Rat „kavčana“ i „škaljaraca“: Ubijaće se do poslednjeg

Hronika 06. mar. 202009:46 > 10:52
Podeli:
Foto: Mup Srbije/ slobodan kašćelan, jovica vukotić, igor dedovic, radoje zvicer

Ubistvom Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini, te likvidacijom Sćepana Roganovića u Herceg Novom, ali i ranjavanjem Igora Krstovića, nastavljen je rat i u 2020. godini između "kavčana" i "škaljaraca", u kome je od 2014. godine nastradalo više od 50 ljudi, a kraj sukoba nije ni na vidiku. Eksplozija u kojoj je preksinoć poginuo Đorđije Božović, istina, više deluje kao samoubistvo nego obračun klanova, ali naravno da se svi pitaju za koga je bio pripreman eksploziv koji je nestručnim rukovanjem aktiviran? Rat oko droge prerastao je u krvnu osvetu, a mnogo je indicija da je sukob indukovan i političkim i uticajem drugih interesnih grupa, pa Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta postavlja pitanje šta policija radi da spreči ta silna ubistva koja odavno predstavljaju visok rizik po živote nedužnih građana.

Krvavi rat dva klana započeo je zbog nestanka 300 kilograma kokaina u Valensiji, 2013. godine, kada se nekada jedinstveni klan iz Kotora, podelio na „škaljarce“ i „kavčane“. Od tada je počeo žestok rat, koji traje već šest godina, a u kome je ubijeno više od 50 ljudi. Surovost ovog rata pokazuje i korišćenje eksploziva, bacanje bombi, ali i upotreba snajpera, a poslednjih godina likvidirani su i članovi porodica, koji nemaju bliske veze sa klanovima. Ubistva se sve češće događaju na javnim mestima, u prepunim kafićima i prometnim ulicama, pa čak i pred ženama i decom. Klanovi ne prezaju od slučajnih žrtava, kakvih je bilo nekoliko, a likvidatori retko kada budu otkriveni. Iako se pretpostavlja ko su naručioci likvidacija, retko koje ubistvo je i rasvetljeno.

Ubistvom Šćepana Roganovića 13. februara u Herceg Novom, nastavljena je surova likvidacija članova suparničkih klanova. Samo u porodici Roganović, koji su na strani „kavčana“ od početka rata život su izgubila trojica muškaraca, dok je jedan ostao bez nogu. Reč je o Dušku Roganoviću, koji je teško ranjen u Herceg Novom 25. aprila 2017. godine, a od posledica eksplozije, amputirane su mu obe noge.

Oko za oko, zub za zub

Nakon toga, Duškov otac Niko, ubijen je 26. jula 2017. godine u Herceg Novom, a sličnu sudbinu doživeo je i Vladimir Roganović, Duškov brat od strica koji je ubijen 21. decembra 2018. godine u Beču, dok je ranjen Stefan Vilotijević, takođe pripadnik „kavčana“. Likvidacijom Vladimira Roganovića, pokrenuta je osveta, zbog koje je, kako se sumnja, 20. aprila 2019. godine ubijen Veselin Vesko Vukotić, otac Jovice, vođe „škaljaraca“. Veselin se „zamerio“ kavčanima i, kako se sumnja, zbog toga što je sa sinom Jovicom, bio u kolima kada je pucano na Tamaru Zvicer, suprugu Radoja Zvicera, jednog od vođe „kavčana“.

Označeni vođa „škaljaraca“ Jovica Vukotić Foto: MUP Srbije

 

Sćepana Roganovića, bezbednosne službe nisu tretirale kao člana organizovane kriminalne grupe te nije bio evidentiran kao neko na položaju u klanu, ali nisu ni isključile mogućnost da je na neki način bio uključen. Privođen je zbog zelenašenja, ali te optužbe nisu dokazane.

Radoje Zvicer Foto: MUP Srbije

 

Novljanin Miloš Đuričković uhapšen je zbog sumnje da je pomogao nakon ubistva Sćepana Roganovića, i da je uništio tragove. Njegov navodni rođak, takođe Miloš Đuričković, inače kum Gorana Radomana, prve žrtve ovog krvavog rata koji je ubijen u februaru 2015. godine na Novom Beogradu, ranjen je u maju 2017. godine u Beogradu. Milošev brat Goran Đuričković, pripadnik „škaljaraca, kao i ostali Đuričkovići, ubijen je u Budvi 27. oktobra 2015. godine iz snajpera, a prethodno je izbegao dve likvidacije, prvu kada je greškom stradao njegov kum, Saša Marković. Takođe, Goranov bliski rođak Radomir Đuričković, preminuo je od posledica ranjavanja 11. oktobra 2016. godine, nakon što su dan ranije, iz vozila u pokretu pucali na njega.

