"Autobuski manijaci": Kazne uslovne, a žrtve u stalnom strahu

Psiholog Zoran Mušterović u razgovoru za portal Nova.rs kaže da je za "autobuske manijake" specifično jedno, a to je da kod njih zapravo postoji strah od seksualnog kontakta, pa iz tih razloga čine ovakve stvari.“Ovakva ponašanja spadaju u grupu poremećaja seksualnih preferencija, gde za razliku od normalnog seksualnog ponašanja, zadovoljstvo se postiže tajno, odnosno bez znanja partnera, ili te druge osobe. Znači, reč je o osobama koje svoje seksualno uzbuđenje postižu upravo dodirivanjem nepoznatih ljudi i to na javnim mestima. Ipak, u osnovi ovakvog ponašanja je strah od seksualnog kontakta”, kaže Mušterović.

U poslednje vreme zabeležen je porast slučajeva seksualnog uznemiravanja na gradskim mestima. Najčešće se na udaru ovih predatora nalazi slabijii pol, odnosno žene, a neretko su to upravo mlađi naraštaji. Psiholog Mušterović u razgovoru za naš portal ističe da se vrlo često radi o istim ljudima, koji zapravo samo ponavljaju svoje ponašanje, jer nemaju kontrolu nad njim.“Kada je ovo dominantan vid seksualnog uzbuđenja kod neke osobe, onda je gotovo sigurno da će ga ponoviti”, kaže Mušterović.Pre samo nekoliko dana policija je privela Z.C. zbog sumnje da je pipkao putnicu u autobusu na relaciji Beograd-Mladenovac. Prema rečima napastvovane žene, osumnjičeni se "trljao o nju", a nesrećna žena iz straha nije mogla da odreaguje i zaštiti sebe. Javnost u Srbiji još uvek pamti slučaj Mihaila Isailovića (39) iz Krnjače koji je oktobra 2018., u tramvaju na liniji 2, napao i seksualno uznemiravao tada 15-godišnju devojčicu. Seksualni napad zabeležile su kamere u tramvaju, a video se ubrzo proširio na društvenim mrežama. Na pomenutom snimku vidi se kako manijak prilazi devojčici i počinje da je dodiruje i grli. Tinejdžerka pokušava da ga odgurne od sebe, međutim, manijak postaje još navalentniji. Ipak, ono što je najviše zaprepastilo javnost jeste činjenica da se napad dogodio naočigled brojnih putnika u tramvaju, koji su samo nemo posmatrali ceo događaj.Psiholog Mušterović kaže da je glavni problem nereagovanja to što su ljudi u ovakvim situacijama u stanju zatečenosti, ili očekuju da će neko drugi priteći u pomoć.“Reč je o psihologiji grupe, odnosno kada se od drugog očekuje da reaguje, a to je proces takozvanog delegiranja odgovornosti. Ljudi, a posebno žene, budu zatečeni, i to ih pasivizira. Tu donekle igra ulogu i sve veća otuđenost u velikom gradu, gde postoji distanca između ljudi, a samim tim i neučestvovanje u tuđem životu”, dodaje Mešterović.Advokat: Kaznena politika adekvatna

Seksualni manijak Mihailo Isailović je zbog napada na tinejdžerku osuđen na obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Takođe, izrečena mu je i mera zabrane prilaska devojčici koju je napao. Ipak, interesantno je da je dosadašnja praksa u ovakvim i identičnim slučajevima pokazala da se seksualnim manijacima iz prevoza uglavnom izriču samo uslovne kazne.Advokat Nebojša Perović kaže za naš portal da je kaznena politika za ovakve prestupnike adekvatna, ali da je stvar suda kakvu će kaznu izreći.“Sve zavisi od toga kako se kvalifikuje delo. Ako se kvalifikuje kao krivično delo nedozvoljene polne radnje kazne su adekvatne. Kaznena politika se ne razlikuje u odnosu na druge zemlje u Evropi, čak je kod nas za neka dela prema maloletnicima i pooštrena. Smatram da je Krivični zakonik sankcionisao ovu vrstu dela sa kaznama i rasponom istim sasvim adekvatno, međutim tu se postavlja pitanje kaznene politike sudova, odnosno visine kazni koje se izriču ovim prestupnicima", kaže Perović.Advokat Perović kaže i da je bitnija stvar od kaznene poltike stanje žrtve nakon napada. "Ovde je najveći problem bol i patnja kod lica koji pretrpe ovakve napade. Stvori se stres kod žrtava, a potom dolazi do gubitka samoupozdanja i straha da se narednih nekoliko godina sami kreću ulicom. Celu situaciju dodatno otežava i činjenica da sudski procesi u ovakvim slučajevima često traju dugo, odnosno po nekoliko godina, pa je žrtva u konstantnom strahu”, dodaje advokat.Ipak, kako stručnjači navode, kako ne bismo imali još imali još slučajeva Mihaila Isailovića, moramo da, kao društvo, učinimo nešto po tom pitanju. "Ljudi su preopterećeni svojim problemima, nemaju snage i za tuđe, pa ostavljaju utisak da, svojom nereakcijom tokom ovakvih napada, zapravo samo gledaju svoja posla. U svemu tome nedostaje inicijativa da se reaguje, koja lako pokrene solidanost i kod drugih ljudi", kaže psiholog Zoran Mušterović.