3
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) je, govoreći o tome što im je MUP Srbije zabranio skup 9. novembra tokom kojeg je bilo planirano uklanjanje murala Ratku Mladiću, naveo da su u ponedeljak pokrenuli upravni spor pre Upravnim sudom, dodajući da misle da će dokazati da je ta zabrana neustavna i protivzakonita. Milivoj Bešlin, istoričar i istraživač, kaže da su aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, time što su gađale jajima mural, napravile najhrabriji antifašistički gest protekle decenije.
Na jednoj strani aktivisti i predstavnici nevladnih organizacija i građani, sa druge grupa desničara koja brani mural posvećen Ratku Mladiću u centru Beograda, a između kordoni policije u punoj opremi. Atmosfera u centru glavnog grada Srbije u utorak uveče bila je napeta, nije bilo većih incidenata i fizičkih sukoba, ali jeste burnih verbalnih okršaja i vređanja.
Dan kasnije – slika je bila nešto drugačija, na mural je bačena kofa kreča, ali su odmah došli momci u kapuljačama da ga očiste, piše N1.
Bešlin kaže da je prolazio pored kvarta ovih dana i da mu je on, s policijom okolo, izgledao kao da je u ratnom stanju.
„Mural je simbol nečega mnogo ozbiljnijeg – mi ovde pričamo o jednoj ozbiljnoj fašizaciji našeg društva, u povratku ’90-ih, ako smo uopšte izašli iz njih“, naveo je gost Novog dana.
Kaže da mu je prvo što mu je palo na pamet, kad sam prolazio tim kvartom, bilo lepljenje nalepnice „Bulevar Ratka Mladića“ što je sada aktuelni predsednik Srbije, tada kao jedan od vođa SRS činio. Sada je Njegoševa u centru Beograda postala na neki način Bulevar Ratka Mladića, simbol jednog potpuno nenormalnog stanja u kom živimo, kaže istoričar.
„Policija čuva ne samo jedan mural, već jedan sistem vrednosti i jedan ideološki koncept „krvi i tla“. Reakcija koju smo videli pre dva dana, koju su učinile dve antifašističke aktivistkinje – one su učinile najvažniji antifašistički gest možda od početka Vučićeve vladavine, i to na dan borbe protiv fašizma i antisemitizma“, istakao je.
Bešlin dodaje da je njihova hrabrost, na neki način, putokaz. Komentarišući izjave ministra policija da je očuvan javni red i mir, kaže da je to bio izgovor i da nije o tome bila reč, već o zaštiti jednog poretka i ideološkog koncepta koji simbolizuje Ratko Mladić.
„Kad imate vlast koja između dve grupe – antifašista i ekstremnih desničara, povlači znak jednakosti i kaže da su to dve jednake opasnosti, to je nešto neprihvatljivo“, naglašava.
Milsavljević navodi da je Inicijativa mladih za ljudska prava u ponedeljak pokrenula upravni spor pred Upravnim sudom.
„I mislimo da ćemo na daljim instancama dokazati da je ta zabrana neustavna i protivzakonita. Mi čitamo to kao jedno arbitrarno tumačenje Zakona o javnom okupljanju, a s druge strane, drugi razlog je zato što se uklanjanje murala jasno vidi kao jedini razlog zašto je taj skup zabranjen čime država Srbija krši zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji i dalje važi. Što znači da ne poštuje presude tog suda“, dodao je.
Milosavljević kaže da smo juče mogli da čujemo predstavnike vlasti koji, kako ocenjuje, aboliraju sebe i odgovornost prebacuju na stambenu zajednicu i huliganske grupe. Ali ono sve što se dešavalo juče, pokazuje da je taj spomenik pod zaštitom države, da tim huliganima policija dopušta da tu dolaze i brišu, navodi on.
Kaže da je sve vrlo jasno. „Komunalna milicija je naložila uklanjanje stambenoj zajednici, ona je se obraćala javnim i privatnim preduzećima koja to rade i kojih ima jako malo u Beogradu da to urade i oni su odbili iz raznoraznih razloga. Mi smo se ponudili stambenoj zajednici da to uradimo na 9. novembar, zajednički i nismo uradili to zbog ove zabrane“, naveo je gost Novog dana.
Milosavljević kaže da je puno murala i po gradovima Srbije i BIH, i da postoji volja i težnja ne samo NVO već i pojedinaca da se uključe u tu borbu. Važno je da budemo solidarni i dalje pritiskamo državu da uradi svoj deo posla, istakao je. Dobro je, dodaje, da polako stižu poruke iz Brisela. Videli smo i šta je reklo devetoro poslanika EP, koji jasno govore o tome da Srbija mora da prizna tu činjenicu da je Ratko Mladić osuđen kao jedan od najodgovornijih, uz Radovana Karadžića, za genocid u Srebrenici i zločin protiv čovečnosti u drugim opštinama BiH.
Bešlin je podsetio i na presudu drugog suda, Međunarodnog suda pravde, koji je takođe presudio da je u Srebrenici bio genocid, a da je Skupština Srbija pre više od 10 godina prihvatila tu presudu. U međuvremenu, Skupština nije poništila tu svoju odluku, tako da su institucije Srbije dužne da, prema međuanrodnom pravu i prema odlukama vlastitog predstavničkog tela, poštuju te presude, navodi on.