Iako je „mafijaški kod“ da se ne ubijaju članovi porodice koji nisu u kriminalnim poslovima, likvidacije poslednjih godina pokazuju da pravila više ne postoje. Ubistva Roganovića i Đuričkovića, između ostalog to pokazuju, ali daleko od toga da su oni jedini. Prema nekim informacijama, prećutan dogovor ipak donekle postoji, a to je da su pošteđene samo žene, i muškarci mlađi od 16 godina.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Novu.rs“ da je na teritoriji Srbije smanjen broj obračuna.

„Sada se mahom dešavaju u zemljama Evropske unije i u Crnoj Gori. Nema novina u rešavanju ubistava. I dalje su u najvećoj meri nerasvetljena. Nijedan slučaj mafijaškog ubistva nije dobio svoj epilog na sudu u poslednje dve godine“, kaže Đorđević.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Foto:Medija centar Beograd

 

On smatra da je došlo do promene načina izvršenja ubistava u poslednji godinu dana.

„Ubistva izlaze iz ustaljenog koloseka profesionalnih egzekucija, brzih, tačnih, na javnom prostoru i bez nevinih žrtava. Sukob je van kontrole jer se ubistva događaju pred porodicom i decom. U Crnoj Gori postoji i nevina žrtva“, objašnjava Đorđević.

Sukob širi od obračuna dva klana

Zbog znatne oslabljenosti jednog od klanova, Đorđević ne isključuje i moguće zatišje.

„Ostaje otvoreno šta će se desiti u budućnosti kada konsoliduju snage jer je sukob, prema mnogim izvorima, širi od sukoba dva crnogorska klana“, kaže Đorđević.

Ubistvo Dedovića i Stamatovića u Atini, pred prepunim restoranom i uz prisustvo supruga i dece, za direktora Centra za prevenciju kriminaliteta Dušana Davidovića, ne iznenađuje, jer klanovi, kako kaže, ne prezaju ni od čega.

Ubijeni Igor Dedović Foto: MUP Srbije
„Svakako da bi sva ta ubistva trebalo istražiti i uporediti, ali ubicama je možda jednostavno tako bilo zgodno. Tad se desilo, bio je na meti, moglo je da mu se priđe i da bude likvidiran. To što je u punom restoranu, prepunom dece, oni ne prezaju ni od čega“, kaže za „Novu.rs“ Davidović.

Međutim, upozorava Davidović, nekako se već dugi niz godina na takve sukobe, organizovani kriminal i na bande i klanove više gleda sa fenomenološke, nego sa strateške strane. Niko, kaže on, ne komentariše ponašanje i rad policije.

Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta Foto: Screenshot N1
„Šta je policija uradila da bi se sprečilo da dođe do tih silnih ubistava, namerno to podvlačim, jer je to visok rizik po živote nedužnih građana. Zašto dozvoljavaju da dolaze ubice iz Crne Gore koje su se odomaćile ovde i dozvoljava im se  da šetaju po gradu i da pucaju kao divljaci. Šta je uradila policija po tom pitanju? Ništa“, kategoričan je Davidović.
Prema njegovom mišljenju, postoje najmanje dva razloga zašto nerešeni slučajevi ostaju nerešeni, ili se bacaju u fioku ili se nađu neki krivci pa se onda šetaju po pritvorima godinama.
„Očigledno je da politika, odnosno vlast, stoji iza nekih od tih slučajeva, ili su iza nekih kriminalaca, ili su na neki posredan ili neposredni način neki njihovi u to uvučeni i tako dalje. Drugo, 80 odsto kriminala se dogodi u Beogradu, a šefovi beogradske policije su nekada bili „vuci“, takvi profesionalci i takvi policajci da su mogli filmovi da se snimaju o njima. Poslednjih decenija imate ljude koji dolaze sa čistog zraka u megalomanski grad koji je toliko opterećen kriminalom, bedom, političkim sukobima, užasnim socijalnim problemima. Sve su to okolnosti koje pospešuju kriminal i teška krivična dela, kao što su ubistva“, kaže Davidović i dodaje da se nastavak sukoba i ubistava može očekivati jer je uključena i krvna osveta, zbog koje će se do poslednjeg ubijati.

Na osnovu čega ministar priča  

Davidović se pita i koja je kriminalna politika koju vodi društvo, odnosno država i policija, ali i šta mi imamo od Biroa za koordinaciju rada službi.
„Imamo ministra koji izađe jednom u mesec, dva dana i kaže „smanjen je kriminal za 17 odsto“. Na osnovu čega, kada statistike kriminala nema. To što on kaže jeste policijska evidencija koju on ima, šta je registrovano od strane policije. Ovi događaji se, ponavljam,  više gledaju fenomenološki, da se popune stupci u novinama ili minuti na nekim televizijama, a ne strateški, da se sedne za sto, napiše se studija, urade istraživanja. Decenijama nema istraživanja na temu kriminala ili na temu kriminalne politike u Srbiji“, objašnjava Dušan Davidović i dodaje da je nekada srpska policija bila uz rame kolegama iz Francuske, čak i ispred njih po rešavanju krvnih delikata. Srpska policija je tu bila neprevaziđena.