Amber alert - potraga za nestalima u Srbiji koja nikad nije zvanično uvedena

Nedavno je u Beogradu održana još jedna javna rasprava o uvođenju Amber Alerta u organizaciji Centra za nestalu i zlostavljanu decu kojoj su prisustvovali ministarka pravde Maja Popović, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri i predsednica Fondacije Novak Đoković Jelena Đoković, kao i predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Fondacije Share, Centra za prava deteta i organizacije ASTRA, saopštio je pomenuti Centar. Međutim, i ovog puta, izostala je podrška policije jer se niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije pojavio, koje je, prema mišljenju stručnjaka, ključna.Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, koji je glavni inicijator uvođenja sistema Amber Alert, rekao je tada da ne želi da veruje da je bezvoljnost ministra policije Aleksandra Vulina može da bude jača od volje države i ostalih ministarstava.

Šta je Amber Alert?

Amber Alert predstavlja jedan od alata koji se pokreću u trenucima kada se prijavi nestanak deteta. Upravo zahvaljujući ovakvom sistemu, informacija o nestalom, osnovni podaci i fotografija različitim kanalima dolaze do građana, kako bi informacija da je potraga za detetom u toku svima bila dostupna.Na taj način, zahvaljujući Amber Alertu, svaki građanin može videti kako izgleda nestalo lice i obratiti pažnju ukoliko ga negde primete.

Kako funkcioniše Amber Alert?

Sistem Amber Alert već je uspostavljen u više zemalja, a uvele su ga - Sjedinjene Američke Države, Belgija, Češka, Nemačka, Francuska, Malta, Grčka, Irska, Portugal, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i slično. Svaka zemlja ponaosob uređuje tačno načine na koji Amber Alert funckioniše, ali suština ostaje ista.Naime, kada se policiji prijavi nestanak deteta, službena lica najpre analiziraju da li će objavom o nestanku ugroziti život deteta, odnosno da li postoje indicije da evenutalni otmičar povredi dete. Potom je važno da se policiji dostave tačni podaci o mališanu - najpre njegova fotografija, a zatim i detaljan i tačan opis o izgledu ili drugim karakterističnim detaljima.Važno je naglasiti da je praksa pokazala da se Amber Alert neće oglasiti ukoliko postoje jasni pokazatelji da je dete pobeglo od kuće. Kao neki opšti kriterijum uzima se da je dete mlađe od 13 godina, ali naravno mogu postojati i izuzeci shodno okolnosti.Većina zemalja uredila je ovaj sistem tako da ostaje uključen 24 sata, s tim što se na svakih šest sati iznova proverava da li postoje objektivne potrebe za njegovim daljim oglašavanjem.Prilikom njegovog aktiviranja, osnovni podaci o detetu i njegova fotografija pojavljuje se na telefonima putem SMS poruka ili drugih aplikacija, informacije se objavljuju u medijima, na televiziji, bankomatima, reklamnim panoima i slično. Dakle osnovna ideja Amber Alerta jeste da fotografija deteta bude lako uočljiva na svakom koraku i da se lik nestalog mališana makar nesvesno "ureže" u pamćenje građana tako da ga mogu prepoznati ukoliko ga negde primete.

Amber Alert uspostavljen nakon tragične smrti otete devojčice

Plemenita ideja o Amber Alertu proistekla je iz jednog tragičnog slučaja koji je potresao javnost u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je oteta devojčica po imenu Amber Hegerman. Devetogodišnja devojčica živela je sa svojom porodicom u Teksasu, u gradiću Arlington, prilično bezbrižnim životom, a svoje dečije dane provodila je najčešće sa bratom Rikijem, vozeći bicikl. Tako je bilo i tog kobnog 25. novembra 1986. godine. Devojčica se na svom dvotočkašu vozila na parkrinu jedne napuštene prodavnice u trenutku kada se kraj nje zaustavio crni kombi.

