Kompanije koje preko noći zarađuju ogromni profit prodajući oružje bez mnogo pitanja, rade to na štetu i namenske industrije Srbije ali ponekad i suprotno državnim interesima. Jedini kriterijum je da kupac ima dovoljno novca, a u koga će pucati, nikog ne interesuje jer je privatni interes iznad državnog.
Međunarodne konvencije, zabrane Ujedinjenih nacija, interesi države Srbije, humanitarna ili moralna načela, crne liste pojedinih zemalja – ništa od toga nije zaustavilo preprodavce oružja, koji uz podršku pojedinaca iz vlasti.
Pročitajte još:
Nekada je za tu unosnu trgovinu bila zadužena državna firma SDPR, ali da bi se izbeglo vezivanje te vrste trgovine za državu, ali i ogromne sume novca završile u privatnim džepovima, SDPR je marginalizovan. Cenu plaćaju ne samo ljudi koji stradaju u ratnim sukobima širom sveta od municije, mina i raketa proizvedenih u Srbiji, već i sami građani Srbije, od radnika u namenskoj koji ginu kao da su na ratištu, do poreskih obveznika koji pokrivaju gubitke namenske da bi privatni posrednici zarađivali basnoslovne sume novca.
Ko su ti ljudi kojima je država dozvolila da budu jači od nje?
Najpoznatiji je Slobodan Tešić, koji važi i za finansijera vladajuće stranke i to široke ruke. Iako je na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnjive trgovine oružjem još od 2018. godine, nesmetano posluje u Srbiji i čak u poslednje vreme širi posao, pa sa ubojnih sredstava prelaz i na trgovinu peletom.
Na crnoj listi SAD, te 2018. godine, pored Tešića, našao se i Luka Karadžić, brat haškog zatvorenika i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Takozvana crna lista predstavlja spisak pojedinaca i kompanija kojma je zabranjen ulazak u SAD i kojima je imovina zamrznuta. Pored toga, američkim kompanijama zabranjuje se da posluju direktno sa njima ili sa kompanijama koje se povezuju sa osobama čija su se imena našla na listi.
Za Slobodana Tešića je šira javnost saznala pre skoro 20 godina, kada je 2003. godine izbio skandal, jer se srpsko oružje, preko njegove firme, našlo u zemlji u kojoj nije trebalo da je bude. Umesto u Nigeriji, koja je bila navodna krajnja destinacija, oružje je završilo u Liberiji, u koju je izvoz oružja tada bio zabranjen, jer ja te zemlja bila u građanskom ratu.
Slobodana Tešića stavljanje na crnu listu nije omelo i on je nastavio da posluje, ali su listi nepoželjnih osoba i kompanija dodati i njegovi saradnici – Goran Andrić koji uprava kompanijom „Velkom Trejd“, a posluje i u Velikoj Britaniji i Bosni i Hercegovini. Inače, osim na američkoj, Slobodan Tešić se nalazi i na listi Ujedinjenih nacija. Odmah za njim na listi je i Nebojša Šarenac, drugi Tešićev saradnik. On je izvršni direktor i predstavnik firmi „Tehnoglobal“ i „Partizan Tech“, koje su se takođe našle na listi sankcionisanih.
Ipak, iako su mu firme zarađivale desetine, pa i stotine miliona evra, Tešićeva preduzeća su među najvećim dužnicima „Krušiku“, od kog kupuju proizvode.
Posle osvajanja vlasti 2013. Tešić je skinut sa crne liste UN, a kao nagradu je dobio i diplomatski pasoš Republike Srbije, izvestili su svojevemeno iz KRIK-a.
Ali, dok veze Tešića sa vlašću nisu toliko vidljive, koliko je posao trgovine oružjem primamljiv, pokazao je primer pokojnog Branka Stefanovića, otac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, a sadašnjeg ministra odbrane Nebojše Stefanovića.
Iako u godinama, Branko Stefanović je bio aktivni penzioner, pa je tako dobio posao u firmi GIM, koja se takođe bavi preprodajom oružja. I GIM je bio „naslonjen“ na „Krušik“, kupovali su proizvode te firme po cenama koje su bile niže od proizvodnih, dok je sasvim druga cena bila za državnu firmu SDPR. Time je GIM bio i mnogo konkurentnjiji ali su ostvarivali i mnogo veći profit.
Vlasnik firme GIM je Goran Todorović, on i otac ministra Stefanovića su čak jedno veme imali zajedničku firmu, ali su raskinuli poslovni odnos kada je afera dospela u javnost. Posle neveštih pokušaja Nebojše Stafanovića i Aleksandra Vučića da zataškaju ulogu Branka Stefanovića u prodaji oružja, isplivalo je da on ne samo da je zaposlen u GIM-u, već je i savetnik, da je posredovao u sklapanju posla GIM-a i Krušika na teret Krušika, da je čak putovao u Saudijsku Arabiju da bi tamo GIM sklapao unosne poslove.
Posle svog čerupanja „Krušik“ koji je obezbedio ogroman profit svima, dospeo je zbog dugova na ivicu bankrota. Srećom, tu je država, pa je Aleksandar Vučić obećao da će država pomoći toj firmi za više desetina miliona evra.
BONUS VIDEO: Kako je Krušik posao gubitaš
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare