Ako podneseš prijavu protiv Vučića, tužilac neće reagovati

Hronika 12. maj. 202113:34 > 14:13
Podeli:
Foto:Medija centar Beograd/RTS

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu Vladimira Cvijana u kojoj je optužio Aleksandra Vučića za ugrožavanje sigurnosti i to samo na osnovu novinskih tekstova i objava na Tviteru, bez da se iko sasluša i utvrde prave činjenice. Sa druge strane, svedoci smo da su tužilašta u slučajevima kada se na mestu podnosilaca krivične prijave našao Aleksandar Vučić postupala drugačije, pa su tako krivične prijave i osumnjičene gotovo uvek bili procesuirani, a neretko i zatvorskim kaznama.

Veliku buru u javnosti podigla je činjenica da je Vladimir Cvijan 2013. godine podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića nakon jedne sednice u Predsedništvu SNS. Zahvaljujući objavi advokata Ivana Ninića na Tviteru, javnost je saznala da je tog 18. decembra Vučić tokom sednice krenuo ka Cvijanu sa namerom da fizički nasrne na njega „što nije uspeo jer se sapleo o stolicu koja je bila pored njega“.

„To je činio sve vreme vređajući me i preteći mi, čime je učinio krivično delo ugrožavanje bezbednosti Narodnom poslaniku iz člana 138 stava 3 Krivičnog zakonika Republike Srbije“, pisalo je u prijavi podnetoj 19. decembra 2013.

Tužilaštvo je odbacilo ovu krivičnu prijavu i u objašnjenu je navedeno da nema mesta „preduzimanju krivičnog gonjenja prijavljenog… obzirom da se u njegovim radnjama ne stiču obeležja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti koje mu se pomenutom prijavom stavlja na teret, niti bilo kog drugog krivičnog dela za čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

Navedeno je da je analizom teksta koji je objavljen na Cvijanovom Tviter profilu, tužilaštvo utvrdilo da je podnosilac prijave reči za koje tvrdi da mu ih je prijavljeni uputio, karakteriše kao vređanje, a ne kao pretnju. Zatim je „daljom analizom novinskih članaka“ koji se odnose na sam događaj, tužilaštvo utvrdilo da je član predsedništva SNS potvrdio da je došlo do incidenta ali da je vinovnik bio Cvijan.

Novinski tekstovi i objave ne Tviteru bile su dovoljne tužilaštvu da ovog puta bez pozivanja svedoka, saslušanja učesnika događaja, prijavu odbace. Međutim, iskustvo je pokazalo da je tužilaštvo, po svemu sudeći u zavisnosti od podnosioca prijave, reagovao na drugačije načine, pa tako nekada zbog ugrožavanja sigurnosti imamo filmska hapšenja u policijskim akcijama i pritvaranja, a nekada samo prelistavanje Tvitera i dnevne štampe.

Vladimir Cvijan Foto:BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC

Zbog poruka u kojima spominje Vučića završio u zatvoru i umro

Milorad Nikolić iz Crvenke uhapšen je 14. decembra 2016. godine u velikoj policijskoj akciji u svojoj kući u Crvenki, gde je živeo sa bratom i majkom. Optužen je da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138, stav 3, u vezi sa stavom 1, kada se to odnosi na visoke funkcionere države, a tužilac je napisao da je „ugrozio sigurnost pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog Darka Batanića, predsednika Vlade RS (Aleksandra Vučića) i ministra unutrašnjih poslova u Vladi RS (Nebojše Stefanovića) na način što je u navedenom periodu sa mobilnog telefona slao SMS poruke uznemirujuće sadržine. Pri čemu je znao da se lica koja je imenovao nalaze na navedenim funkcijama“.

Nikolić je SMS poruke slao privatnim putem svojim kontaktima iz imenika i nije ih objavio ni na jednom javnom glasilu ili mediju, a ipak one su, prema mišljenju tužilaštva, predstavljale pretnju za bezbednost visokih državnih funkcionera.

Pomenuti Darko Batanić je inače majstor za grejanje koji je prijavio Milorada Nikolića ali i kasnije odbio da ga na sudu goni.

Kako je pisao Danas, Nikolić je potom proglašen ludim i pod teškim lekovima, nakon šest meseci provedenih u ludnici, iznenada umro. U danu kad je umro, stiglo je zakasnelo veštačenje komisije lekara da mu nije mesto u zatvorskoj bolnici.

Njegova porodica je kasnije za pomenuti list tvrdila da je Milorad do svoje smrti ostao u pritvoru iako su sudski veštaci na glavnom pretresu 23. februara 2017. predložili lečenje na slobodi. Umesto da Miloradu ukine pritvor, Osnovni sud u Vrbasu naređuje kontrolno veštačenje Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a pritvor produžava zbog opasnosti od ponavljanja nepostojećeg krivičnog dela.

Zbog Miloradove smrti niko nije odgovara i po svemu sudeći, tako će i ostati, iako porodica sumnja u zvaničan uzrok smrti u kom je objašnjeno da je izdahnuo od plućne embolije, iako su na njegovom telu bile uočljive modrice…

Osuđena zbog objave na Tviteru

Sličan je slučaj Aleksandre Janković Aranitović koja je decembra prošle godine osuđena pred Višim sudom u Beogradu na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci jer je ugrozila sigurnost predsednika.

Ona je 24. jula, godinu dana ranije, na Tviteru pogrdnim rečima izvređala decu predsednika Vučića.

Sudija Jelena Škulić kazala je da je pri donošenju odluke sud imao u vidu da je Janković Aranitović priznala da je napisala sporni komentar na Tviteru jer je želela da uvredi predsednika Srbije, ali ništa više od toga.

Međutim, sud je smatrao da nije reč o psovkama i vređanju karakterističnom u srpskom jeziku već pretnji koja kod lica kojem je upućena „izaziva osećaj uznemirenosti, nesigurnosti i nespokojstva“ tim pre što se vezuje za decu oštećenog „što po prirodi stvari najteže i najozbiljnije pogađa svakog roditelja“.

Kako je i sama ispričala za naš portal, na saslušanju u Beogradu joj je dodeljen advokat po službenoj dužnosti, a ispitivanju je prisustvovao i pripadnik BIA.

Aleksandra Janković Aranitović, Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

„Priznala sam da sam napisala taj tvit, da prezirem Vučića i da smatram da je on fašista. Rekla sam i da sam žrtva nasilja koje se svakodnevno sprovodi nad građanima Srbije od strane Srpske napredne stanke, ali da uprkos tome nisam imala nameru da mu pretim i da mu ugrožavam bezbednost. Oni su me tada obavestili da za učinjeno delo moram biti uhapšena, a nakon što su kontaktirali tužioca, doneli su odluku da će me zadržati u pritvoru policijske stanice „29. novembar“ u trajanju od 48 sati“, ispričala je Aleksandra.

Sudija je istakla da je u ponovljenom postupku utvrđeno da je predsednik bio upoznat sa komentarom i da je sud zaključio da je on nesporno morao doživeti osećaj ugroženosti i da ga je to moralo uznemiriti na način koji odgovara osećaju lične nesigurnosti, odnosno nespokojstva kao bitnom obeležju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Ni prilikom prvog suđenja, ni kada je postupak ponovljen, Aleksandar Vučić nije saslušan u sudnici.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar