Dva vlasnička psa uginula su juče, nakon što je nepoznata osoba bacila otrov u dvorište porodične kuće Borke Rokvić, u mestu Slanci pored Beograda. Borka u razgovoru za Nova.rs kaže da prizor svojih kućnih ljubimaca koji se muče, nikada neće moći da zaboravi.

Nemili događaj koji je vlasnicu pasa i njene sinove izuzetno potresao, dogodio se u subotu uveče.

„Sin i ja smo došli iz grada oko 20 sati. Odmah smo im dali da ručkaju i pustili ih u dvorište, pošto oni obično čekaju na terasi dok smo mi van kuće. Nakon pola sata se pojavio mlađi pas, Mika. Tresao se, imao je temperaturu. Došao je do nas i tražio pomoć. Pozvala sam sina i videli smo žuti trag i penu na ustima, to je bio znak da je kreozan u pitanju. Danas nam je profesor sa Veterinarskog fakulteta rekao da je taj otrov zabranjen i da se ne proizvodi već 20 godina. Sinoć smo odmah pozvali veterinara, koji nam je rekao da nema spasa, čim je kreozan u pitanju. Rekao nam je da Miki damo da pije hidrogen i da ga tuširamo kako bismo pokušali da mu skinemo temperaturu. Odmah smo ga stavili u kadu, tuširali, mazili, masirali, međutim uginuo je“, objašnjava Borka, inače profesorka u penziji i veliki ljubitelj životinja.

Ona dodaje da su ostale pse uveli u kuću, ali da se iza kreveta sakrio stariji pas Bole, i da je odjednom počeo i on da se trese.

„Njega smo isto hladili, davali mu hidorgen, ali bezuspešno. I on je uginuo vrlo brzo“.

Naša sagovornica dodaje da su, kada su došli sebi, pozvali policiju, ali da pripadnici MUP nisu bili preterano zainteresovani za ovaj slučaj. Borka navodi da se njen sin obratio i advokatu, koji je insistirao da policija dođe, jer je otrov bačen u dvorište, te da predstavlja opasnost i za ljude.

„Policija nakon četiri poziva nije htela da dođe. Tek nakon poziva advokata, koji im je zapretio Unutrašnjom kontrolom, pojvili su se, ali nisu uradili uviđaj. Zvali su Beoveterinu i oni su rekli da mogu da preuzmu pse, da ih zamrznu i spale“, priča naša saogovornica kroz suze.

Borka naglašava da je taj otorv mogao da udahne njen unuk, njeni sinovi, ona sama… Ova žena, koja obožava životinje, ističe da ne može da razume ljude koji ubijaju životinje, i pita se – kada ćemo postati dostojanstveni i bolji jedni prema drugima.

„Ko može da uradi tako nešto, zbog čega… Celu noć, dok ih danas nismo odveli na Veterinarski fakultet, bili su u kući, jedan u jednoj kadi, drugi u drugoj. Pretužno, a drugi psi hoće kod njih, cvile… Na VMA-a smo odneli ostatke hrane koje smo pronašli nakon što su se Mika i Bole ispovraćali. Po dvorištu su ostali tragovi tog žutog otrova“, priča Branka, koja ima još pet pasa.

Ističe da ne zna ko je mogao da uradi ovako gnusnu stvar, ali da će svakako pokrenuti tužbu.

„Sigurno ćemo podneti tužbu, kako bismo saznali ko je to uradio, i da bi da osoba ili osobe odgovarale. Od tog otorova je mogao da strada bilo ko od nas, a Mika i Bole su bili članovi porodice. To što sam juče videla, to nikad neću zaboraviti. Taj pogled, taj očaj u njihovim očima… To je nešto što ne mogu da vam opišem… Umrli su nam na rukama“, kaže vlasnica pasa i dodaje:

„Ovim putem apelujem da se stane na put ubijanju životinja. Javnost treba ozbiljnije da se pozabavi ovim problemom,  da se primeni zakon i da se stane sa iživljavanjem nad životinjama. Životinje su divna bića. Mi imamo puno kuca i maca. Kada je neki povređen, svi ostali ga ližu. Kada me nešto boli, to je neopisiv osećaj empatije prema meni. Pronašla sam mir u životu sa njima, oni me čine srećnom. I dalje ne mogu da verujem šta se dogodilo… „, završava Branka drhtavim glasom.

Otrov kreozan zabaranjen

Kreozan je u EU i Srbiji zabranjen zbog svoje visoke toksičnosti.

Kreozan je pesticid koji se koristi za zimsko tretiranje drvenastih biljaka u cilju zaštite od štetočina. Zbog svoje velike toksičnosti, kreozan je opasan za zdravlje ljudi i životinja. Žućkaste je boje, tako da je lako uočljiv. Veoma je toksičan i brzo se apsorbuje u organizmu, pa nije potrebno da ga životinja proguta da bi se otrovala. Dovoljno je da ga omiriše ili da kreozan dođe u dodir sa kožom. Ako se ništa ne preduzme, smrt u najvećim mukama može da nastupi za manje od 6 sati. Može da bude raznesen po travi ili betonu ili da hrana bude uvaljana u njega i bačena.

Zakon o dobrobiti životinja

Zakon o dobrobiti životinja postoji u Srbiji, ali se slabo poštuje u praksi. Ubijanje nedužnih životinja okupira pažnju javnosti koja svakodnevno apeluje na nadležne da preduzmu nešto povodom ovog problema.

Zakonom je propisano da se čovek koji ubije, povredi, muči ili zlostavlja životinje, kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Iako je trovanje životinja prepoznato u našem pravnom sistemu kao ozbiljan problem i regulisano različitim zakonskim rešenjima, istraživanje koje je sproveo Petface pokazuje da nema gotovo nikakvih pozitivnih pomaka u sprečavanju ili sankcionisanju počinioca.

Ukoliko se povređivanje odnosi na zaštićene životinjske vrste, preti zatvorska kazna do tri godine.