Dalibor Lazović, advokat Foto: Privatna arhiva

Advokat Dalibor Lazović, branilac programera Nikole D., jednog od 11 optuženih koji se terete da su mahinacijama sa lažnim investicionim platformama oštetili investitore u Teksasu za 70 miliona dolara, a čije izručenje traži SAD, tvrdi da se njegov branjenik u ovoj grupi našao samo zato što je učestvovao u projektima kojima je kasnije navodno pričinjena štete određenim licima, za koje nije znao čemu će biti namenjeni. Zbog toga je, kako dodaje, u celom ovom slučaju on kolaterarna šteta, što između ostalog, dokazuje i to da nema nikakav novac na svojim računima, kao ni drugu pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Kako je Nova.rs već pisala, 11 građana Srbije, među kojima pojedini imaju i državljanstvo Australije, Filipina, Bugarske i Crne Gore, uhapšeno je 23. jula u Nišu u akciji pripadnika MUP-a Srbije izvedenoj u saradnji sa sa američkim FBI. Oni se terete da su od 2011. godine kao organizovana kriminalna grupa napravili 16 lažnih investicionih platformi, odnosno brokerskih portala, preko kojih su investitorima iz celog sveta, od kojih je većina iz SAD, prodavali fiktivne akcije preduzeća, a novac usmeravali na svoje račune u inostranstvu i time protivpravno zaradili najmanje 70 miliona dolara.

Među optuženima je i Antonije S., koji je jedini od svih osumnjičenih pristao da bude izručen u SAD, jer se, kako smo već pisali, dogovorio sa tamošnjim vlasnima da u predstojećem postupku dobije status svedoka saradnika. Takođe, prema našim saznanjima, prilikom pretresa kuća glavnoosumnjičenih državljana Srbije pronađeno je šest skupocenih automobila, 30 satova marke „roleks“, ali i 250 miliona evra na računu Filipinke koja ima boravište u Srbiji i koja je supruga jednog od osumnjičenih.

Za razliku od glavnooptuženih, kod Nikole D. nije pronađen nikakav nelegalan novac ili nekretnina, a kako u razgovoru za naš portal ističe njegov branilac, advokat Dalibor Lazović njegov klijent već duži niz godina radi kao programer. Kaže da je počeo kao frilenser da bi kasnije i osnovao svoju firmu, registrovanu u APR-u, preko koje je poslovala u oblasti programiranja, dizajniranja i onlajn marketinga.

„U svom poslovanju imao je mnogobrojne klijente koji su se javljali kao naručioci konkretnih projekata sa konkretnim zahtevima u smislu funkcionalnosti i dizajna tih projekata, koji po okončanju bivaju predati kao “gotov proizvod”, a šta naručilac posle toga radi sa njim, niti zanima mog klijenta niti ima bilo kakvog uticaja na to“, navodi Lazović.

Pročitajte još:

Kako dodaje, izručenje njegovog klijenta predstavljalo bi ozbiljan presedan za sve druge programere sa naših prostora, koji bi ubuduće morali da budu apsolutno upoznati sa poslovanjem naručioca posla, te da prate poslovanje naručioca i nakon izvršenog posla, kao i da budu odgovorni za eventualne zloupotrebe.

„U celoj priči jedino je tačno da su se neki od optuženih zaista i pojavljivali kao naručioci određenog posla, za koje je moj klijent, kao i za sve ostale svoje klijente, izvršio naručeni posao i tu se njegova uloga u svemu završava, što sve govori da je on u konkretnom slučaju samo kolateralna šteta“, kaže advokat optuženog Nikole.

Lazović navodi i da je od početka postupka i pritvaranja, jula meseca ove godine, njegov klijent sarađivao sa nadležnim organima i pružio sve podatke o sebi, svom poslovanju i imovnom stanju.

„Čak i dodatnom proverom nadležnih organa, po službenoj dužnosti, potvrđeno je ono što je od početka isticao i potencirao, a to je da nije vlasnik niti jedne nepokretnosti, da nema skrivene račune ni u zemlji niti u inostranstvu (ni on ni njegova bliža i dalja porodica), kao i da živi u Nišu kao podstanar sa svojom suprugom, te nema govora o prisvajanju miliona dolara, kako se navodi u zahtevu za izručenje“, kaže Lazović.

On podseća da krivično delo koje se stavlja na teret njegovom klijentu predstavlja delo koje je navodno izvršeno pre 2016. godine, kada su Srbija i SAD potpisale ugovor o izručenju naših građana.

„Bilo kakva eventualna ekstradicija bila bi suprotna Ustavu Srbije i dovela bi u sumnju kako neke od osnovnih pravnih standarda, tako i suverenost naše zemlje. Svi osumnjičeni koji su naši državljani, imaju pravo da im se sudi u našoj zemlji jer im se stavljaju na teret krivična dela koja su predviđena kao krivična dela i našim, domaćim zakonodastvom“, objašnjava advokat.

Lazović tvrdi i da je njegov klijent optužen da je krivično delo navodno počinio u svojoj zemlji, gde je i uhapšen, i pritvoren, što sve ide u prilog zajedničkom stavu odbrane svih optuženih, da imaju pravo da mu se sudi u našoj zemlji.

„Postupak izručenja odnosi se samo na utvrđivanje uslova za izručenje a nikako i na utvrđivanje bilo kakve odgovornosti, te postoji bojazan da ukoliko bi došlo do ekstradicije, optuženi bi bili lišeni osnovnih prava zbog različitog pravnog sistema u SAD, različitog jezika i mogućnosti da na pravi način iznesu svoju odbranu i imaju fer i pošteno suđenje“, navodi advokat Nikole D.

Lazović podseća i da su sada u poslednjem stadijumu postupka, i da je doneta odluka kojom se odobrava izručenje njegovog klijenta i svih ostalih saoptuženih.

„Trenutno smo u fazi izjavljivanja žalbi Apelacionom sudu u Beogradu protiv ove odluke i ističemo nadu da će doneti drugačiju odluku nakon ponovnog sagledavanja svih činjenica. Poslednju reč i amin daje ministar pravde čija odluka može biti i suprotna odluci Apelacionog suda u Beogradu.

Izrađivao sajtove za mnogo preduzeća

Izvori našeg portala tvrde da je Nikola D., osnivač programerske firme Beecoded iz Niša, koja se bavi programiranjem, dizajnom i marketingom web sajtova i mobilnih aplikacija. Tokom godina njegova firma i on napravili su mnogo sajtova za različite klijente, kao što su sajtovi za Udruženje kardivaskularnih hirurga Srbije i Klinika matičnih ćelija.

Za glavnooptužene, prema našim saznanjima, izrađivao je sajtove za građevinske firme, restorane i kafiće, a, prema informacijama do kojih smo došli, Nikoli D. su čak i ostali dužni.

Na sajtu APR-a stoji da je firma „Beecoded software solutions“ osnovana 17. aprila 2019. godine i da je 100 odsto vlasnik Nikola D. Takođe, u izveštaju bilansa uspeha navodi se da je u 2019. godini preduzeće ostvarili 11.000 dinara dobit.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar