:
„Kada je otvorio stomak, shvatio je da je gangrena već uhvatila debelo i tanko crevo, odnosno da je tečnost iz perforiranog slepog creva curela i trovala stomak sigurno tri prethodna dana. Kako je moguće da je to ovaj hirurg video, a ono dvoje nisu? Srećom, na kraju se sve dobro završilo, Kruna se polako oporavlja, kako od operacije, tako i od saznanja da smrt njene ćerke nikome nije bila za nauk“, kaže ona.
Fizički oporavak, kako kaže naša sagovornica, propraćen je i psihološkim, jer se neutešna Marijanina majka sada suočila sada i sa životnom i sudbinskom dilemom.
Pročitajte još:
„Pitala me je: “ Kako to da nisam uspela da spasem svoje dete, a da sam uspela sebe?“. Upravo to mi je bio glavni atrgument da moram da progovorim za javnost, da ispričam svu našu muku, da upozorim ljude. To što je sudski postupak u našem slučaju okončan ne znači da treba da se zaustavim. Zbog neke druge Marijane, ili Krune, zbog nečije majke, sestre…Insistiraću i na sastanku sa upravom bolnice, ovakve stvari ne smeju više da se događaju“, završava naša sagovornica.
Lekar nije kriv, ali bolnica jeste
Desetogodišnje suđenje dr Aleksandru Ivici zbog nesavesnog lečenja Marijane Jojkić, okončano je posle 10 godina suđenja oslobađajućom presudom, nakon dve osuđujuće prvostepene. Postupak su pratile brojne kontroverze, između ostalog i „zagubljivanje“ presude u pisarnici tužilaštva, kao i prolazak roka za podnošenje žalbe. Koliko je ceo slučaj paradoksalan, najbolje pokazuje i to da je uprkos oslobađanju lekara, u parničnom postupku Opšta bolnica u Pančevu proglašena odgovornom za Marijaninu smrt zbog čega je njenoj porodici isplaćena odšteta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