Nepoznati muškarac je izašao iz vozila, zgrabio malu Amber i uvukao je u kombi, a zatim pobegao. Nemilu scenu sasvim slučajno video je jedan komšija i odmah pozvao policiju. Međutim, ni informacije koje je pružio policiji nažalost nisu bile dovoljne da se otmičar identifikuje, locira i privede, a dete spasi.Pet dana nakon prijave nestanka, telo devojčice je pronađeno u obližnjem zalivu sa prerezanim vratom, kada ga je ugledao slučajni prolaznik. Šta se tačno dogodilo sa devojčicom do danas je ostalo nepoznato, a njen ubica nikada nije priveden pravdi.Tragična smrt devojčice navela je jednu stanarku naselja u kom je devojčica živela, da ode u lokalnu stanicu, sa pitanjem zbog čega radio program može da se prekine sa najnovijim informacijama o vremenskim uslovima, a ne prekida se u situacijama kada se traga za detetom. Tako je ideja o Amber Alertu počela da se širi, a 2005. godine su sve savezne države prihvatile Amber Alert. Stručnjaci sa ove vremenske distancije veruju da je preko 800 mališana spaseno na ovaj način.

Amber Alert u Srbiji

Za uvođenje Amber Alerta u Srbiji još od 2015. godine zalaže se Fondacija "Tijana Jurić" čiji je osnivač Tijanin otac Igor, koji je za ovu akciju krenuo intenzivno da se bori nakon što se i sam našao u poziciji unesrećenog roditelja koji danima nema nikakve informacije o svojoj ćerki, pošto je devojčica prethodno nestala. Tijanino beživotno telo pronađeno je nekoliko dana kasnije, na jednom smetlištu.

Otmica i ubistvo Tijane Jurić postali simbol borbe za bezbednost dece

Tijana Jurić je bila petnaestagodišnja devojčica koja je te 2014. godine bezbrižno otputovala u Bajmok, malo selo nadomak Subotice na severu Srbije. Otputovala je kod bake i deke na raspust, gde je odlazila i ranije, tako da je već imala prijatelje koji su je očekivali na druženju.Kobne večeri družila se sa prijateljima na jednom sportskom turniru u varošici i oko ponoći je u društvu prijatelijce i prijatelja, krenula kući. Međutim, na pola puta setila se da je kod nje ostao duks jednog drugara, pa je odlučila da se vrati. Drug i drugarica su produžili dalje, a Tijani se izgubio svaki trag.

Potraga za devojčicom trajala je bezmalo 12 dana i gotovo da nema osobe koja tih dana nije pratila tešku sudbinu porodice Jurić. Sve oči bile su uprte u policiju, ali uprkos naporima, od devojčice nije bilo ni traga ni glasa. Tih dana "ključale" su informacije sa svih strana, pojavljivale su se razne dojave, a u jednom trenutku otvorena je i Fejsbuk grupa u kojoj je anonimni korisnik saopštio da se za Tijanin otkup traži milion evra. Ispostavilo se da je kreator grupe maloletnik koji je na neprikladan način želeo da se našali u tužnoj i teškoj situaciji. Izvinio se porodici Jurić, a potraga je nastavljena.U međuvremenu pronađeni su Tijanina patika i nokat. Policija je sumnjala da je devojčicu neko automobilom presreo i da ju je nasilno uvukao u vozilo. Crne slutnje ispostavile su se kao tačne.Posle 12 mučnih dana potrage direktor policije saopštio je da je osoba koja je otela devojčicu uhvaćena - reč je bilo o mesaru iz Surčina Draganu Đuriću koji je zbog ovog zlodela osuđen na 40 godina zatvora. Njena tragična smrt pokrenula je više društvenih akcija i zahvaljujući njima uveden je takozvani Tijanin zakon i promenjena je kaznena politika krivičnog zakonika, to jest uvedena je doživotna robija.Bonus video: Šta koči uvodjenje sistema Amber alert?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=takoiuvodjenjesistemaamberalert-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2577353"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram