Agresija: Kratak fitilj u policijskom času

Zatvaranje građana na 60, odnosno 84 sata, zbog epidemije izazvane koronavirusom, poslednjih nekoliko nedelja izaziva stres kod mnogih stanovnika širom Srbije. Smanjena tolerancija i povećana netrpeljivost, kod mnogih građana izazvala je i prekomernu reakciju.Pa tako, 19. aprila, otac i sin iz Niške banje polomili su vilicu svom komšiji zbog preglasne muzike.Oni su oko 23.30, u vreme zabrane kretanja, upali u kuću žrtve, revoltirani što je, kako su oni smatrali, preglasno puštao muziku. Optužili su ga da ne mogu da spavaju zbog buke, te je došlo do tuče, u kome su nasilnici slomili vilicu svom komšiji.Nasilja je bilo i u Staroj Pazovi, gde je muškarac, u drugoj nedelji aprila, nakon svađe, komšiji naneo teške telesne povrede. Još radikalniji primer dogodio se pre dva dana u Inđiji, gde je Zemunac, takođe nakon svađe, pucao na komšiju iz puške.Glasan seks razlog je poziva jedne građanke, koja se požalila Komunalnoj miliciji da ne može poslednjih mesec dana da spava. Kako su joj objasnili pripadnici Komunalne milicije, žalba za glasan seks može se prijaviti ali samo u propisanom vremenskom periodu.Prema novom kućnom redu za stanare zgrada u prestonici, koji je stupio na snagu 20. novembra 2019. godine, Kućni mir traje od 16 do 18 sati i od 22 do 7 ujutru. Vikendima je nešto drugačije, pa kućni mir počinje od 14 sati i traje do 18, i od 22 do 8 ujutru subotom, a nedeljom do 10 sati.Granica za postupanje jeste 30 decibela danju, odnosno 35 noću, ali je i po usvajanju novog kućnog reda bilo jasno da će teško moći da se utvrdi da li je prekršen kućni mir ili ne, odnosno, ko, i na koji način, meri nivo buke u stanovima. Problem u sprovođenju jeste to što buku bi trebalo da mere inspektori za zaštitu životne sredine, preko ovlašćenih organizacija, a ne komunalni inspektori ili komunalni milicajci.Iskustva iz 2019. godine pokazuju da su se građani upravo na buku najviše i žalili, što je verovatno tako i u prvim mesecima 2020. godine, budući da su ljudi zatvoreni u svojim kućama, a upravo je ona i razlog čestih svađa između komšija, pa čak i fizičkog obračuna.

Psiholog, profesor dr Bojana Dinić, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za portal Nova.rs da su ovo incidenti koji bi se verovatnodogodili i da nema vanrednog stanja."Ukoliko je neko sklon agresiji i nasilju, biće sklon tome u različitim situacijama i pod različitim uslovima, samo je moguće da izolacijadodatno pojačava tu sklonost. Tako, psihološkinje koje rade u SOS centrima za pružanje pomoći ženama izveštavaju o povećanom broju pozivau vezi s nasiljem, mada u Sigurnoj kući ne beleže veći broj, ali treba imati na umu da je reč o različitim vrstama porodičnog nasilja koji ječešći kod korisnika ovih centara. ", kaže Dinić.Ona dodaje da to zavisi od karakteristika osobe, koliko ko ima predispozicije da razvije takvu vrstu ponašanja."Ova situacija je okidač za različita ponašanja, ali retko će se desiti da neko ko nije sklon agresiji, u ovoj situaciji postane agresivan. Za one koji su skloni agresivnom ponašanju, ne nužno fizičkom, već i verbalnom ili psihološkom, ovakve situacije mogu biti okidač za manifestaciju takvog ponašanja. Isto tako, ako je neko sklon prosocijalnom ponašanju, i ono se može više manifestovati u ovoj situaciji. Istraživanje koje smo sproveli u vezi sa pomaganjem u vreme vanrednog stanja pokazuje da ljudi često pomažu svojim sugrađanima, ali da ta spremnost na pružanje pomoći zavisi najviše od od empatije i altruizma.", objašnjava profesorka Dinić.U ovakvim vanrednim uslovima socijalne izolacije i ograničenja kretanja, napominje Dinić, ukoliko oni predugo traju, ljudi jednostavno počinju da pucaju i gube strpljenje.Na pitanje da li bi u normalnoj situaciji, otac i sin pozvali komunalu miliciju i prijavili komšiju za buku, a ne da mu slome vilicu, Dinić kaže da je pitanje koliko se ljudi uopšte obraća komunlnoj policiji ili predsedniku kućnih saveta, te da ima utisak da ljudi češće to istrpe ili ignorišu, ali da ne treba zanemariti i nepoverenje u institucije i organe koje je prisutno kod naših građana."U situaciji nemoći, vi ako nemate poverenje u institucije i da će neko da uradi svoj posao, a kod istraživanja beleže nepoverenje u institucije, onda vi preuzimate stvar u svoje ruke. Spoj toga sa tendencijom ka impulsivnim i agresivnim reakcijama je veoma rizična kombinacija", navodi DinićTreba napraviti razliku, napominje, između situacije kada se na primer osećate nemoćno u vezi s tim što vam seku drveće, pa posadite drvo ispred svog ulaza, i to predstavlja neki način uzimanja pravde u svoje ruke. Međutim, kaže, ovde govorimo o drugom, ozbiljnjijem aspektu koji dovodi do ugrožavanje drugih ljudi."Za one koji su skloni agresiji, ona predstavlja način rešavanja problema i konflikata, to je usvojen obrazac ponašanja. U slučaju postojanja konfliktne situacije ili nekog drugog situacionog okidača, ljudi koji imaju sklonost ka agresiji posežu za agresijom kao načinom rešavanja problema, prevladavanja stresa i slično.", zaključuje Dinić.