Istoričar kaže da se od 2015. godine „aktuelni autokratski režim zaogrnuo novim stepenom nacionalizma, kada je vodio i unutrašnju i međunarodnu kampanju da se negira genocid u Srebrenici, i minimizira“ uz, kako navodi, neprihvatljive konstatacije – da bi se, ako bi se prihvatile presude, stigmatizovao ceo narod kao genocidan, što je, kako ocenjuje, potpuna budalaština.
„Oni čuvaju vlastitu ideološku kocpeciju – ovde ipak vladaju i partije i pojedinci koji su bili protagonisti ratova devedesetih, koji pokušavaju sve nas, čitavo naše društvo, da identifikuju sa tom politikom zločina. U protivnom, oni bi morali da osude vlastitu politiku devedesetih, što ne žele“, ističe Bešlin.
Milosavljević kaže da nas i ova i prethodne vlasti, svaka na svoj način, drže u stanju poricanja. Ovaj mural je, kaže, simbol toga kako se „konstantno činjenice izvrću i tumačenja se proizvode na kulturi poniženja i samoviktimizacije“, dodajući da se to radi u kolektivnoj kategoriji, a ne gledaju se pojedinačni životi.
Naveo je primer oca i sina Đokić koji su bili pripadnici Vojske RS i koji su pokušali da spasu četvoricu Bošnjaka iz srebreničke enklave, a koji su streljani. „Zašto ti ljudi nisu oni kojima ova zemlja treba da se ponosi? Ima ih bezbroj onih koji su spasavali tuđe živote i pokazali humanost u najtežim vremenima“, ističe.
„Osnivač logora Sušica nam kreira zakone“
Milosavlljević navodi da ova garnitura vlasti ima među sobom ljude koji su osuđeni za ratne zločine, da ih glorifikuju svakog dana, a da imaju u svojim redovima i one koji nisu osuđeni. „Recimo Svetozar Andrić, koji je iz SPAS-a prešao u SNS, kad se uvukla u koaliciju. On je osnivač logora Sušica u Vlasenici. On je 14. jula 1995. prekomandovan za načelnika štaba Drinskog korpusa. On je bio ispod u lancu komandovanja Radoslava Krstića, koji je osuđen za genocid u Srebrenici. Taj čovek učestvuje u kreiranju zakona u ovoj zemlji“, istakao je.
Na društvu je i svim akterima da ovu borbu vode solidarno i pametno, da murale i druge ovakve forme glorifikacije više ne vidimo, dodaje on.
Bešlin kaže da je Srbija, kad je u pitanju stanje svesti u našem društvu, jedina u regionu koja ne obeležava nijedan datum iz vlastite antifašističke prošlosti. Ova vlast je premrežila društvo i u medijskom i u svakom drugom smislu, oni, kao autokratija, promovišu vrednosti u koje se antifašizam ne uklapa, navodi Bešlin.
Ali, kaže da je primetio i da su opozicionari stali na stranu Vučića i države, navodeći kao primer tvit lidera Dveri Boška Obradovića koji je, kako on ocenjuje, otišao dalje od Vulina, a tu su i „još neki opozicioni aktivisti, koje nije želeo da nabraja“.
Bešlin kaže da kad su 9. novembra aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović napravile, kako je rekao, najhrabriji antifašistički gest protekle decenije – da je svako morao da se očituje na kojoj se strani nalazi.
Milosavljević primećuje da postoji simbioza nacionalističkog na ovim prostorima, jer na primer postoji tabla (kvislinga) Aćif efendije u Novom Pazaru i da je postavljena na zahtev Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Navodeći da nije reč samo o jednom društvu, a govoreći i o primerima iz regiona, kaže da se borba mora nastaviti i u Srbiji i u regionu.
Bešlin kaže da se krenulo sa Dražom Mihailovićem, a da je onda odgovor bio Aćif efendija, i da je problem zapravo ta rehabilitacija. Antifašistički orijentisani ljudi moraju da se organizuju, ali ne onlajn, ističe istoričar.
On navodi da zabrinjava što predstavnici pre svega zapadnih demokratija mirno i indolentno gledaju na „ove vrlo negativne revizionističke, čak i revanšističke glasove koji dolaze iz samog vrha države“ i ponovne pretnje sukobima. “ Ja bih zaista očekivao od predstavnika međunarodne zajednice da imaju i to u vidu kada govore, ja mislim prilično cinično, u svojim različitim izveštajima da su u Srbiji prepoznati napori za evropsko opredeljenje“, dodao je.
Milosavljević se osvrnuo na to da se ne govori da građani ove zemlje plaćaju odštetu porodicama ljudi koji su ubijeni na poljoprivrednom dobru Ovčara. „I mi je plaćamo i treba da je plaćamo, ali ovde treba neko da nam kaže zašto je plaćamo“, ističe Milosavljević, dodajući da, s druge strane, Veselin Šljivančanin veliča svoje zločine, a da je eksponent vlasti.
BONUS VIDEO: Nastavljen „Mural rat“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
