"Greške i neprihvatljiva tumačenja sudija se otkljanjaju sistemski, tako što postoje redovni i vanredni pravni lekovi. Tako je u svakoj državi, jer postoji pretpostavka da sud neće uraditi nešto pravilno, pa će onda stranke da iniciraju preispitivanje odluke. Ali nikako ne bi trebalo da se desi da se to čini pod pritiskom javnosti", smatra Dragana Boljević iz Društva sudija.
Ministarka pravde Maja Popović podnela je zahtev Visokom savetu sudstva da u skladu sa svojim nadležnostima preispita postojanje disciplinske odgovornosti Radmile Đerić, sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ministarka pravde najavila je da će inicirati „preispitivanje postojanja odgovornosti postupajućeg sudije“, koji nije odredio pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Karaburmi u Beogradu, piše N1.
Ova odluka sudije u međuvremenu je preinačena, pa je L. G. određen pritvor do 30 dana.
„Suviše nagađamo u ovom slučaju i u vezi sa okolnostima koje su se završile tragično kao i oko preispitivanja odgovornosti sudije. Ja ne mogu da vam kažem šta je Visoki savet sudstva uradio, niti šta je ministarstvo uradilo, disciplinski postupak protiv sudije vodi se na predlog disciplinskog tužioca, a inicijativu za pokretanje postupka može da stavi svako lice. Bilo ko je mogao da pokrene inicijativu, ali je disciplinski tužilac taj koji odlučuje da li će da pokrene postupak, ako oceni da postoji opravdana sumnja da je izvršen disciplinski prekršaj. Disciplniskog tužioca i disciplinsku komisiju imenije VSS i to među sudijama sa besprekornom karijerom koji imaju najmanje 15 godina staža, to su iskusne sudije koje znaju posao“, objasnila je Boljević.
Ona naglašava da je sudijski posao komplikovan i da je u svakom postupku neka stranka nezadovoljna.
„Zbog toga što je sudiji povereno da donosi teške odluke koje se mogu nesvideti strankama, sudija ima imunitet i za njih ne odgovara osim ako se ne utvrdi da je izvršeno krivično delo. Niko ne tvrdi da su sudije bezgrešne, ljudi smo, stvari su komplikovane. Greške i neprihvatljiva tumačenja se otkljanjaju sistemski tako što postoje pravni lekovi, redovni I vanredni. To postoji u svakoj državi, jer postoji pretpostavka da sudija neće uraditi nešto pravilno, pa će onda stranke da iniciraju preispitivanje odluke. Ali nikako ne bi trebalo da se desi da se to čini pod pritiskom javnosti“, dodaje Boljević.
Napominje da bekstvo s lica mesta ne mora da znači da će neko biti nedostupan sudu.
„Možda je hteo sebe da spreči od strože kazne. To je okolnost koja će verovatno uticati da će neko biti strože kažnjen. Pritvor je tehnička mera koja obezbeđuje prisustvo okrivljenog i nesmetano odvijanje postupka. Problem je što su se mnoga osećanja pomešala, ljudi su opravdano bili gnevni, razočarani i željni pravde, ali mora da se zna da ne može na takav način. Uveren sam da njihov gnev nije doveo do toga da se odluka preinači, već žalba tužioca“, kaže Dragana Boljević.
Ona kaže da je ponašanje građana posledica toga što nemaju poverenja u sud i da zato mora da se proveri da li je to nepoverenje opravdano.
„Meni se čini da nije sasvim opravdano i da se nekada propušta da se ukaže nešto što je dobro, a ima mnogo dobrih stvari u sudu. Trebalo bi reći šta je dobro u sudstvu, raditi na tome da se stvori jedna objektivna slika o sudstvu, a ne da se gleda kroz drastične primere i da se stvara slika da nešto ne funkcioniše“, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija.
„Beograd je veliki grad pa se sudije ne poznaju s okrivljenima, u nekim drugim gradovima sudije poznaju učesnike i to nije razlog da se izuzme. Sudija se izuzima kada postoje okolnosti koje ukazuju da on može da bude pristrasan. U konkretnom slučaju mi to ne znamo, čak i ako ga je poznavala da li je uticalo na njenu pristrasnost“, rekla je Boljević.
Pratite nas i na društvenim mrežama: